Crveni nektar od grožđa vekovima predstavlja piće bogova. U njemu se uživa, a bez njega ne može proći nijedan bitan događaj. Bez obzira da li ste ljubitelj belog, crvenog ili roze vina, sigurno imate svog favorita. Neko voli suva vina, dok drugi biraju slatka vina, koja podsećaju na neki sok i lako se ispijaju. Vino je proizvod višegodišnjeg, pa čak i viševekovnog truda pojedinih porodica. Ono predstavlja rezultat ljubavi, savršen je spoj znanja i plodova zemlje.
Kada je u pitanju vinoteka Beograd nudi širok izbor vrhunskih vina najvećih svetskih vinarija. Ljubav prema vinu prenosi se sa kolena na koleno, a vrhunski stručnjaci su tu da nam približe i upoznaju nas sa različitim ukusima ovog božanskog pića. Ukusi su različiti, ali se i menjaju vremenom, pa tako možete postati ljubitelj vina koje vam nekada nije prijalo. Kao i svemu u životu, tako i vinu treba dati drugu šansu, i dopustiti da se zaljubite u njega.
Postoji par pravila kako da uz večeru poslužite pravo vino, koje će naglasiti ukuse hrane. Penušavo vino se obično koristi kao aperitiv, ili uz neko meze. Lepo se slaže i sa mocarelom, kao i sa belom ribom. Ukoliko ste planirali da poslužite roze vino, onda za jelo izaberite sir, kozice, gambore ili škampe. Belo vino savršeno se slaže sa laganim salatama. Odlično će upotpuniti i vašu trpezu ukoliko je na njoj piletina, rakovi ili neki dobar stari sir. Takođe, dobro se slaže i sa kremastim sosevima, kao što je na primer sos od pečuraka.
Crvena vina su intenzivnija od svetlijih vina pa zbog toga zahtevaju i intenzivnije delikatese na trpezi. Divljač, pečeno ili meso na grilu vole jača vina poput crvenih. Biftek, kao i konjsko meso odlično se slažu sa sortom Cabernet Sauvignon. Opšte prihvaćeno pravilo je belo meso – belo vino, crveno meso – crveno vino. Hrana ne treba da dominira nad vinom, kao ni vino nad hranom, već treba da budu u ravnoteži. Međutim, kako o ukusima ne treba raspravljati uvek postoje izuzeci. Iako je boju vina najbolje upariti sa bojom mesa koje je posluženo, nemojte robovati pravilima, već uživajte u hrani i vinu.
Prilikom degustacije vina, preporuka je da probate vina jedno za drugim kako biste otkrili koje vam najbolje odgovara. Cabernet Sauvignon je vino punog ukusa i spada u najpopularnije vinske sorte na svetu. Ova sorta se uzgaja u regiji Bordo. Pino Noar je lagano crveno vino koje karakterišu jake kiseline. Uzgaja se širom Francuske, i spada u veoma tražena vina. Od crvenih sorti izdvaja se i Širaž, koja se uzgaja u Francuskoj i Australiji. Ovo vino obiluje voćnim aromama, a često se kombinuje i sa drugim sortama.
Šardone je sorta od koje se pravi belo vino i uzgaja se uglavnom u Francuskoj. Sauvignon Blanc je sorta od koje se dobija lagano vino. Uzgaja se u Francuskoj, Australiji i Novom Zelandu. Rizling je sorta od koje se dobija vino koje može biti slatko ili suvo. Ovo vino može imati izraženije kiseline. Ukoliko se vino pravi od jedne sorte naziva se sortno vino, a ukoliko je mešavina više sorti onda nosi naziv kupaža.
Banane - bogate su kalijumom i magnezijumom koji opuštaju mišića i nerve, utiču na cirkulaciju i probavu.
Kelj - sadrži velike količine kalijuma i kalcijuma. Ubacite ga u salatu kao deo večernjeg obroka.
Slatki krompir - opušta mišiće i nerve, a pored kalijuma dobar je izvor ugljenih hidrata.
Bademi - sadrže magnezijum i doprinose "čvrstom snu". Bogati su proteinima, održavaju nivo šećera u krvi i odlična su užina pred spavanje.
Mleko - zbog kalcijuma koji ima direktnu ulogu u proizvodnji melatonina.
1. Izbegavajte prejedanje. Ne jedite suviše brzo, zaustavite se kada osetite sitost, izbegavajte žvakaće gume, bombone, pijenje na slamčicu...
2. Umereno konzumirajte sledeće namirnice, koje takože mogu biti uzrok nadimanja: krastavci, karfiol, brokoli, kupus, kelj, pasulj, suve šljive, klice, kajsije... Digestivni trakt se širi usled gasova i izaziva bolan pritisak u određenim delovima tela.
3. Izbegavajte gazirana pića. Prirodni i veštački zaslađivači u njima, kao i konzervansi, boje su sastojci koji stvaraju gasove.
Ništa ne zvuči tako egzotično kao marokanska kuhinja. Razne marokanske đakonije spremljene sa opijajućim začinima tipičnim za ovaj predeo nijednog gurmana ne ostavljaju ravnodušnim!
Južni Maroko poznat je ne samo po začinima već i po slatkišima, a meso se tradicionalno sprema u umaku od mente, maslinovog ulja i ceđenog limuna i narandže. Na severu preovlađuju orašasti plodovi i voće kao što su jabuke, smokve i kruške. Nijedno kuvano jelo ne može da prođe bez korijandera i belog luka.
Četiri najpoznatija tradicionalna marokanska jela su:
Harira - to je supa od piletine začinjena šafranom i cimetom, a pošto neki Marokanci vole kada su supe gušće, Hariri se dodaje i zaprška od brašna i jaja.
Kuskus je nacionalno jelo Maroka; ujedno je i najpoznatije. Pravi se od posebne vrste krupnog brašna - semoline. Uz kuskus se služi začinjena repa, tikva, krompir i/ili piletina.
Tajine je jagnjeći zapečeni paprikaš sa slatko - kiselim dodacima kao što su med, sirće ili neko voće. Od začina se obavezno koriste đumbir i šafran, a ovo jelo se tradicionalno peče u posudi od gline.
Bistilla - to je najpoznatija marokanska pita punjena filom od iseckanog mesa, peršuna i mlevenog badema, začinjena cimetom, šafranom i kardamomom. Meso u slatkoj piti vam se čini kao loša ideja? Isprobajte ovaj recept, poješćete celu tepsiju sami, nisu Marokanske domaćice blesave!
Skorašnja studija sprovedena na univerzitetu u Merilendu pokazala je da osobe koje češće jedu kiselu hranu poput turšije, krastavčića ili kiselog kupusa ređe pate od društvene anksioznosti u odnosu na ljude koji tu hranu izbegavaju.
Sledeći put kad budete bili nervozni u vezi sa nečim, probajte da svoju nervozu ublažite na ovaj način.
