Sve je više dokaza zasnovanih na naučnim istraživanjima koji potvrđuju višestruku korist sirovog meda. Sirov med ne samo što ima antiseptična i antioksidativna svojstva, već deluje blagotvorno na celokupno ljudsko telo.
Sirov med u kombinaciji sa malinom je posebno dobar za prehladu. Napravite čaj od bilo kog bobičastog voća, dodajte kašiku meda sa malinom, kao i cimet ili limun. Za veoma kratko vreme, smiriće vam upaljene sinuse, ublažiti curenje iz nosa i glavobolju.
U odnosu na ostale, sirov med u kombinaciji sa malinom je odličan izvor vitamina C, mangana, magnezijma, nijacina i dijetetskih vlakana. Bogat je i vitaminom B, folnom kiselinom kao i gvožđem. Visok sadržaj polifenola smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti tako što sprečava stvaranje trombocita i smanjuje krvni pritisak putem antiinflamatornih mehanizama. Bitno je napomenuti da ova vrsta meda sadrži zeaksantin koji je ključan za zdravlje očiju i sprečava potencijalna oštećenja koja mogu nastati usled makularne degeneracije.
Zbog hranljivih sastojaka koje pružaju udruženi – kašika sirovog meda sa dodatkom maline je jedan od najefikasnijih načina da ojačate svoj imuni sistem.
Sirov med na bazi maline možete kombinovati uz: ražene pahuljice, mekani kozji sir, palačinke ili pak čizkejk. Neki od navedenih predloga mogu postati vaš omiljeni dezert ili užina – izbor je na vama!
Posetite Happy Honey i saznajte više.
Badem - 163 kalorije (14g masti, 6g proteina, 3.5g vlakana
Dobar izvor: kalcijuma, gvožđa, vlakana, vitamina E, riboflavina, magnezijuma, fosfora, mangana
Smanjuje krvni pritisak i holesterol, kao i procenat masnoće u organizmu. Važi za plod koji celokupno gledano, sadrži najviše nutritijenata po gramu.
Brazilski orah - 205 kalorija (21g masti, 4g proteina, 2g vlakana)
Dobar izvor: selena, vitamina E, vlakana, magnezijuma, tiamina, fosfora, bakra
Selenium pomaže organizmu da se izbori sa slobodnim radikalima koji uništavaju ćelije organizma, a brazilski orah zbog drugih nutritijenata i ubrzava metabolizam, štiti srce, daje energiju
Indijski orah - 163 kalorija (13g masti, 4.5g proteina, 1g vlakana)
Dobar izvor: magnezijuma, fosfora, bakra, gvožđa, proteina
Zbog magnezijuma, indijski orah je idealan za sve one kojima je potrebna dodatna energija; fosfor je esencijalan za izgradnju jakih kostiju i zuba, a generalno gledano, ovaj orah jača kosu, noktu, održava kožu elastičnom
Lešnik - 178 kalorija (17g masti, 4g proteina, 2.5 grama vlakana)
Dobar izvor: magnezijuma, bakra, mangana, fosfora, selena, vlakana
Zbog svoje jedinstvene kombinacije nutritijenata, sprečava prevremeno starenje ćelija organizma i propadanje tkiva, te potpomaže proizvodnju crvenih i belih krvnih zrnaca
Makadamija - 204 kalorija (22g masti, 2g proteina, 2g vlakana)
Dobar izvor: magnezijuma, kalijuma, tiamina, mangana
Smanjuje holesterol, kao i rizik od dobijanja srčanih bolesti. Izgrađuje mišiće, daje energiju, jača kosu.
Kikiriki - 166 kalorija (14g masti, 6.5g proteina, 2.5g vlakana)
Dobar izvor: proteina, niacina, folata, fosfora, magnezijuma, mangana
Održava kožu elastičnom, ubrzava metabolizam, može pomoći pri sprečavanu grčenja mišića
Pekan - 199 kalorija (21g masti, 3g proteina, 3g vlakana)
Dobar izvor: vlakana, cinka, mangana, fosfora
Čisti arterije, štiti od infekcija i po nekim istraživanjima štiti i od raka
Pinjoli - 188 kalorija (19g masti, 4g proteina, 1g vlakana)
Dobar izvor: Vitamina E i K, magnezijuma, fosfora, potasijuma, cinka, mangana
Jača imuni i kardiovaskularni sistem, a može i pomoći kod očnih problema.
Pistaći - 161 kalorija (13g masti, 6g proteina, 3g vlakana)
Dobar izvor: tiamina, vitamina B6, fosfora, bakra, mangana
Pistaći uopšte nemaju holesterola! Jačaju imuni sistem, a kao što se može videti, imaju u sebi redak vitamin B6.
Orasi - 173 kalorija (17g masti, 7g proteina, 2g vlakana)
Dobar izvor: proteina, vitamina B6, fosfora, bakra, selena
Zbog visokog nivoa omega-3 masnih kiselina, čuva od srčanih oboljenja, sprečava artritis i depresiju.
- Kao što se može videti, orašasti plodovi sadrže dosta masnoća. Ali ove masnoće su nezasićene i zapravo smanjuju holesterol i pomažu pri ubrzavanju metabolizma (dakle mršavljenju). Preporučuje se da oko 30% dnevnog unosa kalorija čine nezasićene masnoće. Ukoliko ste alergični na orašaste plodove, ove zdrave vitamine i minerale možete naći i u semenkama bundeve ili suncokreta.
Australija ima izuzetno veliku obalu (11 miliona kvadratnih kilometara!), pa ni ne čudi što osnovu australijske tradicionalne kuhinje čine morski plodovi, a Australija ima oko 600 vrsti ribe (ovde se ubrajaju i morske i slatkovodne). Najrasprostranjeniji su jastozi i školjke.
Pošto je Azija najbliži kontinent, Australijanci obožavaju da kombinuju svoje morske plodove sa, na primer, kineskim nudlama ili indijskim začinom kari, ali ništa manje nije zastupljena ni italijanska pasta.
Što se tiče mesa, Australija je druga po redu u svetu što se tiče izvoza govedine, pa je ovo meso najzastupljenije. Često se prave i specijaliteti od jagnjetine, svinjetine, ovčetine, dok piletina i nije nešto popularna. U nekim specijalizovanim radnjama se čak može kupiti i meso od kengura, krokodila i zmije, i ovo egzotično meso se u australijskoj kuhinji tradicionalno griluje.
Od povrća, Australijanci najviše vole sladak krompir, šargarepu, tikvice, ali i artičoke, dok od voća najviše jedu jagode, banane, grožđe, kivi i mango.
Australijanci prosto obožavaju da piju specijalnu vrstu čaja koji se zove "Billy Tea", a najpopularnije piće je vino. Ova država godišnje izveze 760 miliona litara vina!
U ovoj zemlji se naveliko prave i kolači, a kokos je ubedljivo omiljeni sastojak mnogih australijskih domaćica.
Poznati australijski specijaliteti:
Pavlova - kolač sa hrskavom korom, kremom i seckanim voćem
Lamington - torta kockastog oblika sa čokoladnim prelivom i kokosom
Australian Burger - burger od goveđeg mesa, poslužen sa vorčester sosem, kiselom repom, slaninom i prženim jajem.
Melba Toast - tanka kriška tostera sa topljenim kačkavaljem. Ovo jelo je dobilo ime po operskoj zvezdi Dame Nellie Melba.
Ukoliko su arterije zapušene, onemogućen je i pravilan protok krvi kroz telo što je neophodno za opštu funkcionalnost. Na taj način, arterije dalje blokiraju protok krvi što može dovesti do potencijalnog srčanog udara. Blokirane arterije mogu uzrokovati niz drugih problema koji se kreću od vrtoglavice do oštećenja organa, kardiovaskularnih oboljenja, moždanog udara... Usredsredite se na poboljšanje cirkulacije i otkrićete da se ćelije brže obnavljaju, koža se lakše bori sa bakterijama i potencijalnim infekcijama...
Vrbina kora – sadrži salicin koji je vrlo sličan aspirinu, a korišćen je još od 400 godine nove ere za ublažavanje bolova.
Koren đumbira – poznat kao vazodilatator, đumbir utiče na prokrvljenost ali i zdravlje digestivnog sistema. Pridodaju mu se i antiinflamatorna svojstva zbog kojih je idealan ukoliko se borite sa prehladom ili gripom.
Peršun – popularan dodatak mnogim jelima je zdraviji nešto što ste mislili! Sadrži i vitamin C i B12 koji su takođe od značaja za cirkulaciju.
Aleva paprika – korišćena je u medicinske svrhe hiljadama godina. Zahvaljujući kapsaicinu – ublažava jake bolove poput glavobolja i zubobolja, ali utiče i na pravilnu cirkulaciju.
Ginko – jedna od najstarijih vrsta drveća na svetu. Snažan je antioksidant i tradicionalno je korišćen za probleme sa cirkulacijom i poboljšanje kognitivnih funkcija.
Crevni paraziti su organizmi koji mogu izazvati brojne hronične probleme. Javljaju se u telu usled kontakta sa zaraženom hranom, vodom ili ih mogu preneti pojedini insekti. Izazivaju bolove u stomaku, zamor i peckanje u predelu rektuma. Nana kao prirodni antibiotik kombinovana sa anti-parazitskim svojstvima limuna može biti jedno od rešenja, pa makar za ublažavanje tegoba. Kokos i njegovi derivati doprinose zdravlju digestivnog sistema posebno kada je suočen sa infekcijama izazvanim parazitima. Paradajz sa solju i biberom jača imuni sistem i štiti ga od upala. Beli luk je neizostavan jer je poznat kao antibakterijski i antigljivični agens.
