-
Japanska tradicionalna kuhinja - suši i pirinač na sto načina
Japan je ostrvska zemlja u Istočnoj Aziji, te se može zaključiti da se većina jela zasniva na morskim plodovima. Prosečan Japanac pojede oko 68 kila ribe godišnje! Od kultura se najviše uzgaja pirinač, koji je zastupljen na polovini ukupnog obradivog zemljišta.
Kina je izvršila veliki uticaj na kulturu Japana i sama tradicija gajenja pirinča je doneta iz Kine, kao i korišćenje štapića, upotreba soja sosa i tofua u ishrani. Kroz istoriju, bitan je bio uticaj budizma jer je njegovo širenje dovelo do zabrane mesa u ishrani, što je i dovelo do najpopularnijeg japanskog obroka, suši. U XIX veku, hrana je podeljena u pet grupa po boji (zelena, crvena, žuta, bela i ljubičasto-crna) i šest po ukusu (gorko, kiselo, slatko, ljuto, slano i delikatno) i ovaj sistem se i danas koristi u tradicionalnoj kuhinji Japana. Iz Amerike je, posredstvom Holanđana, donet i krompir. Zapadnjačka hrana postaje popularna tek tokom kasnog dvadesetog veka.
Osnova japanske kuhinje su pirinač i nudle. Pirinač se služi pri svakom obroku, skuvan u vodi ili na pari, a što se tiče nudli, postoji mnogo vrsta rezanaca koji se razlikuju po debljini i po vrsti brašna. Soja je takođe veoma važna u japanskoj kuhinji.Tipični sastojci su takođe bambus, đumbir, morske alge i susam. Kao neka vrsta salate se tokom svakog jela na trpezu iznosi i kiseli krastavci. Nacionalno piće je zeleni čaj, ali je popularan i crni. Čaj igra veoma bitnu ulogu u Japanu i ispijanje čaja predstavlja pravu ceremoniju.
Dva najspecificniča japanska jela su već spomenuti suši (sirova riba ili morski plodovi sa pirinčom) i sašimi (umesto pirinča se koristi soja sos). Na sva četiri japanska ostrva su popularni obroci koji se pripremaju u samo jednom loncu, na primer sukijaki koji se pravi od tanko nasečenog goveđeg buta, povrća i kockica tofu sira. Ostrvo Hokaido je specifično zbog upotrebe krompira, kukuruza, kao i zbog jela pripremljenih na roštilju. Hrana na zapadu Japana je začinjenija od one na istoku.
Pošto Japanci puno vremena provode na poslu, zanimljiv detalj u japanskoj kuhinji su bento tradicionalne kutije za ručak, sa posebnim pregradama za ribu, meso, povrće i pirinač. Jedinstveno je to što Japanci tokom svakog obroka dopunjuju čase svojih suseda, ali nikada svojih, a omiljeno piće je sake, rakija od pirinča.
3368 -
Sirak – peta najvažnija žitarica sveta
Sirak je rod brojnih biljnih vrsta iz porodice trava. Potiče iz tropskih i suptropskih regija širom sveta. Iako postoji više od 30 različitih vrsta, samo jedan se koristi u ishrani. Koristi se i u proizvodnji alkoholnih pića i biogoriva. Smatra se petom najvažnijom žitaricom. Bogat je esencijalnim hranljivim materijama. Izuzetno je visok nivo niacina, riboflavina, tiamina, magnezijuma, gvožđa, kalcijuma, fosfora, kalijuma i gotovo pola preporučenog dnevnog unosa proteina. Utiče na zdravlje kostiju i sprečava pojavu osteoporoze i artritisa. Prisustvo vlakana je od velikog značaja za zdravlje srca i digestivnog trakta.
1509 -
Začini koji se najbolje kombinuju uz govedinu i plavi sir
Govedina i plavi sir često su spoj gurmanskih recepata. Mleveni odresci i fileti mogu se puniti isitnjenim plavim sirom.
Dopunjava kremastu teksturu plavog sira, a može se posuti i po sveže pripremljenom mesu.
Stabljike ruzmarina dodate pred sam kraj pripreme govedine doprinose jakoj aromi, ali se koristi i pri pravljenju umaka na bazi plavog sira.
Najčešće korišćena za soseve ili prelive na bazi plavog sira.
Nadopunjuje ukus govedine u mnogo većoj meri u odnosu na bilo koje druge začine.
1184 -
Saveti: Hrana za zdrav um, telo i duh
Postoji čitav niz dokaza koji govore u prilog tome koliko je ishrana važna i za mentalno zdravlje. Većina istraživanja ove oblasti bila je fokusirana na to kako ishrana utiče na pojavu anksioznosti i depresije. Zato je od izuzetnog značaja unositi dovoljne količine vitamina B, cinka, gvožđa i omega 3 masnih kiselina. Evo nekoliko namirnica koje utiču na zdravlje uma, tela i duha:
Bademi nude zadovoljavajuću kombinaciju ugljenih hidrata i proteina. Plus, pokazalo se da smanjuju nivo holesterola. Koristte ih kao začin u predjelu ili uz salatu, ili jednostavno pojedite šaku badema dnevno za užinu. Čuvajte ih u frižideru.
Krekeri su bogati vlaknima i zdrava su užina.
Započnite obrok toplom supom. Osim što povoljno utiče na varenje, takođe i umiruje.
Meso, riba, jaja i mahunarke su prirodni izvori proteina neophodnih za rast i obnovu organizma.
2727 -
Jedite voće ujutru, a evo i zašto!
Zbog visokog sadržaja fruktoze, najbolje je da jedete voće u jutarnjim časovima jer tada telo ima najjači podsticaj za funkcionisanje. Ako jedete voće uoči samog spavanja, visok nivo šećera ometaće vaš san. Voće se lako vari i trebalo bi ga jesti onda kada vam je energija najpotrebnija, dakle ujutru ili pre ručka.
Nakon konzumiranja voća, sačekajte jedan do dva sata kako se ne biste osećali naduveno ili imali gasove, a i kako bi vaša creva bila spremna za naredni izvor hrane.
1292
