Neuobičajeni osvežavajući, pravi letnji desert. Obavezno probajte jer ovo je poslastica i za oko i za dušu.
Testenine sa mlevenim mesom, ali malo drugačije-ovaj put sa mesnim ćufticama! Uživajte!
-
Kako probiotici utiču na prehlade i sezonske alergije?
Intezitet sezonskih alergija varira iz godine u godinu. Ponekad metode koje su vam pomagale u suzbijanju simptoma alergija prethodnih sezona, u toku aktuelne sezone možda neće biti od koristi. Lekovi takođe mogu imai potencijalne neželjene efekte, a najblaži su suva usta i pospanost. Alternativa, kažu naučnici, mogu biti probiotici. Probiotici su žive bakterije i kvasci koji su korisni za vaš sistem za varenje. Oni menjaju ravnotežu bakterija, a samim tim štite i jačaju imuni sitem. Pomažu u sprečavanju dijareje, a mogu pomoći i kod netolerancije na laktozu. Od izuzetne su koristi za sve koji pate od sindroma iritabilnog creva.
1202 -
Beli luk - afrodizijak ili ne?
Beli luk, najviše zahvaljujući svom snažnom mirisu, ne deluje kao očigledan izbor kada govorimo o afrodizijacima. Međutim, on ima dugu istoriju u ovom svojstvu. U Talmudu se mogu naći pasusi koji govore o tome kako beli luk treba jesti petkom, jer je petak tradicionalno bio dan kada su parovi ispunjavali svoje bračne dužnosti.
Beli luk ima nekoliko svojstava koja povoljno utiču na seksualni život. On smanjuje apetit, poboljšava celokupno stanje organizma, opušta, poboljšava proizvodnju spermatozoida, a ne škodi ni to što se veruje da ubija parazite prisutne u telu. Stari spisi takođe tvrde da pomaže pri prevazilaženju ljubomore i da zbližava ljude.
Sa druge strane, postoje kulture koje nisu preterani ljubitelji ove biljke. Postoji muslimanska legenda koja kaže da su beli i crni luk biljke nastale tamo gde je đavo poslednje kročio pri napuštanju Edena. U Indiji, beli luk je na listi hrane koja ne priliči višim kastama, a stari Grci i Rimljani su se grozili snažnog mirisa belog luka.
3463 -
Energetske i hranljive vrednosti: krastavci
Osim što zauzima četvrto mesto kada je reč o najviše uzgajanom povrću na svetu, ne bi trebalo zaboraviti da je odličan u borbi protiv opekotina i oteklina, takođe hidrira telo, eleminiše toksine iz organizma, sadrži većinu najneophodnijih vitamina i čuva zdravlje bubrega, kose, noktiju, zglobova...
Energetska vrednost: 15 kcal
Ugljeni hidrati: 3,63 g
Proteini: 0,65 g
Masti: 0,11 g
Holesterol: 0 mg
Dijetalna vlakna: 0,5 g
Vitamin A: 105 IU
Vitamin C: 2,8 mg
Vitamin E: 0,03 mg
Vitamin K: 16,4 µg
Natrijum: 2 mg
Kalijum: 147 mg
Kalcijum: 16 mg
Gvožđe: 0,28 mg
Magnezijum: 13 mg
Cink: 0,20 mg
1333 -
Ananas
Ananas (lat. Ananas comosus) je zeljasta višegodišnja biljka poreklom iz Južne Amerike, tačnije iz Brazila i Paragvaja, odakle je preneta na Karibe gde ju je otkrio Kolumbo i doneo u Evropu. Danas se u ishrani koristi njen mesnat plod žućkaste boje koji je izuzetno aromatičan i slatkast, pa nije ni čudo što su Južnoamerički Indijanci ovo voće nazvali Anananas Cosmosus, što znači "izvrsno mirisno voće". Zbog svog sastojka bromelaina (sličan je pepsinu). spada među najzdravije voćke na svetu. Naime, to je spoj tri enzima koji pospešuju prokrvljenost, snižavaju krvni pritisak i ublažuju upale. Ananas se najviše preporučuje ženskoj populaciji jer upravo zbog bromelina eliminiše celulit i pospešuje mršavljenje. Pored ovog moćnog enzima, sadrži i zavidan nivo vitamina C i drugih minerala - čak 16, najviše magnezijuma, joda, fosfora, kalijuma, kalcijuma... Neke od najrasprostranjenijih vrsti su Cayenne, Queen i Spanish. U ishrani se odlično kombinuje sa ostalim egzotičnim voćem pa od njega možete napraviti ukusnu tropsku salatu, a u nekim zemljama se od njega pravi i ukusan preliv za razne vrste mesa i plodove mora, pogotovo rakove, tunu i losos. Zbog slatkog ukusa i aromatičnih svojstava često se koristi i u raznim tortama i kolačima. Naravno, svi ljubitelji dobrih koktela znaju da je ananas, pored ruma i kokosa, nezaobilazni sastojak čuvene Pina Collade.
1616 -
Čudesni svet čokolade
Na svetu skoro da ne postoji osoba koja ne voli čokoladu, veliki broj ljudi je konzumira gotovo svake nedelje, a neki čak i svakog dana. Većina nas veruje da o ovoj poslastici zna sve što treba znati, međutim, postoje mnoge činjenice koje nisu toliko poznate. Neke od zanimljivosti koje slede su bizarne, neke tužne, a neke jednostavno interesantne.
Ropstvo – jeste li se ikada pitali odakle stiže čokolada? Većina sirovine za proizvodnju čokolade proizvedena je od strane dece koje rade na plantažama gde se uzgaja kakao. Veruje se da negde između 56 i 72 miliona dece radi na tim plantažama. Neka su tu došla namamljena pričom da će pomoći svojoj porodici, dok su drugi prodati u ropstvo.
Mlečna čokolada – ovo je relativno novi proizvod, nastala je 1875. Mlečna čokolada je najpopularniji tip čokolade, a otkrivena je tako što je čovek po imenu Nestle pomešao kakao prah sa kondenzovanim slatkim mlekom. Sve do tada, u Evropi je većinom konzumirana čokolada sa većim procentom kakaoa.
Čokolada kao valuta – Maje i Asteci koristili su čokoladu umesto novca. Tu praksu započele su Maje, jer su kakao zrna bila toliko dragocena i retka da su oni koji su ih imali smatrani imućnim. Za deset zrna mogao se kupiti zec, a za stotinu rob. Asteci su kasnije preuzeli tu praksu, a čak se se pojavila i lažna zrna, napravljena od gline. Samo zaista bogati ljudi pili su svoju čokoladu, jer je to bilo bukvalno traćenje novca.
Teobromin – ovo je alkaloid koji se nalazi u čokoladi, sličan kofeinu, ali slabiji stimulans. Teobromin se dugo koristio kao sredstvo u lekovima za kontrolisanje krvnog pritiska, ali u velikim količinama može izazvati trovanje (posebno kod starijih osoba).
Montezuma je, između ostalog, poznat i po tome što je pio i do 50 šoljica čokolade dnevno. Zanimljivo je i to da nisu pili toplu čokoladu, već hladnu, a nisu dodavali ni šećer (ta praksa stigla je sa konkvistadorima). Asteci su svoju mešavinu presipali iz bokalau bokal dok se ne bi stvorila pena, za koju su mislili da je najbolji deo napitka.
Nestašica – svet se suočava sa nestašicom čokolade, usled oboljenja koje napada plantaže u južnoj Americi, dok je potražnja za čokoladom na svetskom nivou svakog dana sve veća.
Najveća čokolada na svetu proizvedena je u Engleskoj, a težila je gotovo 6 tona. Pravilo ju je više od 50 ljudi i bila je inspirisana Čarlijevom fabrikom čokolade.
2156
