Oklagija.rs - Najukusniji internet portal!

Šta sve izaziva stres?

Migrene - bol koji se sa slepoočnica neretko širi do samog potiljka, pa i kičme i uništava vašu koncentraciju je ponekad uzrok konstantnog stresa i napetosti. Jedino rešenje - nađite način da se opustite!

Često patite od grčeva u stomaku? Ponekad su bolovi toliko jaki da ste praktično "vezani" za krevet? Velika količina stresa ponekad utiče na sistem za varenja i sposobnost da telo apsorbuje hranljive materije. Budite oprezni, ponekad grčevi mogu prerasti u ozbiljnije probleme kao što su čirevi i razne bakterije.

Postali ste skloni aknama, raznim oblicima ekcema koji su iritirajući i bolni? Imuni sistem je usled stresa oslabljen, i verovali ili ne, to se odražava i na vašu kožu.

Učestale nesanice koje dovode do problema sa koncentracijom su takođe uzrokovane stresom? To dalje može uticati na probleme sa krvnim pritiskom, probleme sa disajnim organima i brojne kardiovaskularne probleme. Utičite na sopstveni način života i izborite se sa stresom kako biste doprineli poboljšanju vašeg celokupnog zdravlja.

943

Riba za prevenciju raka dojke

Samo dve porcije masne ribe nedeljno mogle bi zaštititi žene od pojave raka dojke. Istraživanje je pokazalo da navika konzumiranja lososa smanjuje rizik od pojave raka dojke za 14 posto.

Samo dve porcije masne ribe nedeljno, poput lososa, tune, skuše, haring ili sardele mogu smanjiti rizik od pojave raka dojke za 14 posto, pokazuje novo kinesko istraživanje objavljeno u British Medical Journalu.

Riba pruža omega-3 masne kiseline koje su važne za razvoj mozga i smanjivanje upalnih procesa u njemu, kardiovaskularnom sistemu i drugim ćelijama.

Ali istraživanja pokazuju da čak i u bogatijim zemljama, kao što je na primer Britanija, devedeset procenata dece i dve trećine odraslih nikad ne jedu masnu ribu. Omega-3 masne kiseline ljudsko telo ne može da proizvede samo.

Istraživači su analizirali podatke 26 studija iz SAD-a, Europe i Azije koje su uključivale 80.000 ispitanika i više od 20.000 obolelih od raka dojke.

Zbog načina prehrane bogatog ribom, najmanji rizik od raka dojke je među ženama u Aziji. Treba imati na umu da su žene koje zdravije jedu često i mršavije, što takođe utiče na rizik od pojave raka dojke.

Izvor:elle.rs

5492

Zašto se gojimo?

Jedno nedavno sprovedeno istraživanje pokazalo da se u poslednjih nekoliko godina više nego ikada troši na programe mršavljenja, razne preparate i napitke, članarine u fitnes centrima i slično, a sve s namerom da se dosegne idealna težina. Pa otkuda onda i podatak da se prosečna težina iz godine u godinu povećava? Lekari i nutricionisti glavnim „krivcima" za naše nove slojeve sala smatraju više sati rada, manje vežbe, ulazak u mirnije vode stalne veze i veće porcije hrane. Cosmo je pokušao da (raz)otkrije uzroke gojenja i načine na koje možemo sebi da pomognemo. I to uspešno!
Pretrpavate tanjir

U poslednjih 20 godina porcije hrane postaju sve veće, kao i tanjiri. Uporedimo li staro posuđe sa onim koje danas koristimo, uvidećemo da je razlika u veličini neverovatna. Kada sipate hranu imajte u vidu koliko energije trošite. Ako radite neki fizički zahtevan posao, sigurno će vam trebati više hrane nego nekome ko ceo dan provodi sedeći za stolom.

Šta činiti: Naučite kolika bi trebalo da bude zdrava porcija. Meso i piletina bi trebalo da budu veličine špila karata, gomilica žitarica za doručak neznatno veća od sijalice, a povrće, testeninu i pirinač sipajte u količini koja bi odgovarala veličini stisnute pesnice. Nutricionisti savetuju da i pre i posle podne gricnete nešto sitno kao užinu (najbolje voće), kako dok dođe vreme za obrok ne biste bili mrtvi-gladni. Večeru servirajte u manjem tanjiru ili činijici koju koristite za spremanje muslija, umesto u tanjiru za glavno jelo ili dubokom tanjiru za testeninu.
Osećate se umorno i pod stresom

Kada telo oseća da je pod pritiskom, prebacuje se na primitivni bori-se-ili-beži mehanizam funkcionisanja, koji može da dovede do gomilanja kilograma. „Vi pod stresom u stvari postajete mašina za proizvodnju sala, jer za njegovu proizvodnju su potrebne određene hemijske supstance koje organizam pod uticajem stresa obilno luči", objašnjavaju stručnjaci. A ako ste preumorne da biste spremile sebi pristojan obrok, veća je i verovatnoća da ćete jesti neku brzu hranu.

Šta činiti: Potrudite se da svake noći spavate po 8 sati. Navijte budilnik da zvoni 10 minuta ranije da biste stigli da napravite zdrav obrok; na radnom stolu držite malu činiju sa voćem i svakodnevno odvojte nešto vremena za odmor - makar to bilo i samo 15 minuta. Za vreme pauze za ručak izađite u šetnju, idite na jogu ili fitnes - jer vežbanje je odličan način da se oslobodite napetosti!
Jedete kao muško

To što jedete isto koliko i vaš dečko/otac/brat mogao bi da bude glavni uzrok vaše gojaznosti. „Žene troše manje energije, odnosno ne sagorevaju metabolizmom i kroz aktivnosti toliko kalorija kao muškarci", kažu nutricionisti. Dodajte tome i testosteron i jasno je da ne možemo da jedemo isto. „Muškarci su pošto imaju više testosterona mišićaviji", objašnjavaju stručnjaci. „A mišići sagorevaju više kalorija nego salo, zato će muškarci na iste aktivnosti potrošiti više kalorija nego žene."

Šta činiti: Ako vaš dečko kuva, same sebi sipajte kako biste kontrolisale količinu hrane. Muškarci imaju tendenciju da trpaju hranu u sebe kao lopatom, zato vi posle svakog zalogaja spustite viljušku i nož na sto i uživajte u ukusu hrane. Stomaku je potrebno 20 minuta da pošalje signal mozgu da je pun - zato jedite polako. A pri vežbanju se usredsredite vežbe opterećenja koje su usmerene na jačanje mišića i pomažu vam da sagorite masti.
U ishrani vam nedostaje vlakana

Iako problemi sa stomakom (sindrom iritabilnog kolona i/ili zatvor) neće zaista dovesti do povećanja težine, definitivno izazivaju gadno nadimanje, zahvaljujući kome se osećate i izgledate deblje nego što jeste. Glavni uzroci zatvora su nedovoljan unos tečnosti i dijetnih vlakana, kao i nedovoljno vežbe.

Šta činiti: „Održavajte uredan rad creva tako što ćete se potruditi da svakog dana unesete 30 grama vlakana", savetuju nutricionisti. Na pakovanju hrane proverite koliki je sadržaj dijetnih vlakana. Dobra vest je da većina namirnica sa visokim sadržajem vlakana ima malu količinu masti. Jabuka srednje veličine ima oko 4,5 g vlakana, kriška integralnog hleba 2 g, a 100 g prirodnih (neprepečenih) muslija ili ovsenih pahuljica sadrži oko 3 g. „Ako vam ne ide od ruke da unesete dovoljno vlakana, dodajte razne vrste pasulja (najlakše je onih iz konzerve) u različite salate, sosove za špagete i jela koja možete kombimovati sa ovim povrćem."
Volite da popijete pićence... ili tri

Većina ljudi zaboravlja da alkohol ima dvostruko štetno dejstvo na liniju. Prvi štetan efekat je to što sadrži puno kalorija - čaša vina je ekvivalentna čokoladici. Druga loša stvar proizilazi iz toga što dok god imate alkohola u organizmu jetra ne uspeva da se bavi razgradnjom bilo čega drugog. To znači da će vam sav taj šećer iz alkohola otići pravo u kukove. Što baš i ne pomaže da izgledate seksi u farmerkama, zar ne?

Šta činiti: Alkohol smatrajte poslasticom, savetuju nutricionisti. Povedite računa da naručite piće koje bi vam zaista prijalo, a ne tek bilo koje. I izbegavajte žestoka pića ili bilo šta što ćete verovatno brzo „slistiti".
Preskačete doručak

Ovo ste već puno puta čuli, ali da ponovimo: istina je preskakanje obroka zaista usporava metabolizam i često, kada konačno dočekate obrok, dovodi do prejedanja. A od svih obroka najvažnije je ne preskakati doručak. „Kada ne doručkujete organizam počinje da funkcioniše kao kada je izložen gladovanju", upozoravaju nutricionisti. „A to znači da taloži zalihe masti koje bi kasnije mogao da iskoristi."

Šta činiti: Da biste pokrenuli metabolizam neka doručak bude najobilniji obrok tokom dana. A da bi i tokom ostatka dana radio „punom parom", održavajte ga u pogonu užinama sa niskim sadržajem masti sredinom prepodneva i popodneva. To ne znači da ceo dan treba da jedete, već samo da povedete računa da telo stalno razgrađuje masti i oseća se sito i zadovoljno. Na primer, izaberite omlet sa povrćem ili voće i jogurt.

Izvor: Cosmopolitan.rs

9157

Vijetnamska ishrana

Vijetnamska ishrana u velikoj meri oslanja se na pirinač, sveže voće i povrće, začinsko bilje i plodove mora. Iako pod uticajem kineske kuhinje, ipak obuhvata više sirovog povrća i lekovitog bilja. Kao bivša kolonija Francuske, oslanja se i na neke tradicionalne evropske namirnice.

Ako postoji nacionalno jelo Vijetnama, to je definitivno goveđa supa sa pilećim kostima, lukom i đumbirom. Komponente variraju u zavisnosti od dostupnih sastojaka ali uvek sadrži pirinač. Obično se služi uz bosiljak.

Vijetnamska ishrana podrazumeva dugo pirinčano zrno i rezance kao istaknute sastojke. Povrće koje je obavezno u kuhinji je: spanać, brokoli, sveži krastavci, klice pasulja, pečurke... Od voća: ananas, banane, kokos, mango, liči. Nana i bosiljak su obavezni dodaci mnogim jelima.

Najčešće se služi dinstana riba u slatko kiselom sosu. Samim tim, vijetnamska kuhinja ističe harmoniju slatkog, kiselog, gorkog i slanog. Skoro svako jelo sadrži beli luk, a vrlo često i ljutu papriku.

1881

Poreklo maršmeloua

Da biste bolje shvatili odakle potiče maršmelou, morate obratiti pažnju na koren same reči. Dakle, naziv referiše na močvarnu biljku. Potiče još iz Egipta. Egipatski lekari bili su ubeđeni da je ova biljka efikasna u lečenju grlobolje kod dece. Što se tiče maršmeloua kakvog danas poznajemo, datira iz 1800. godine i potiče iz Francuske.

916