• Najčešće zablude o mediteranskoj ishrani

    Najčešće zablude o mediteranskoj ishrani

    Mediteranska ishrana važi za jednu od najzdravijih na svetu. Otkad je Njujork Tajms objavio studije koje pokazuju da je ovaj tip ishrane bolji za srce od ishrane bez masti, mediji su poludeli za Mediteranom. Preko noći su se pojavile brojne knjige o ovoj ishrani, članci, blogovi sa receptima iz ovog područja i svi misle da znaju dovoljno o ovoj temi.

    Međutim, evo 5 najčešćih zabluda o mediteranskoj ishrani:

    Ne postoji jedna mediteranska dijeta - ne postoji jedna dijeta, ali postoji jedan tip, specifičan posebno za Grčku i južnu Italiju. Odlikuje je korišćenje maslinovog ulja i ribe, manje nego mesa.

    Maslinovo ulje treba da se zalije preko salate - mnogi članci savetuju da se salata ili kuvano povrće zalije malom količinom ulja. Međutim, na Kritu, koji služi kao prototip ove ishrane, čak 45% kalorija koje unesu potiče iz masti, tako da jedna kašičica ulja nije dovoljna. Budite velikodušni.

    Orašasto voće imao bitan udeo u ishrani - orah i badem se koristi najčešće za slatkiše i pojedine soseve, ali nisu zastupljeni na dnevnom nivou. Dva do tri puta nedeljno je prava mera.

    Obilje testenine - mnogi ljudi povezuju mediteransku ishranu sa testeninom i brinu da će se zbog toga ugojiti. Međutim, ovaj tip podrazumeva integralne žitarice, a ne velike činije belog testa. Uživajte u svojoj pasti, ali pazite da bude sa maslinovim uljem, bosiljkom i paradajzom, uz mnogo povrća.

    Svi narodi Mediterana se ovako hrane - tradicionalni način ishrane je zdrav, ali ga sve manje ljudi prati na pravi način. Moderan način života uzima danak, nema više vremena za dugačke porodične ručkove, niti meso jednom mesečno. I narodi ovog područja se sve više okreću brzoj hrani, što uzrokuje porast gojaznosti.

     1897
  • Pet namirnica koje ne bi trebalo čuvati u frižideru

    Pet namirnica koje ne bi trebalo čuvati u frižideru

    Bosiljak – Ukoliko ga budete čuvali u frižideru – brzo će uvenuti. Držite ga u senci, u čaši vode poput cveća u vazi. Postavite plastičnu vrećicu preko biljke kako biste joj omogućili da ostane hidrirana.

    Krompir – Ukoliko ga budete čuvali u frižideru – primetićete žućkastiju strukturu zbog dodatnih šećera. Čuvajte ih u hladnoj ostavi, van domašaja sunčeve svetlosti.

    Luk – Ovom povrću potrebna je cirkulacija vazduha kako bi ostalo sveže. Ne odlažite luk u blizini krompira, jer luk emituje gas i vlagu što može izazvati truljenje krompira.

    Paradajz – Hladan vazduh menja hemijske procese zbog čega paradajz gubi svež ukus i postaje mek. Čuvajte ga u hladnoj ostavi, van domašaja sunčeve svetlosti.

    Med – Poznato je da na nižim temperaturama može doći do kristalizacije zbog čega je sobna temperatura idealna za ovaj zaslađivač.

     992
  • Sajam etno hrane i pića

    Sajam etno hrane i pića

    Sajam etno hrane i pića na kome će biti predstavljeno 1.500 proizvoda iz 26 regiona Srbije,  otvoren je od 26.11. na Beogradskom sajmu.

     10869
  • Tofu – bogat kalcijumom i gvožđem

    Tofu – bogat kalcijumom i gvožđem

    Hrana na bazi soje, poput tofua, sadrži izoflavone, fitoestrogensko jedinjenje koje može da imitira hormon estrogen i može pružiti određene zdravstvene pogodnosti uključujući regulisanje simptoma menopauze, prevenciju osteoporoze i smanjen rizik od bolesti srca. U poređenju sa drugim izvorima proteina kao što su govedina ili losos, tofu sadrži malo masti. Iako skoro polovina kalorija u tofuu potiče od masti, ona je i dalje izvor proteina niske masnoće. Pošto je reč o biljnom proteinu, mnogi koriste tofu kao zamenu za meso. Dobar je izvor kalcijuma i gvožđa. Jedna porcija sadrži oko 14 odsto dnevne preporučene količine kalcijuma i oko pet odsto gvožđa.

     715
  • Vlakna i stopa smrtnosti

    Vlakna i stopa smrtnosti

    Vlakna su nesvarljivi ugljeni hidrati koji igraju važnu ulogu u snižavanju holesterola, snižavanju krvni pritisak i doprinose mršavljenju i sprečavanju upalne procese u telu. Zato je važno jesti što više vlakana na dnevnoj bazi.

    Nedavno je kompletirana devetogodišnja studija tokom koje je testirano 219.123 muškaraca i 168.999 žena o navikama o ishrani i dnevnom unosu vlakana. Svi ispitanici su bili ljudi prosečne težine i nivoa fizičke spreme.
    Rezultati su pokazali da muškarci u proseku unose između 13 i 29 grama, a žene od 11 do 26. Tokom tih devet godina, preminulo je 20.126 muškaraca i 11.330 žena, a unos vlakana je u velikoj meri bio povezan sa stopom smrtnosti u analiziranom uzorku. I žene i muškarci koji su konzumirali više od 26 grama vlakana, rizik je bio 22% niži.

    Odlični izvori vlakana su kukuruz, pšenica, pirinač, laneno seme, susam, bademi i pistaći.

     1382
Focaccia je hrskavi hleb prepun začina i ukusa. Može da se služi kao predjelo, doručak, večera, umesto grickalica...
23936
Hladna supa od paradajza ili Gaspačo je izuzetna stvar za tople letnje dane. Pored toga što ne morate da stojite kraj toplog šporeta dok je spremate, osvežiće vas i napuniti…
18652
Miris likera od kafe ne može nikoga ostaviti ravnodušnim. Svako će hteti da proba malo ovog napitka onog trenutka kada otvorite flašu i njegova aroma krene da se širi po…
13796
Hladna čorba je izvrsno osveženje za tople dana. Možete je pripremiti uveče i sutradan kada se vratite s posla da vas sačeka osvežavajuća čorbica.
16695
Kada se spomene zima svi prvo pomislimo na sneg, a druga stvar na koju pomislimo su pečeni kesteni. Kako bi sačuvali ukus zime preko cele godine možete napraviti marmeladu od…
8621
Jesen nas podseća na pečenu bundevu i na pitu od bundeve, ali pored toga možete uživati i u soku. Sok možete koristiti bez ikakvih dodataka ali možete mu dodati i…
21858