1. Vanila pripada porodici orhideja. Može da naraste u visinu od 9 do 15 metara.
2. Asteci su verovali da je vanila afrodizijak. Kortez je doneo vanilu u Evropu u 16. veku.
3. Nekada je korišćena u proizvodnji određenih lekova.
4. Vanila je, posle šafrana, najskuplji začin na svetu.
5. Jedna supena kašika ekstrakta vanile sadrži oko 37 kalorija.
6. Madagaskar je najveći svetski proizvođač vanile.
7. Zapadna medicina koristi vanilu u lečenju groznice, nesanice, reume, umora...
Selen je mineral kojem je glavna funkcija održavanje zdravlja ćelija. Preporučena dnevna doza je 55 mikrograma, a on pomaže u prevenciji kardiovaskularnih bolesti, raka, poremećaja u radu tiroidne žlezde i imunog sistema. Iako većina ljudi unese dovoljno selena putem ishrane, malo njih zna koja je hrana bogata selenom.
Polovina šolje suncokretovog semena ima 37 mikrograma ovog minerala. Osim suncokreta, odličan izvor je i brazilski orah, koji u 30 grama ima 10 puta više selena od onog što vam je potrebno. Ipak, treba biti obazriv sa brazilskim orahom, jer će njegova preterana upotreba dovesti do trovanja selenom.
Selen se može naći i u hrani životinjskog porekla - riba, piletina ili jaja su odličan izbor. Školjke, kavijar, pečurke i džigerica takođe sadrže selen, mada u nešto manjoj količini.
Osim ovoga, izbegavajte previše obrađenu hranu i odlučite se za integralni hleb, radije nego za beli.
Čia semenke vode poreklo iz Meksika i Gvatemale. U kulturi Maja i Asteka korišćen je u ishrani, u medicinske svrhe ali i za religijske obrede. Reč chia na jeziku Maja znači snaga. Snižavaju holesterol, utiču na pravilno funkcionisanje srca, jačaju kosti i povećavaju nivo energije. Zbog velike količine vlakana, pružaju osećaj sitosti.
Energetske i hranljive vrednosti (na 100 g):
Energetska vrednost: 486 kcal
Ugljeni hidrati: 42,12 g
Proteini: 16,54 g
Masti: 30,74 g
Holesterol: 0 mg
Dijetalna vlakna: 34,4 g
Niacin: 8,83 mg
Vitamin A: 54 IU
Vitamin C: 1,6 mg
Vitamin K: 0,5 mg
Natrijum: 16 mg
Kalijum: 407 mg
Kalcijum: 631 mg
Gvožđe: 7,72 mg
Magnezijum: 335 mg
Cink: 4,85 mg
1. Kestenje se koristi i u proizvodnji piva i ima iznenađujućih sličnosti sa ječmom. Pivo na bazi kestenja se proizvodi u Francuskoj, u centralnoj Evropi i Brazilu, a u poslednjih nekoliko godina i u Americi.
2. Prilikom sušenja, kesten povećava svoju kalorijsku vrednost. Oko 100 grama svežeg kestenja daje 199 kalorija, a nakon sušenja skoro dvostruko - 371 kaloriju.
3. Godine 1584. guverner Đenove naredio je svim poljoprivrednicima da svake godine sade - kesten, maslinu, smokvu i dud.
4. Najveće i najstarije poznato drvo kestena nalazi se na Siciliji. Nadzemno drvo čini više velikih stabala koja ispod zemlje imaju zajedničko korenje. Godine 1780. izmeren je obim koji je iznosio 57,9 metara.
5. Kesten je najstarije japansko voće i od davnina se naširoko koristi u primeni brojnih poslastica.
6. Kandirani kesten prvi put se pojavio u Francuskoj u 16. veku.
7. Pečeni kesten prodavan je još na ulicama Rima u 16. veku.
8. Na Korzici se poštovala tradicija koja je podrazumevala da se na dan venčanja pripremi 22 različita jela koja sadrže kestenje.
Da biste bolje shvatili odakle potiče maršmelou, morate obratiti pažnju na koren same reči. Dakle, naziv referiše na močvarnu biljku. Potiče još iz Egipta. Egipatski lekari bili su ubeđeni da je ova biljka efikasna u lečenju grlobolje kod dece. Što se tiče maršmeloua kakvog danas poznajemo, datira iz 1800. godine i potiče iz Francuske.
