-
Skrobne biljke koje treba izbegavati
Ako vas brine visok nivo šećera u krvi, ili pokušavate da oslabite, ali vam baš ne ide, u pitanju može biti vrsta ugljenih hidrata koju jedete.
Najvažnije je da izbacite ili ozbiljno ograničite unos:
- Belog pirinča, zato što on ima najviši postotak skroba (47 gr/200 kalorija)
- Čipsa (42 grama)
- Kukuruznog griza (40 gr)
- Belog krompira (koji, međutim, sadrži kalijum, tako da ga ne treba skroz izbaciti)
- I definitnivno, nemojte zaboraviti da se klonite kupovnih cerealija za doručak, jer su one bogate skrobom i prostim šećerima.
2301 -
Masline - čuvari zdravlja
Masline su voće od kojih se pravi najpopularnije i u svetu najčešće upotrebljavano ulje za kuvanje, ali i sam plod je izuzetno zdrav.
Istraživanja su pokazala da ako mononezasićenim mastima koje se nalaze u maslinama zamenimo zasićene masti pospešujemo gubitak kilograma.
Najnovija istraživanja su pokazala da masline mogu imati veliki uticaj kad su u pitanju alergije. Ekstrakt masline deluje kao antihistamin u ćelijama tako što blokiraju receptore histamina.
Sve vrste maslina, a posebno crne su veoma bogate gvožđem.
Često konzumiranje vitamina E i mononezasićenih masti u crnim maslinama je povezano s nižim rizikom od raka debelog creva. Ove materije sprečavaju rak debelog creva neutralisanjem slobodnih radikala.
Crne masline su bogate masnim kiselinama i antioksidansima koji hrane, hidriraju i štite kožu.
Jedna šoljica maslina sadrži 10 posto preporučene dnevne vrednosti vitamina A, koji je ključan za zdrave oči i obezbedjuje poboljšan noćni vid. Deluje i protiv katarakte, makularne degeneracije, glaukoma i drugih očnih bolesti povezanih sa starenjem.
Hranljive materije su neuporedive kada je reč o koncentraciji natrijuma u maslinama.
1600 -
Drevni predak današnje pice
Ako picu definišemo kao filovanu podlogu od testa, postoje dokazi da je persijska vojska koristila svoje štitove da peče testo još u V i VI veku. Vojnici bi potom na to testo stavljali sir i smokve i tako dobijali brz i ukusan obrok.
Arheolozi su takođe otkrili da je testo sa dodatkom sira i povrća činilo okosnicu ishrane stanovnika Pompeje. Iz tog perioda (I vek n.e.) datira i kuvar Marka Gaja Apikusa, u kojem je pronađen recept za picu koji je sadržao piletinu, beli luk, sir, papriku i ulje, na postolju od testa. Taj recept se od moderne pice razlikuje samo u jednom sastojku – paradajzu, koji se u to vreme mogao naći samo u Americi (stigao je na Stari kontinent tek u XV veku).
1794 -
Maskarpone: bogat zasićenim mastima
Kremasta struktura maskarpone sira savršena je za punjenje brojnih slatkih obroka, pa čak i testenina. Samo dve kašiće maskarpone sira sadrže 120 kalorija. Većina potiče iz proteina, a minimalne količine iz ugljenih hidrata. Dakle, skoro sve kalorije potiču od masti. Dve trećine masti u maskarponeu je zasićeno. Zasićene masti podižu novo holesterola u krvi i mogu povećati rizik od kardiovaskularnih problema.
1191 -
Saksijsko uzgajanje bilja: kim
Ova začinska biljka je najosetljjivija na svetlost jer ukoliko je nema dovoljno, kim neće obrazovati cvetne stabljike. Veoma sporo raste, pa je neophodno sejati ga u rastresitoj i vlažnoj zemlji. Na dno saksije potrebno je staviti i malo kamenja. Veoma je otporan na niske temperatura, dok mu je leti neophodno redovno zalivanje.
853
