-
Da li gazirana pića oštećuju kosti?
Nutricionisti su tvrdili da je kofein glavni "zloća" svih gaziranih napitaka. U 2001. godini studija univerziteta u Nebrasci dokazala je da su pojedini ljudi izgubili velike količine kalcijuma usled redovne konzumacije sokova sa visokim sadržajem kofeina. Ipak, drugi su nadoknadili nivo kalcijuma usled konzumiranja mleka. Ono što je sigurno - gazirana pića znatno menjaju gustinu kostiju. Uzrok može biti i fosforna kiselina. Mada, penušava mineralna voda sadrži i malo kalcijuma i magnezijuma, tako da može koristiti zdravlju kostiju.
1604 -
Da li je spelta hranljivija od pšenice?
Iako je veoma slična pšenici, spelta ima reputaciju zdravijeg izbora. Neki ljudi smatraju i da ima bolji ukus, mekši i više orašast od obične pšenice. I, za razliku od pirinčanog, ovsenog ili nekog drugog brašna, brašno od spelte poprilično dobro oponaša obično pšenično, jer imaju dosta istih osobina.
Spelta ima duplo više vitamina K, ali pšenica ima 6 puta više selena. Osim toga, dve vrste žitarica su poprilično slične u pogledu vitamina i minerala. Spelta ima više šećera od pšenice, što može biti objašnjenje za to što neki ljudi misle da ima bolji ukus. Pšenica ima više proteina i glutena, zbog čega hleb od pšeničnog brašna bolje raste. Međutim, spelta takođe sadrži gluten, tako da nije bezbedna za osobe koje pate od osetljivosti na gluten.
Na osnovu hranljivih sastojaka, teško je tvrditi da je spelta značajno bolja od pšenice, tako da se izbor svodi na lične preference, uglavnom na osnovu ukusa.
4148 -
Energetske i hranljive vrednosti: mandarine
Mandarine potiču iz jugoistočne Azije. Uzgaja se u Kini preko 3.000 godina, tek u 19. veku su stigle u Evropu i Severnu Ameriku. Bile su dostupne jedino višim klasama. U narodnoj medicini savetuje se redovno konzumiranje ovog ukusnog voća jer sprečava upale, utiče na zdravlje kože i kose, snižava nivo holesterola i ubrzava metabolizam.
Energetska i hranljiva vrednost (na 100 g):
Energetska vrednost: 53 kcal
Ugljeni hidrati: 13,34 g
Proteini: 0,81 g
Masti: 0,31 g
Holesterol: 0 mg
Dijetalna vlakna: 1,8 g
Niacin: 0,39 mg
Vitamin A: 681 IU
Vitamin C: 26,7 mg
Vitamin K:
Natrijum: 2 mg
Kalijum: 166 mg
Kalcijum: 37 mg
Gvožđe: 0,15 mg
Magnezijum: 12 mg
Cink: 0,07 mg
1655 -
Celer – sve što niste znali
Celer sadrži 95 odsto vode zbog čega je idealan za hidriranje tela. Jedna šolja celera ispunjava 6 odsto dnevnog unosa vlakana. Bogat je kalcijumom, natrijumom, magnezijumom, gvožđem, cinkom i kalijumom. Od vitamina prisutni su: A, K, C, E, B i D vitamin. Celer sadrži i organska hemijska jedinjenja koja mogu smanjiti nivo hormona stresa, čime se smanjuje i krvni pritisak. Seme celera pomaže u regulisanju infekcija urinarnog trakta. Preporučuje se svima onima koji boluju od artritisa jer smanjuje otoke i bolove u zglobovima.
1211 -
Hranom protiv sedih vlasi
Zeleno povrće - Važno je zbog izvora vitamina B6 i B12 koji podstiču proizvodnju crvenih krvnih zrnaca i transportuju kiseonik kao i brojne hranljive materije. Boja kose zavisi i od prisustva različitih vrsta hormona zbog čega je važan unos vitamina B2 koga najviše ima u pojedinom zelenom povrću.
Bakar je neophodan za proizvodnju melanina koji je najuticajniji u boji kose. Upravo nedostaci bakra utiču na pojavu sedih u ranoj zrelosti. Bakar ćete pronaći u čokoladi, sočivu i pojedinim gljivama.
Losos obezbeđuje zdravu kosu zbog selena koji pomaže proizvodnju hormona i borbu protiv slobodnih radikala.
Bobičasto voće, a ponajviše jagode, saveznik su u proizvodnji kolagena koji se nalazi u folikuli dlake.
Posegnite i za bademima koji su izvor vitamina E, bakra i pomažu uspostavljanju ravnoteže holesterola.
3311
