Mnogi zdravstveni stručnjaci ističu da je kamenje u bubrezima rezultat loše ishrane: visokomasna hrana, nedostatak kalcijuma, velike količine proteina životinjskog porekla i rafiniranog šećera, kao i previše alkohola. Pokušajte sa ishranom na biljnoj bazi, kako biste smanjili nivo proteina i skroba. Pijte puno vode kako biste isčistili organizam. Izbegavajte kofeinske proizvode jer direktno utiču na funkcionisanje bubrega. Konzumirajte što više voća i povrća da biste povećali unos vlakana i smanjili unos neželjenih toksina. Izbegavajte začinjenu hranu I smanjite unos soli. Lubenica je idealna kod problema sa kamenom u bubregu, kao i hajdučka trava I kopriva.
Bolesti očiju su jedan od vodećih uzroka trajne nesposobnosti za rad. Problemi sa očima se dešavaju u zrelijem životnom dobu i odgovarajuća ishrana može da spreči ili ublaži neke od njih.
Katarakta se javlja kada su proteini u očnom mišiću oštećeni. Ti proteini su zaduženi za jasan vid i kada se oštete, sočivo postane zamućeno. Ovo oboljenje se najčešće tretira operacijom.
Slabljenje očnog mišića usled starenja se dešava kada ćelije u oku odumiru. Kada se ovo desi, vid više nije jasan, i ne vide se detalji predmeta. Za ovaj problem ne postoji lek, ali odgovarajuća ishrana može da uspori pogoršanje.
Šta je ishrana za zdrave oči? Hranljive materije zadužene za zdravlje oka jesu vitamini C i E, karotenoidi, beta karoten, lutein, omega 3 masne kiseline, cink, vitamini B6, B9 i B12. Antioksidanti, posebno lutein, pomažu u sprečavanju taloženja štetnih materija u retini, što smanjuje rizik od razvijanja slabog očnog mišića. Na isti način reaguje i kompleks vitamina B.
Namirnice koje treba jesti:
Tamno zeleno povrće poput spanaća (lutein, vitamin E)
Žuto i narandžasto voće i povrće (beta karoten)
Inćuni, haringa, losos, sardine, pastrumka, tuna i bela riba (omega 3 masne kiseline)
Junetina, jaja, jagnjetina, mleko, kikiriki, svinjetina i integralne žitarice (cink)
Citrusi, zeleno lisnato povrće, džigerica, pečurke, orašasto voće i grašak (folna kiselina)
Banane, piletina, riba, džigerica, krompir (vitamin B6)
Mlečni proizvodi, jaja, meso, morski plodovi (vitamin B12)
Ishrana bogata rafinisanim ugljenim hidratima, poput belog pirinča, belog hleba i testenine može povećati rizik od slabljenja očnog mišića.
1. Mleko, jaja, kikiriki, soja, riba, školjke, orasi i pšenica odgovorni su za 90 odsto svih alergija na hranu. Najveći broj alergija javlja se u zrelom dobu, naročito ako su u pitanju školjke ili orasi. Zanimljivo je da se najveći broj alergija javlja u urbanim sredinama.
2. Alergije na hranu su u porastu. Skoro 40 odsto dece su doživela veoma teške reakcije od kojih su neke opasne po život, a oko 30 odsto ima veći broj alergija. Više od 17 miliona Evropljana ima alergije, a hospitalizacija usled ozbiljnih simptoma je porasla u poslednjih 10 godina.
3. Alergije na hranu uključuju imuni sistem, dok je za netoleranciju odgovoran sistem za varenje. Simptomi alergijske reakcije uključuju osip, bol u stomaku, mučninu, proliv, povraćanje, teško disanje, otežano gutanje, otok jezika i usana kao i slab puls. Nasuprot tome, kada je u pitanju netoleranicija na hranu javlja se bol u stomaku, dijareja, gorušica, glavobolja i nadimanje.
4. Pozitivan test na alergije ili rezultat krvne slik ne mora da znači da imate alergiju. Često se dešava da test pokaže jedno, a nakon konzumacije namirnica nema alergijskih reakcija. U prošlosti, roditelji su bili upozoreni da sačekaju do 12 meseci nakon čega mogu uvesti kravlje mleko u ishranu deteta, a dve godine za jaja i tri godine za kikiriki, orase i ribu. Trenutno razmišljanje među lekarima je da rano izlaganje određenim namirnicama pomaže razvoju alergija.
Po studiji Univerziteta u Pensilvaniji objavljenoj 2004. godine, još pre 9.000 godina su neolitski kineski zemljoradnici stvorili piće koje je bilo neka vrsta preteče voćnog piva i sadržalo je med, pirinač, glog i grožđe. Druga priča kaže kako su i Stari Egipćani proizvodili pivo sa dodatkom pomorandže, što ukazuje na to da je upotreba voća u proizvodnji piva bila prilično česta pojava.
Ipak, u modernijem dobu dolazi do zastoja proizvodnje voćnog piva. Nemački proizvođači izbegavali ovaj tip smatrajući da pivo treba da bude "više nauka a manje umetnost", a slična situacija je bila i u Engleskoj. Belgijanci su ti kojima treba da zahvalimo na tome što su voćna piva našla put do svojih konzumenata.
Naime, belgijske pivare su prve, 30'ih godina prošlog veka, počele sa masovnom proizvodnjom piva sa dodatkom trešnje. U pitanju je čuveni "Lambic", napravljen u Pajottenland regiji jugozapadno od Brisela. Ubrzo su se za proizvodnju koristile i maline, a 80'ih su pravljene i verzije od breskve. Za proizvodnju voćnog piva, dosta su se koristile i banane, grožđe, kao i ananas. Danas ova vrsta piva važi za jedno od omiljenijih pića tokom vrelih letnjih dana, a naročito je popularno među ženskom populacijom.
Doduše, Lambic piva su u poslednje vreme često kritikovana zbog niskog kvaliteta, tj prevelike upotrebe veštačkih zaslađivača i sirupa, ali im se ne može poreći to da su voćna piva zahvaljujući njima doživela povratak na velika vrata.
Neki simptomi stresa su svima dobro poznati: glavobolja, poteškoće sa koncentracijom, akne... Da li ste znali da dehidracija takođe utiče na stres? Sve je povezano sa nadbubrežnim žlezdama. Ove male žlezde (koje se nalaze na vrhu oba bubrega) proizvode hormone koji regulišu vaš imuni sistem, metabolizam i druge važne funkcije. Jedan od tih hormona je kortizol koji utiče na energiju. Manji unos tečnosti direktno utiče i na funkcije nadbubrežnih žlezda. To znači da se proizvode manje hormona, uključujući i aldosteron, koji reguliše nivo tečnosti i elektrolita u telu. Ukoliko je nivo kortizola povećan, depresija je gotovo neizbežna kao rezultat.
