Studija američkog časopisa „American Journal of Clinical Nutrition“, dokazala je da žitarice pomažu apsorpciju vlakana, omogućavajući telu da ubrza metabolizam i sagori kalorije. Ukoliko želite da iskoristite prednosti nove studije, zapamtite da nije dovoljno da dodate malo kinoe u vašu salatu. Uvećajte unos vlakana! Ministarstvo zdravlja SAD preporučuje jednu do dve čaše smeđeg pirinča dnevno za vidljive rezultate!
Oko 70 miliona ljudi pati od hroničnih glavobolja, što ovu tegobu čini jednom od najzastupljenijih na svetu. Osim što se ljudi protiv nje bore uz pomoć moderne medicine, postoji i način na koji sami sebi možete olakšati.
Migrene su toliko bolne da osobe koje od njih pate često moraju da svedu svoje dnevne aktivnosti na minimum, dok se ona ne povuče. Istraživanja su pokazala da vitamin B2 (riboflavin) pomaže kod ovog problema, a oko 400 mg dnevno trebalo bi da redukuje pojavu migrena i za preko 40%. Riboflavin možete naći u kinoi, pečurkama, špargli, mleku...
Hormonske glavobolje izazvane su uglavnom nivoom estrogena u krvi (zato vlada mišljenje da žene češće imaju glavobolje, i to posebno u delovima ciklusa kada nivo ovog hormona varira). U ovoj situaciji magnezijum je veoma koristan, a svojih 455 mg možete uneti preko spanaća, banana, brokolija, suncokreta ili susama.
Glavobolja izazvana stresom počinje u vratu, kada se krvni sudovi skupe i sprečavaju normalan dotok krvi do mozga. Za zdravije krvne sudove treba unositi koenzim Q10, jer oko 300 mg ovog enzima osigurava zaštitu tela od slobodnih radikala izazvanih stresom. Da biste ovo postigli, jedite jaja, tunu, karfiol ili brokoli.
U zavisnosti od toga koliko često jedete ananas, pa čak i u odnosu na način na koji ga žvaćete, možete uticati na smanjenje rizika od oštećenja zuba.
Kisela hrana kao što su ananas, limun mogu započeti hemijski proces u ustima koji omekšava zubnu gleđ i dovodi do postepenog propadanja zuba. Ananas ne dovodi nužno do kvranje zuba zbog svog kiselog sastava, ali konzumiranje tokom dužeg vremenskog perioda nije preporučljivo.
Oštećenja ćete prepoznati ukoliko osetite nelagodnost kada pijete naročito hladne ili tople napitke. Ako primetite osetljivost svojih zuba, javite se zubaru jer je velika verovatnoća da je vaša gleđ oštećena.
Kiselo voće, pa čak i kisele napitke ne bi trebalo zadržavati u ustima duže nego što je potrebno jer povećavate vremensku izloženost vaših zuba kiselinama.
Grčka narodna kuhinja deli dosta toga sa kuhinjama ostalih mediteranskih zemalja, ali je takođe znatan turski uticaj i uticaj Bliskog istoka.
Većina jela se zasniva na sastojcima kao što su masline, sir, vino, sok od limuna, razno povrće (specifično patlidžan i tikvica), jogurt, sir i ostali mlečni proizvodi.
Kontakt sa bliskoistočnom kuhinjom je došao preko Persijanaca još u starom veku. Može se zaključiti i sličnost sa italijanskom kuhinjom zbog rimskog uticaja - većina soseva koje Grci danas prave su potekli sa Apeninskog poluostrva. Arapi su doneli mnoge začine kao što su cimet, karanfilić i kim.
Sa ozbirom na to da je Grčka okružena sa tri mora, riba i morski plodovi igraju dosta bitniju ulogu u kuhinji nego ostalo meso. Sveže povrće i voće se takođe koristi u dosta jela, koja su u primorskim oblastima i na ostrvima uglavnom lagana. Jedino se u velikim gradovima u unutrašnjosti zemlje koriste i meso i mlečni proizvodi. Grci jedu i testenine i krompir gotovo svaki dan, a od ulja najviše koriste maslinovo, dok im je omiljeni tzatziki sos od pavlake i krastavčića, mirođije i belog luka.
Neka od najpoznatiji grčkih jela su musaka (sa patlidžanima), avgolemono (supa od jaja i limuna) , dolmades, razne pite, baklava i naravno nezaobilazni giros koji je sve popularniji i u našim krajevima, a kažu da nisi bio u Grčkoj ako makar jednom nisi probao ovo jelo od mesa, pomfrita i raznih mediteranskih soseva i začina. Nacionalno piće je kafa, u čemu se vidi turski uticaj. Od alkoholnih pića najpoznatije je uzo.
Doručak u Grčkoj je uglavnom laganiji i uključuje sir i sveže voće. U ruralnim oblastima je ručak glavni obrok, ali u gradovima je to uglavnom večera. Za dezert se uglavnom jedu suve smokve, šljive... Tokom popodneva Grci često jedu mezethes - hleb, sveže povrće, sir, masline i umake kao što je tzatziki. Grci su čuveni po svom gostoprimstvu.
Prvi signal: konstipacija
Zašto: Konstipacija je najjasniji pokazatelj potrebe tela za većim unosom vlakana. Creva imaju ključnu ulogu u eliminaciji toksina iz tela, a kada im je to onemogućeno – toksini se zadržavajuiI može doći do niza zdravstvenih problema zasnovanih na upalama. Može doći i do hormonskih poremećaja ali i do slabljenja imuniteta.
Ostali signali: čest pad energije, problemi sa varenjem, problemi sa kožom, upale
Jedite više mahunarki, povrća i voća. Bogati su vlaknima i drugim hranljivim materijama. “Unos preporučenih 35 do 40 grama vlakana dnevno ne samo da poboljšava zdravlje creva, već smanjuje rizik od dijabetesa I bolesti srca,” napominje Endrju Vejl, direktor Centra za integrativnu medicinu u Arizoni.
