Jedan od najboljih delova leta je ledeni milkšejk. Naravno, to podrazumeva milkšejk koji sami napravite, jer su oni u restoranima brze hrane toliko nezdravi da teško da ćete poželeti time da počastite svoje telo, ma koliko ukusni bili.
Čovek bi pomislio da je milkšejk poprilično jednostavna stvar - mleko i sladoled. Sladoled, sa druge strane, u sebi sadrži mleko, šećer, jaja, slatku pavlaku i vanilu. Dakle, prostom računicom dolazimo do zaključka da milkšejk treba da ima 6 sastojaka. I mada je milkšejk veoma kaloričan i sadrži visok postotak masti i šećera, sve to dolazi od prave hrane, a ne od aditiva.
Međutim, kako to da šejkovi u restoranima brze hrane imaju više od 20 sastojaka?
Jedan veliki milkšejk sadrži 252 grama šećera (isto kao 6 konzervi koka kole), 278 grama ugljenih hidrata, 1200 miligrama soli i 1720 kalorija (gotovo čitav dnevni preporučeni unos). Još gore, obično se ne koristi mleko, već mleko u prahu, mlečna mast i sl. Osim toga, koriste se 4 različita aditiva čiji je zadatak da zgusnu tu smesu, i veštačke boje i arome, kako bismo se efikasnije "navukli" na taj ukus.
Da li je to nešto što biste voleli da svarite?
Ako možemo da istreniramo telo kako bismo postigli ciljeve u sportu, a um kako bismo postigli akademske ciljeve, zašto ne bismo mogli i da se istreniramo da zavolimo ono što je dobro za nas?
Evo nekoliko načina kako to možemo postići:
Pričajte sami sa sobom i slušajte se - mozak je mišić (ne po sastavu, ali se tako ponaša) i mora se trenirati kao i svaki drugi. Svakog dana bombardovani smo mnoštvom reklama koje nam poručuju koliko je nezdrava hrana ukusna i poželjna. Oduprite se tome i počnite da govorite sebi koliko su zdrave opcije dobre na duže staze.
Asocijativno povežite zdravu hranu sa dobrim stvarima, a brzu i nezdravu sa lošim - reklame obično povezuju brzu hranu sa srećom, bogatstvom, društvom i sl. Međutim, kada biste svaki put kada vidite brzu hranu pomislili na bolesti koje ona prouzrokuje, ili na to kako ćete nakon nekoliko dana takve ishrane morati da menjate kompletnu garderobu, instinktivno ćete posegnuti za povrćem.
Isprobavajte nove stvari - ako se čim vam neko ponudi nešto zdravo, što ranije niste probali, namrštite i zaključite kako to ne želite da jedete, teško da će vam se to svideti čak i ako probate. Ako pristupite probanju nove hrane (posebno povrća) sa pozitivnim stavom, veće su šanse da vam se to zapravo i dopadne.
Držite se svojih ciljeva - bilo da su oni vraćanje na staru kilažu, sređivanje situacije sa šećerom u krvi, ili popravljanje svog kvaliteta života, nikad to nemojte ispuštati iz vida.
Nemojte odustajati - ne postoji savršena dijeta i ne postoji čovek koji bar ponekad neće prekršiti svoj režim ishrane. Povremeni ispadi vam neće naškoditi, bitna je promena u stilu života, a kada se ona desi, nemojte se osećati krivim ako ponekad i zgrešite, samo sutradan nastavite po starom i sve vreme imajte na umu zbog čega je zdrava ishrana važna.
Ne možete da zaspite? Pojedite bananu! Bogate su magnezijumom koji opušta mišiće i nerve, poboljšava cirkulaciju i probavu.
Sladak krompir je bogat kalijumom koji takođe opušta mišiće, ali i ugljenim hidratima.
Bademi održavaju novo šećera u krvi dok spavate, zato ga grickajte pred odlazak na spavanje.
Jaja su bogata proteinima i ugljenim hidratima koji udruženi umiruju napete mišiće i takođe održavaju nivo šećera u krvi.
Mleko ima direktnu ulogu u proizvodnji melatonina koji pomaže u nesanici.
Ukoliko ne konzumirate dovoljne količine vode dnevno i održavate telo hidriranim, mogli biste sami prouzrokovati rizik od brojnih metaboličkih poremećaja koji dalje mogu uzrokovati različite bolesti. Povišen nivo holesterola može dovesti do blokade arterija, srčanog i moždanog udara.
Voda je neophodna za osnovne metaboličke funkcije kao što su: varenje, cirkulacija, hormonalna ravnoteža i eliminacija toksina iz tela. Žeđ ne izaziva uvek dehidraciju čiji su simptomi umor, letargija, suve oči i koža, oslabljene mentalne funkcije, zatvor, urinarne infekcije što nadalje može prouzrokovati niz oboljenja.
Obe vrste holesterola su neophodne za zdravlje ćelija ali i za dobru cirkulaciju. Problemi nastaju kada njihov odnos nije uravnotežen kao posledica fizičke neaktivnosti i neredovne ishrane. Kada ćelije dehidriraju njihovi zidovi ne mogu da održavaju ravnotežu tečnosti, tada je proizvodnja holesterola povećana kao i njegovo oslobađanje u cirkulatorni sistem.
Neadekvatan unos vode smanjuje volumen krvi što može ugroziti i njen protok kao i isporuku kiseonika do ćelija. Previše holesterola na zidovima ćelija može u potpunosti blokirati arterije što dovodi do srčanog udara ili šloga.
Povećanje potrošnje vode pomaže oporavku sistema za varenje i uravnoteženoj cirkulaciji i odnosu obe vrste holesterola. Dakle, postavite sebi za cilj da popijete najmanje osam čaša vode dnevno.
Kumkvat ili u narodu poznat kao kineska pomorandža, zlatna pomorandža je poreklom iz Južne Kine. Latinski naziv je Fortunella po Engleskom botaničaru Robert Fortunea koji je doneo prvi put u Evropi u 1846. Kumkvat je jedini citrus koji se jede sa korom. Bogat je vitaminima C, A, gvožđem i kalcijumom. Veličine je šljive ili manjeg jajeta. Preporučuje se da se jede svež ali se mogu pripremiti slatko, kompot, džem... Na Grčkom ostrvu Krf proizvodi se liker koji je postao zaštitni znak ostrva. U Kini postoj interesantan običaj da se ova biljka poklanja prijateljima zasađena u saksiji.
