Špagete sa sosom od šampinjona i paradajza uz divnu aromu suve slaninice. Uživajte!
Mimoza salata je osvežvajuća salata od krompira sa salamom, pavlakom, majonezom i kačkavaljem.
-
Zdrava jetra uz pomoć artičoka
Artičoke se već hiljadama godina gaje i koriste u ishrani na Mediteranu. One imaju mnoštvo zdravstvenih benefita - folne kiseline, vitamina C, kalijuma, gvožđa, mangana, bakra i vitamina B. Jestivi delovi biljke su srce, stabljika i lišće.
Ova biljka izuzetno dobro deluje na jetru, ubrzava njenu regeneraciju i čuva ćelije jetre od štete izazvane spoljnim zagađivačima i otrovima. Artičoka sadrži više antioksidanata od bilo kog drugog povrća. One takođe snižavaju holesterool i bore se protiv oksidacije koje izazivaju slobodni radikali. Takođe, imaju veoma veliki postotak vlakana.
Prema jednoj italijanskoj studiji, ishrana bogata antioksidantima koji se nalaze u artičoki snižava rizik od raka dojke, raka prostate i leukemije.
1745 -
Zašto jesti radič?
Uzgoj radiča počeo je oko 15. veka u Italiji. Različite sorte ove biljke nazvane su po različitim regionima Italije. Izuzetno je koristan za probavni sistem jer sadrži jedinjenja koja stimulišu apetit. Oko 100 grama radiča sadrži 302mg kalijuma, 4,5 g ugljenih hidrata, 0,9 g dijetalnih vlakana, 22mg natrijuma i 1,4 g proteina. Svojstva radiča koja štite jetru mogu se pripisati visokim količinama antioksidanata koji su prisutni u povrću. Sadrži i velike količine luteina važnog za zdravlje očiju. Upotreba radiča za lečenje nesanice je u praksi još od davnina. Njegova sedativna svojstva čine ga najboljim tretmanom za lečenje hipertenzije i anksioznosti. Koristan je za varenje jer utiče na proizvodnju žuči i pomaže telu da razgradi molekule hrane. Dijetalna vlakna prisutna u radiču pomažu u regulaciji rada creva i čiste želudac. Oko 100g radiča obezbeđuje do 0,6mg gvožđa. Osobe koje pate od anemije mogu koristiti radič kao dodatak ishrani kako bi uticali na regulisanje nivoa crvenih krvnih zrnaca i hemoglobina.
3838 -
Energetske i hranljive vrednosti: karfiol
Karfiol pripada porodici kupusa, ima snažna antioksidativna svojstva, bogat je vitaminom C kao i magnezijumom. Čisti toksine iz organizma, čuvar je srca i krvnih sudova. Odličan je saveznik u borbi protiv prehlada i gripa. Od svih hranljivih sastojaka, najviše sadrži vodu.
Energetske i hranljive vrednosti (na 100 g):
Energetska vrednost: 25 kcal
Ugljeni hidrati: 4,97 g
Proteini: 1,92 g
Masti: 0,28 g
Holesterol: 0 mg
Dijetalna vlakna: 2 g
Niacin: 0,51 mg
Vitamin A:
Vitamin C: 48, 2 mg
Vitamin E: 0,1 mg
Vitamin K: 15, 5 mg
Natrijum: 30 mg
Kalijum: 299 mg
Kalcijum: 22 mg
Gvožđe: 0,42 mg
Magnezijum: 15,3 mg
Cink: 0,27 mg
1323 -
Pitagora - otac vegetarijanizma?
Antički grčki filozof Pitagora, danas je svetu poznat kao tvorac mnogih matematičkih teorema, a mnogi ga smatraju i ocem geometrije. Ipak, mnogi ne znaju da je ovaj Grk vekovima slavljen i kao otac vegetarijanizma. Naime, dijeta koja je podrazumevala potpuno izbacivanje mesa iz svakodnevne ishrane, sve do sredine 19. veka bila je poznata kao "Pitagorina dijeta".
Međutim, vegetarijanci su postojali davno pre Pitagorinog doba. Mnogi antropolozi se slažu u tome da su ljudi jeli isključivo biljke još na samom početku civilizacije. Uostalom, biljke (za razliku od životinja) ne mogu nigde da pobegnu, a u to vreme adekvatno oružje za lov još uvek nije pronađeno. Vremenom, praisotrijski čovek je sve više jeo meso, ali je biljna ishrana i dalje činila bazu.
Pitagora i njegovi sledbenici praktikovali su vegetarijanski način ishrane iz nekoliko razloga, a ponajviše zbog religijskih i etičkih načela. Pitagora je verovao da sva živa bića imaju dušu, te da ni životinje nisu izuzetak. Zanimljivo je to da je Pitagora branio i konzumiranje pasulja, jer je verovao da su ljudi i pasulj stvoreni od istog materijala.
Ubrzo nakon Pitagorine smrti, njegovi sledbenisi i poštovaoci su vratili pasulj u svakodnevnu ishranu, ali su i dalje izbegavali meso. Njegovi principi uticali su na generacije i generacije akademika i verskih mislioca, što je dovelo do toga da je sredinom 19. veka u Engleskoj osnovana prva "Unija Vegetarijanaca". Po principima ove unije, trezvenost, samokontrola i samoodricanje bili su usko povezani sa idealima vegetarijanizma, dok se ishrana bazirana na mesu poistovećivala sa pohlepom, pijanstvom i generalno nedoličnim ponašanjem.
Tek 1960-ih godina vegetarijanstvo postaje mejnstrim i među građanima srednje klase, a ponajviše među omladinom. Tome je najviše doprineo mladi student Frensis Mur Lap, tvorac bestselera "Ishrana za mladu planetu". U ovoj knjizi, on preporučuje vegetarijanstvo ne iz etičkih i religijskih razloga, već zbog toga što ishrana bazirana na biljkama ima mnogo manji uticaj na životnu sredinu.
A danas? Može se reći da je vegetarijanstvo uzelo maha više nego ikada, i to zbog zaista širokog spektra razloga: neki zbog popularizovanja ishrane bazirane na sirovim namirnicama (takozvane "presne ishrane"), neki zaista zbog religijskih principa, a neki zbog svirepog načina na koji se životinje tretiraju u procesu proizvodnje mesa za ljudsku ishranu.
2588 -
Pet neobičnih dijeta slavnih
Gotovo da nema žene koja bar jednom nije pomislila kako treba da promeni nešto u vezi sa svojom težinom. Slavne žene nisu izuzetak, čak su i pod većim pritiskom da uvek izgledaju besprekorno. U nastavku sledi nekoliko navika u ishrani koje one koriste kako bi ostale vitke. Iako ove navike u osnovi nisu zdrave, izgleda da su veoma delotvorne.
Megan Foks dnevno popije nekoliko kašika jabukovog sirćeta kako bi ubrzala metabolizam.
Manekenka Petra Njemcova jedno vreme jela je isključivo morske plodove, šargarepu i paradajz.
Kada Bijonse mora da oslabi, ona se drži proverenog recepta - 10 dana pije mešavinu vode, javorovog sirupa, limunovog soka i mlevene ljute paprike.
Maraja Keri jede nezačinjenu ribu (bez soli ili bilo kakvog drugog začina), kada se priprema za koncert.
Glumica Elizabet Harli jede svega 6 šoljica supe od potočarke dnevno kada hoće na brzinu da izgubi koji kilogram.
1665
