Oklagija.rs - Najukusniji internet portal!

Organski proizvodi koštaju čak 40 odsto više u odnosu na konvencionalne koji svakako sadrže više pesticida.

Breskve - sadrže 62 pesticida što u nekim slučajevima može biti potencijalno opasno kada je reč o razvoju brojnih bolesti.

Jagode - utvrđeno je laboratorijskim testovima da sadrže 59 različitih pesticida.

Jabuke - odlučite se za kupovinu oganskih, kako biste izbegli 42 pesticida u neorganskim voćkicama.

Organske borovnice su najsigurnija opcija, osim ukoliko se ne odlučite na unos 52 pesticida.

Nektarine sadrže nešto manje, oko 33 pesticida.

Trešnje - i to domaće posebno, čak i u poređenju sa uvoznim višnjama. Sadrže zabrinjavajuće visok nivo pesticida.

Grožđe - sadrži oko 34 hemikalije.

Malina takođe ne izostaje, ali daleko manje sadrže kruške sa 28 hemikalija.

Paradajz sadrži skoro najniži nivo štetnih hemikalija, u odnosu na sve pomenute namirnice.

1642

Meso možda ublažava posledice starenja

Skora studija sprovedena u Japanu otkrila je da su muškarci koji su jeli proteina životinjskog porekla pokazali najmanje pogoršanja u fizičkim i kognitivnim funkcijama, u poređenju sa onima koji su jeli manje mesa. Ovo zvuči zbunjujuće, jer često čujemo samo loše stvari o mesu, proteini životinjskog porekla su daleko koncentrisaniji. Proteine naravno možete naći i u drugim namirnicama, ali ćete dnevnu dozu ovog važnog hranljivog sastojka najlakše uneti mesom.

Ljudskom organizmu potrebni su proteini zbog gubljenja mišićne mase izazvane starenjem. Gubljenje mišićne mase je problem, jer se uz to gubi i koštana masa, što se posledicu ima krtost kostiju i razne druge probleme.
Što smo stariji, treba da jedemo sve više proteina, a cilj treba da bude između 6 i 8 grama proteina dnevno (a bar pola od te količine treba da bude životinjskog porekla).

Ovo ne važi za osobe sa bubrežnim problemima i oni treba da se posavetuju sa svojim doktorom u vezi sa unosom proteina.

1326

Kako tretirati ujed krpelja?

Najpre kožu isperite toplom vodom I anti-bakterijskim sapunom.

Ne upotrebljavajte zapaljive materijale (poput kerozina ili petroleja) za tretiranje rana.

Utrljajte luk na mesto ugriza. Moćna antioksidativna svojstva utiču na brži oporavak.

Jabukovo sirće razblaženo u malo vode može smanjiti nastalu iritaciju.

1206

Nitrati iz voća i povrća za zdravo srce

Svi znaju priču o zdravom srcu - pazite na težinu, smanjite masnu hranu, spustite slanik, uzimajte više vlakana i sa vremena na vreme jedite ribu i eto, na dobrom ste putu.
To jesu dobri saveti, ali drugi deo slagalice dobija sve više pažnje u poslednje vreme - mali molekul poznat kao nitrit oksid.

Ovaj molekul, koji se stvara u ćelijama krvnih sudova, jeste gas koji širi arterije, čime poboljšava krvotok i snižava krvni pritisak. On je takođe i snažan antioksidant, čime snižava opasnost od kardiovaskularnih bolesti.
Naša tela stvaraju nitrit oksid tako što aminokiseline iz proteina (orašastog voća, pasulja i morskih plodova) oksiduju u dodiru sa kiseonikom.

Nitriti i nitrati su poznati kao aditivi u proizvodnji suhomesnatih proizvoda, jer se koriste da sačuvaju svežinu, boju i aromu mesa. Međutim, najveći deo nitrata koji pojedemo (70-85%) dolazi od povrća i voća - spanaća, zelene salate, celera, karfiola, grožđa i jagoda.

Voće i povrće su najbolja hrana, krcata antioksidantima, vlaknima, mineralima i vitaminima, uz malo kalorija. Ipak, to što su bogati i nitratima, još je jedan od razloga da ih volimo i više nego do sada.

1747

Kako iskoristiti ostatak zelene salate?

Sve što je potrebno jeste da odsečete dno zelene salate i stavite u malu posudu sa vodom. Posuda bi trebalo da bude plitka, ali dovoljno široka. Vodu proveravajte svakih nekoliko dana. Ukoliko je vrh niži i vodostaj mora biti nizak. Takođe, ukolimo je voda sluzava trebalo bi je zameniti. Za oko dve nedelje dobićete polovinu glavice salate.

1148