Uprkos svojoj reputaciji prirodnog i zdravog slatkiša, suvo voće nije toliko dobro za vaš organizam. Većina suvog voća ima duplo ili čak i trostruko više šećera od svežeg, tako da odjednom možete pojesti čak i do 70 grama šećera, a da toga niste ni svesni.
Fruktoza iz suvog voća brzo se prerađuje u holesterol i čini da se brzo gojite i imate druge zdravstvene probleme.
Većina ljudi trebalo bi da ograniči svoj dnevni unos šećera na 30 grama (količina koja se nalazi u jednoj banani npr.). Jedna šolja sveže brusnice sadrži svega 4 grama, a ista količina suve brusnice ima i do 70 grama šećera.
Lako je pojesti previše ovog voća, jer fruktoza ne izaziva lučenje hormona sitosti, tako da mozak ni ne shvata zapravo da smo pojeli i više nego što je potrebno.
Neki nutricionisti kažu da ćete pojesti manje šećera ukoliko posegnete za čokoladicom, nego za porcijom suvog voća.
Jedite sveže voće redovno, a suvo čuvajte za izuzetno posebne i retke prilike!
Gvožđe je esencijalna komponenta hemoglobina, supstance u crvenim krvnim zrncima koja nosi kiseonik do određenih delova u našem organizmu. Nedostatak gvožđa znači nedostatak kiseonika koji se dostavlja ćelijama, što dovodi do umora i osetljivoti na infekcije.
Simptomi nedostatka gvožđa mogu biti suptilni na početku, ali kasnije dovode do anemije. Bleda koža, umor, razdražljivost, slabost, gubitak daha, narušen imunitet su samo neki od pokazatelja. Najčešći uzroci nedostatka gvožđa uključuju neadekvatnu ishranu, gubitak krvi, prekomerno znojenje i nesposobnost apsorbovanja gvožđa iz hrane.
U većini slučajeva, ishrana je ključ za vraćanje ravnoteže. Postoje i namirnice koje sprečavaju apsorpciju gvožđa. Dakle, jedite jarko obojeno voće i povrće. Međutim, povišen nivo gvožđa izaziva zatvor, mučninu i bol u stomaku, stoga vodite računa da ne preterate jer predoziranje može biti toksično.
Postoji koncenzus među nutricionistima da bismo svi trebali da jedemo manje mesa i više ribe. Za većinu ljudi to znači više tune, lososa ili sl. Međutim, sa tom ribom postoji problem - obe su velike vrste, treba im nekoliko godina za uzgoj, godina tokom kojih se u velikom broju desi da upiju više žive nego što je zdravo, zato postoje nedeljni limiti konzumiranja ove ribe (posebno za decu i trudnice).
I za ovo postoji rešenje - sardine. Ovi potcenjeni rođaci haringe su nešto što često preskačemo u supermarketu, na sopstvenu štetu.
Ono što treba da znate o sardinama - mogu se jesti sa sve kostima, obično se jedu iz konzerve (ali mogu se naći i grilovane, posebno u području Mediterana). Zahvaljujući tome što su male i što im se ishrana sastoji od planktona, sardine ne sakupljaju teške metale u sebi.
Što se hranljivih materija tiče, sardine su hit. Bogate su omega-3 masnim kiselinama, vitaminom D, vitaminom B12, proteinima (jedna konzerva sardina zadovoljava gotovo polovinu dnevnog preporučenog unosa), njihove mekane kosti pune su kalcijuma.
Negativno je to što konzervisane sardine sadrže dosta soli i holesterola.
Imajte ovo na umu sledeći put kad budete krenuli u kupovinu.
Biotin, takođe poznat kao vitamin H, je sastavni deo vitamina B kompleksa. Rastvorljiv je u vodi i ukoliko ga organizam ne iskoristi oslobađa se kroz urin. Sintetiše se uz pomoć bakterija koje nastaju u debelom crevu.
Vitamin H pomaže telu da unetu hranu pretvori u energiju neophodnu za svakodnevno funkcionisanje. Važan je za rast i regeneraciju ćelija, utiče na proces sinteze DNK, RNK i nukleinske kiseline. Neophodan je u proizvodnji masnih kiselina. Važan je jer pospešuje rekaciju tela na insulin.
Pivski kvasac je odličan izvor biotina. Jedan paket kvasca pruža od 1,4 do 14 mikrograma biotina. Parče inregralnog hleba poseduje između 0,02 i 6 mikrograma vitamina H. Bademi, kikiriki i orasi su značajni izvori ovog vitamina.
Jaja, posebno žumanca, imaju najveću koncentraciju biotena. Kuvano jaje sadrži od 13 do 25 mikrograma. Mlečni proizvodi, posebno mleko i sir, su prirodni izvori vitamina H. Većina svežeg povrća, riba i pojedino voće sadrže biotin u određenim količinama.
1. Vanila pripada porodici orhideja. Može da naraste u visinu od 9 do 15 metara.
2. Asteci su verovali da je vanila afrodizijak. Kortez je doneo vanilu u Evropu u 16. veku.
3. Nekada je korišćena u proizvodnji određenih lekova.
4. Vanila je, posle šafrana, najskuplji začin na svetu.
5. Jedna supena kašika ekstrakta vanile sadrži oko 37 kalorija.
6. Madagaskar je najveći svetski proizvođač vanile.
7. Zapadna medicina koristi vanilu u lečenju groznice, nesanice, reume, umora...
