-
Energetske i hranljive vrednosti: orasi
Orah potiče iz južne Evrope i centralne Azije. Predstavlja simbol intelektualne snage zbog čega se, između ostalog, smatra i "hranom za mozak". Bogat je omega 3 masnim kiselinama, reguliše nivo holesterola, pomaže u borbi protiv nesanice, jača kosti. Imajući u vidu da je bogat vlaknima, povoljno utiče na sistem organa za varenje.
Energetska vrednost: 691 kcal
Ugljeni hidrati: 13,86 g
Proteini: 9,17 g
Masti: 71,9 g
Holesterol: 0 mg
Dijetalna vlakna:9,6 g
Niacin: 1,17 mg
Vitamin A: 56 IU
Vitamin C: 1,1 mg
Vitamin E: 24,44 mg
Natrijum:
Kalijum: 410 mg
Kalcijum: 70 mg
Gvožđe: 2,53 mg
Magnezijum: 121 mg
Cink: 4,53 mg
1485 -
Napravite sami domaći puter od kikirikija
Kupovni kikiriki od putera (peanut butter) je poprilično skup, teško se nalazi u prodavnicama, a i često je pun soli, šećera, ulja i drugih aditiva. Ako želite da napravite domaći kikiriki puter koji je, ne samo jeftinija, već i zdravija varijanta, pročitajte ovaj recept!
Za početak, ispecite sirov, neslani kikiriki u rerni na oko 160 stepeni. 15-20 minuta je sasvim dovoljno, ali ipak proveravajte na svakih par minuta i izvadite kikiriki iz pećnice čim primetite da je blago porumeneo. Ako se prepeče, biće previše gorak.
Čim se malo prohladi, ubacite kikiriki u blender, zajedno sa kašikom ulja i manjom kašičicom soli (ova mera ide na oko 500g kikirikija). Miksujte u blenderu najjačom snagom sve dok se kikiriki ne pretvori u pastu, a za to će trebati barem 10-15 minuta, tako da budite strpljivi. Ako se nakon ovog vremena kikiriki samo samleo a ipak nije pretvorio u pastu, to znači da seckalica jednostavno nije dovoljno jaka, ali i u tom slučaju probajte da dodate još malo ulja i miksujte još koji minut.
Ekstra savet: ako želite da osetite komadiće kikirikija u puteru, pri miksanju, polovinu ostavite sa strane a drugu polovinu izmiksujte dok ne postane glatka, ili jednostavno iseckajte komadiće kikirikija u gotov puter!
3143 -
Energetske i hranljive vrednosti: brokoli
Poznato je da brokoli pripada porodici divljeg kupusa i da potiče iz Italije. Korišćen je i u ishrani i u medicinske svrhe još od 6. veka pre nove ere. Sadrži brojne antioksidante i lekovite supstance koje uništavaju slobodne radikale, a štiti i od pojave povišenog krvnog pritiska pri čemu nosi izuzetno malu kalorijsku vrednost. Njegovi hranljivi sastojci su osetljivi na visoku temperaturu zbog čega je najbolje kuvati ga najviše pet minuta.
Energetske i hranljive vrednosti (na 100 g):
Energetska vrednost: 23 kcal
Ugljeni hidrati: 6,64 g
Proteini: 2,86 g
Masti: 0,39 g
Holesterol: 0 mg
Dijetalna vlakna: 3,63 g
Niacin: 0,64 mg
Pantotenska kiselina: 0,57 mg
Vitamin B4: 18, 7 mg
Vitamin B9: 63 µg
Vitamin C: 89,2 mg
Vitamin E: 0,78 mg
Vitamin K: 101,6 µg
Natrijum: 33 mg
Kalijum 316 mg
Kalcijum: 47 mg
Gvožđe: 0,73 mg
Magnezijum: 21 mg
Mangan: 0,21 mg
Selen: 2,5 µg
Cink: 0,41 mg
2279 -
Energetske i hranljive vrednosti: bademi
Bademi potiču sa Bliskog istoka i iz južne Azije, odakle stiže na Mediteran, pa zatim i u druge delove sveta. Navodno, pronađeni su u sarkofagu egipatskog kralja Tutankamona. U starom Rimu korišćeni su kao afrodizijak. Veruje se da su bademi među prvim uzgajanim kulturama u istoriji. Najveći proizvođač i izvoznik danas su SAD. Izuzetno su bogati mineralima i vlaknima. Značajni su za zdravlje kože, kostiju, srca, za regulisanje holesterola i jačanje zuba.
Energetske i hranljive vrednosti (na 100 g):
Energetska vrednost: 579 kcal
Ugljeni hidrati: 21,6 g
Proteini: 21,15 g
Masti: 49,93 g
Holesterol: 0 mg
Dijetalna vlakna: 12,5 g
Niacin: 3,618 mg
Vitamin A: 2 IU
Vitamin E: 26 mg
Natrijum: 1 mg
Kalijum: 733 mg
Kalcijum: 269 mg
Gvožđe: 3,71 mg
Magnezijum: 270 mg
Cink: 3,12 mg
1230 -
Sve što bi trebalo da znate o holinu
Holin je hranljiva materija rastvorljiva u vodi, rođak vitamina B, uključujući i folnu kiselinu i riboflavin jer pomaže u izgradnji ćelijske membrane i transportuje hranljive materije unutar i van ćelija. Igra značajnu sporednu ulogu u vašem telu. Pomaže u razvoju mozga, rastu mišića i njihovoj pokretljivosti, utiče na rad nervnog sistema i metabolizma. Odgovoran je za detoksikaciju našeg tela. Pomaže funkcionisanje brojnih ćelija, kao i u njihovoj "komunikaciji" na više načina. Telo stvara male količine holina u jetri, ali ostatak prikupljamo iz hrane. Prosečan unos je 550 mg za muškarce i 425 mg za žene. Ključni izvori holina su žumanca, škampi, školjke, govedina, kikiriki, kelj, kupus, karfiol... Nedostatak holina može uticati na probleme sa jetrom usled gomilanja masti što dovodi do upala i oštećenja njenih ćelija.
1557
