Oklagija.rs - Najukusniji internet portal!

Važne činjenice o holesterolu

Fizička aktivnost dobra je za rad srca na više načina. Redovni treninzi umerenog inteziteta (poput brze šetnje) može povećati nivo holesterola za skoro 25 odsto u tri meseca. "Dobar" tip holesterola može uticati na razgradnju "lošeg" u vašem organizmu. Pomaže i zdravlju krvnih sudova. Zato makar šetajte, minimum 30 minuta dnevno.

Ponekad pecivo može gore uticati na holesterol od, recimo, krem sira. Sve veći broj dokaza ukazuje na to da ugljeni hidrati iz peciva vas mogu izložiti većem riziku kada je reč o bolestima srca. Trebalo bi imati na umu da peciva utiču na upale, oštećuju krvne sudove i podižu nivo holesterola. Prerađeni ugljeni hidrati, zasićene i trans masti su najveći neprijatelj.

Holesterol proizvodi jetra, a neophodan je za stvaranje hormona i proizvodnju vitamina D. Preterana količina holesterola u arterijama može dovesti do začepljenja i brojnih upala koje neretko dovode do srčanog ili moždanog udara. Najvažniji savet: čuvajte se šećera i prerađene hrane.

1556

Divizma - lekovita svojstva zapostavljene biljke

Divizma je jednogodišnja biljka koja može da izraste i do dva metra u visinu. Na dnu stabljike listovi su krupni sa debelim drškama, a idući u visinu sve su tanji i bez drške. Listovi su gusto zbijeni, vunasti i na vrhu šiljati. Gornja polovina stabljike prekrivena je krupnim, žutim cvetovima koji su prisutni tokom celog leta. Raste na suvom i sunčanom mestu, na plitkom i neplodnom tlu. Vrlo je otporna i lako prilagodljiva biljka.

Listovi divizme koriste se kao obloge za saniranje otoka, protiv hemoroida i lišajeva.

Drevni narodi koristili su je vekovima lečeći astmu, tuberkolozu, prehlade, kašalj, bolno grlo i druge slične bolesti. Čaj napravljen od listova divizme je vrlo popularan kada su u pitanju ove bolesti. On ima snažna antivirusna dejstva.

Rimljanke su nekada trljale listove divizme na lice da bi dobile prirodno rumenilo, a biljka je korišćena i kao prirodna boja za kosu i za odeću.

Odličan je lek za plućne bolesti, posebno suvog kašlja, pa čak i za bolove u grudima.

Ukoliko je koristite u vidu čaja ili ulja, obavezno je pre upotrebe iscediti - zbog dlačica koje mogu da nadraže grlo.

1436

Karanfilić

Karanfilić je sušeni, neotvoreni pupoljak. Latinski naziv je Syzygium aromaticum, sin. Eugenia aromaticum ili Eugenia caryophyllata. Kod nas se naziva i klinčić. Poznat je po svom veoma intenzivnom mirisu. Pospešuje varenje i apetit, deluje kao antiseptik i jača cirkulaciju. Preporučuje se kod lošeg zadaha i slabih desni. U hladnim zimskim danima slobodno ubacite komad-dva u kuvanom vinu. Poboljšaće njegov ukus i miris i pomoćiće vam da se brže ugrejete i umirite. Takođe dodajte ga kada pripremate kompote, medenjake, kolačiće sa jabukama...

10985

Prednosti vitamina F

Vitamin F je od suštinskog značaja za rast i održavanje zdrave kože i noktiju. Bez adekvatne količine vitamina F, koža i nokti bi bili suvi, tanki i krhki.

Loš holesterol u krvi, mogao bi biti smanjen usled konzumiranjem dovoljne količine vitamina F.

Poboljšava rad srca i smanjuje rizik od srčanih oboljenja.

Različita ulja sadrže određene vrste esencijalnih masnih kiselina. Jedna kašika ulja šafrana sadrži 10.1 g linolenske kiseline. Ulje repice i ulje semena lana sadrži i do 7.3 grama istoimene kiseline po jednoj kašici.

Orasi su jedan od najvećih izvora vitamina F, kao i pojedini životinjski proizvodi, posebno riba.

1099

Da li višnje mogu izazvati neželjena dejstva?

Osim ukoliko ste alergični na višnje, ne bi trebalo da imate ozbiljnijih nuspojava. Međutim, ukoliko preterate sa količinom, veoma visoka koncentracija vlakana može prouzrokovati neželjena dejstva: gasove, stomačne grčeve i nadimanje. Iako su pune pojedinih hranljivih sastojaka, višnje mogu prouzrokovati nedostatke osnovnih. Bogate su ugljenim hidratima, uključujući prirodne šećere, vitamin C i kalijum ali nemaju dovoljne količine drugih vitamina i minerala. Simptomi koji ukazuju na alergijusku reakciju na višnje su drhtavica, osećaj da vam ponestaje dah i problem sa gutanjem.

Preporučena dnevna doza je jedna i po šolja tj. porcija višnji ukoliko unosite 1.600 kalorija, dve porcije kada trošite 2.000 kalorija i dve i po šolje ako trošite 2.800 kalorija.

5091