Oklagija.rs - Najukusniji internet portal!

Kako se rešiti koprivnjače?

Osip na koži u vidu koprivnjače može biti uzrokovan alergijskim reakcijama na pojedine supstance ili se može javiti usled kontakta sa biljkama (bršljan, kopriva...). Ponekad su u pitanju ujedi insekata, kupanje u hladnoj vodi, preterano izlaganje suncu, klimatske promene, pa čak i hrana ili anksioznost i stres. Simptomi su svrab, peckanje, crvenilo, otok i mogu potrajati nekoliko sati do nekoliko dana. Evo nekoliko načina uz pomoć kojih se možete rešiti navedenih sipmtoma ili ih bar ublažiti.

Luk - zahvaljujući svojim anti-inflamatornim osobinama, odličan je za tretiranje osipa. Isecite ga na kolutiće i držite ga na mestu osipa najmanje pola sata, zatim isperite.

Hladna voda ili obloge - ukoliko je vaša koža previše crvena i svrbi, hladna voda i led su odlični za suzbijanje navedenih simptoma. Vrlo je važno da ne stavljate led direktno na kožu.

Jabukovo sirće - smanjuje upalu i svrab. Natopite pamučnu krpu i primenite je kao oblogu.

Aloe vera - smanjuje simptome, podstiče oporavak kože, sprečava širenje crvenila. Isecite list aloe vere po dužini. Ekstrakte utrljajte na ugroženo područje i ostavite da se osuši, zatim isperite.

7075

Veza između težine i moždanih funkcija

Postoji mnogo razloga zbog kojih ljudi žele da smršaju, ali ako vam je potrebno još malo motivacije, istraživanje objavljeno u časopisu "Journal of Clinical Endocrinology & Metabolism" u avgustu ove godine ukazuje na interesantnu vezu između moždanih funkcija i težine.

Prema toj studiji, gojazni ljudi imaju i do 35% veću šansu od dobijanja Alchajmerove bolesti, u poređenju sa ljudima čija je težina u granicama izmeđi 18 i 25 BMI. Istraživanje je sprovedeno na ženama koje su imale operaciju smanjivanja želuca i pokazalo je da su im se kognitivne funkcije poboljšale nakon operacije.
Još uvek nije utvrđeno koji su mehanizmi u pitanju, ali za sada je pretpostavka da postoji direktna korelacija između rezistencije na insulin i upale mozga koji ugrožava kognitivne funkcije.

Dobre vesti su, međutim, da za poboljšanje nije potrebna operacija, već da i sami možete doprineti zdravlju svog mozga prirodnim gubitkom kilograma i zdravijom ishranom.

1647

Tri najveće greške u ishrani koje pravimo tokom putovanja

Učestale užine – Izbegavajte slučajne i nepotrebne međuobroke i održavajte konzistentan raspored istih. Koliko je za organizam važan regularan režim spavanja, toliko je bitan i dnevni režim ishrane. Pauze između obroka moraju najmanje biti od tri do četiri sata, zbog pravilnog varenja.

Upotreba plastičnih kutija za odlaganje hrane – Prema poljskim istraživanjima u 2015. godini, plastične kutije povećavaju izloženost bisfenolu koji je povezan sa nekoliko ozbiljnih poremećaja. Više od osam miliona, od skoro 300 miliona tona plastike proizvedene svake godine, završi u okeanima. Zato pakujte zdrave obroke u staklene kontejnere i recite NE plastičnim slamčicama.

Nedovoljan unos vode – Hidriranost je od velike važnosti za pravilno funkcionisanje čitavog organizma zbog čega je od značaja da vodu unosite redovno.

747

Da li je crni čaj zaista dobar?

Visok sadržaj kofeina u crnom čaju ima svoje prednosti i mane. Povećava budnost, ali stvara razdražljivost i utiče na nepravilan rad srca i eventualno povećanje krvnog pritiska.

U poređenju sa ostalim čajevima, crni čaj ima manji sadržaj katehina. Oni deluju kao antioksidansi, supstance koje skupljaju i uništavaju slobodne radikale koje mogu oštetiti ćelije DNK ali i povećati rizik od srčanih oboljenja, raka ili dijabetesa.

Crni čaj može smanjiti apsorpciju gvožđa čak i do 70 odsto, što može izazvati anemiju.

3687

Četiri mita o ugljenim hidratima i dijabetesu

Krajem XX veka, Zemlju je zahvatila "karbofobija", tj. strah od ugljenih hidrata. Mnogi su porast broja obolelih od dijabetesa pripisali ugljenim hidratima, što nije u potpunosti istinito. U nastavku slede mitovi koji se neodgovorno šire i time utiču na pogrešno informisanje miliona ljudi.

Ljudi koji imaju dijabetes moraju drastično da smanje unos ugljenih hidrata - zdrav odrastao čovek treba dnevno da dobije 45-65% energije iz ugljenih hidrata. Ljudi koji boluju od dijabetesa treba da unose manje, ali ne ispod granice od 40%. Telu su ugljeni hidrati neophodni da prežive, oni obezbeđuju gorivo za mozak i ostale organe. Problem je tip ugljenih hidrata koje unosimo -većina će se pre odlučiti za kolač, nego za voće.Smanjenje unosa ugljenih hidrata za sobom povlači i nedostatak bitnih hranljivih sastojaka poput vlakana, kalijuma, kalcijuma, magnezijuma i nekoliko vitamina.

Smanjeni unos ugljenih hidrata poboljšava nivo glukoze u krvi - studije pokazuju da je razlika između onih koji unose normalnu količinu ugljenih hidrata i onih koji to ne čine gotovo zanemarljiva.

Kontrolisanje unosa ugljenih hidrata eliminiše potrebu za lekovima - pravilna, izbalansirana ishrana, sa fokusom na smanjenjem broja kalorija može pomoći ljudima koji su na granici dijabetesa da ga zapravo i ne dobiju. Međutim, kada je dijagnoza već postavljena, lekovi su neophodni.

Ishrana siromašna ugljenim hidratima smanjuje šansu od dobijanja drugih oboljenja - ljudi koji ne jedu dovoljno ugljenih hidrata obično unose više masti (posebno zasićenih), što znači da imaju veće šanse za dobijanje kardiovaskularnih bolesti, a prekomerna konzumacija proteina može izazvati probleme sa funkcijama bubrega.

Kao zaključak, ugljeni hidrati nisu zlo, ali naši izbori su problematični. Kada bismo jeli više voća, povrća i žitarica, nego prostog šećera, ugljeni hidrati uopšte ne bi bili problem.

1408