Testenine sa mlevenim mesom, ali malo drugačije-ovaj put sa mesnim ćufticama! Uživajte!
Iznenadite svoje ukućane i goste sa mirisom pice, ali i sa izgledom pice koju ćete im servirati.
-
Mitovi o alergiji i intoleranciji na mlečne proizvode
Prvi mit - alergija na hranu nije isto što i intolerancija. Ta dva termina se odnose na dve različite stvari. Alergija označava stanje kada imuni sistem reaguje na neposredni nadražaj, a reakcije variraju od blagih do smrtno opasnih. Blagi su povraćanje, dijareja, bolovi u stomaku i kijanje, dok su ozbiljniji problemi sa disanjem, oticanje usana i disajnih puteva i gubitak svesnosti. Preko 90% alergijskih reakcija izazvano je jednom od ovih 8 namirnica - mleko, žitarice, kikiriki, orah, jaja, soja, riba i morski plodovi.
Intolerancija na hranu, sa druge strane, jeste reakcija digestivnog sistema i simptomi se ispoljavaju kada pojedete određenu količinu hrane, a simptomi su mučnina, nadutost, dijareja i gasovi. Ovo najčešće izazivaju mlečni proizvodi i žitarice.Drugi mit - kada vam jednom dijagnostifikuju alergiju, nikad više ne smete jesti tu hranu. Alergije na hranu se mogu razviti u svim dobima života i mnoga deca su pogođena ovim, ali je moguće da kasnije u životu više nemaju reakcije na hranu na koju su bili alergični u detinjstvu. Testove treba regularno ponavljati, da bi se utvrdilo jeste li i dalje alergični.
Treći mit - morate izbegavati mleko i mlečne proizvode ako ste intolerantni na laktozu. Odrasli i adolescenti kojima je dijagnoza intolerancija na laktozu mogu da tolerišu oko 12 grama laktoze, što je otprilike jedna šolja mleka ili jogurta. Količina laktoze varira u određenim namirnicama, tako da se ti ljudi mogu držati onih sa nižim postotkom poput švapskog sira, jogurta, kiselog mleka i mocarele. Jogurt je posebno preporučljiv.
Četvrti mit - ljudi koji su alergični na mleko mogu da piju mleko bez laktoze. Mleko bez laktoze je i dalje mleko, tako da nije dobar izbor za ljude zaista alergične na mleko. Međutim, za ljude koji imaju intoleranciju na mleko, ovo je savršen izbor.
1455 -
Zašto čuvanje krompira u frižideru nije dobra odluka?
Hladnija temperatura može povećati količinu šećera u njima. Zatim, kada pečete ili pržite krompir na visokim temperaturama, ti šećeri se kombinuju sa aminokiselinama i proizvodi se hemikalija pod nazivom akrilamid. Ona se koristi za proizvodnju papira, boja i plastike. Ljudi su najviše izloženi ovoj hemikaliji tokom pušenja, ali se ona takođe nalazi u hrani poput pomfrita, čipsa,krekera, kafe... Vodite računa jer iako naše telo može da ga procesuira do određenog nivoa, akrilamid je hemikalija koja povećava rizik od karcinoma.
1396 -
Our Daily Bread
Our Daily Bread (Unser täglich Brot) je nemački dokumentarac iz 2005. režiran i produciran od strane Nikolausa Geyhaltera. Film prikazuje kako moderna industrija hrane koroisti tehnologiju da uveća efikasnost, sigurnost tržišta i profit. Prikazuje stvarne radne uslove bez naracije i intervjua kojima režiser pokušava da dopusti gledaocima da sami formiraju mišljenje o datoj temi. Režiserov cilj je da pruži realističnu sliku o internom radu mnogih evropskih kompanija koje se bave proizvodnjom hrane u našem modernom društvu.
Film prikazuje različite procese u agrokulturi i preradi hrane u izmešanim scenama bez određenog reda. Neki od tih procesa su veštačka oplodnja svinja, prerada svinjskog mesa, industrijsko gajenje i prerada namirnica kao što su krastavci, jabuke, masline i paprike.
Our Daily Bread je dobio ugledne nagrade među kojima su Grand Prix internacionalnog festivala u Parizu, nagradu Najbolji Film Ekokinematografije festivala u Atini, Specijalnu nagradu žirija festivala dokumentaraca u Amsterdamu, kao i mnoge druge.
Mnogi smatraju da je najbolji evropski film koji se bavi tematikom ljudske ishrane.
1483 -
Marlon Brando i njegove neobične navike u ishrani
Marlon Brando je bio jedan od najpopularnijih glumaca prošlog veka i apsolutni miljenik žena. Čak je i Merilin Monro jednom prilikom izjavila kako je on "najseksepilniji muškarac kojeg je ikada videla". Glumio je u holivudskim hitovima kao što su "Tramvaj zvani želja", Divljak", "Kum"; "apokalipsa danas"... No, pošto smo mi ipak kulinarski sajt, odlučili smo da malo istražimo njegove navike što se tiče ishrane. Neke su očekivane, a neke su bogme itekako čudne.
Njegov kolega Ričard Erdman, sa kojim je glumio u svom prvom filmu "Ljudi", kaže kako je Marlon tokom snimanja tog filma jeo ogromne količine putera od kikirikija. Bio je u stanju da pojede celu teglu odjednom. Takođe, tokom pedesetih godina je obožavao i peciva sa cimetom, koja bi za tren oka smazao uz punu šolju mleka.
Jedan od njegovih najbližih prijatelja, Karlo Fiore, jednom prilikom je izjavio kako su nagomilane kile početkom 60'ih godina jako počele da mu smetaju, te da je često bio na brzinskim djetama, ali bezuspešno. Marlon Brando tokom tih godina prosto nije mogao da odoli obroku koji se sastojao od kobasica i jaja i palačinki sa javorovim sirupom za dezert. Kako je odmicala šesta dekata, kile su se sve više nagomilavale, pa neki tvrde kako je jednom za rođendan dobio kaiš sa kartom na kojoj je pisalo "nadamo se da ćeš moći da ga zakopčaš". Pored kobasica i palačinki, Brando je obožavao i pitu sa jabukama, sladoled (kažu da je jednom pojeo pet kila sladoleda odjednom) i piletinu (njegov zet tvrdi da je bio u stanju da pojede dva cela pileta za ručak).
Legenda kaže da je prilikom snimanja filma "Dvoboj na Misuriju" bio toliko gladan da je sam upecao i pojeo žabu iz obližnje bare uz komentar "kad si gladan, gladan si". Tokom osamdesetih godina, Brando je već bio itekako gojazan (imao je oko 160 kila). Više puta je pokušavao da skine kile, ali bezuspešno. Jedan od krivaca je i Burger King koji je postao izuzetno popularan u SAD tih godina, a pored toga, Brando je par puta opet bio uhvaćen kako jede sladoled u pakovanju od pet kila.
Pred kraj života, Marlon Brando je ipak odlučio da svoje navike dovede u red, pa je malo zdravijom ishranom uspeo da skine oko 30 kila. Ipak, srce i jetra su već bili bespovartno oštećeni pa je ovaj čuveni glumac preminuo prvog jula 2004. godine. Njegovi najbliži prijatelji tvrde kako do poslednjeg dana nije prestao da, u makar malim količinama, uživa u njegovom omiljenom sladoledu.
2497 -
Kako savršeno skuvati smeđi pirinač?
Iako je smeđem pirinču potrebno malo više vremena kako bi se skuvao, vredan je čekanja! Njegova nerafinisana zrna zadržavaju više vitamina, minerala i antioksidanata.
Potrebni sastojci: šolja pirinča i dve i po čaše vode
Kada pirinač prokuva, smanjite temperaturu i nastavite sa kuvanjem. Po završetku, prekrijte ga pamučnom krpom i zatim stavite poklopac. Sklonite krpu tek kada čitava tečnost bude apsorbovana (40 do 50 minuta). Prijatno!
Za kuvanje pirinča uvek koristite posudu sa poklopcem. Pirinač ubacite u blago zasoljenu vodu. Veća površina za kuvanje omogućava ravnomerno kruženje toplote što kao rezultat daje konzistentniju teksturu.
1778
