Beli hleb – Utiče na porast šećera u krvi što dalje izaziva upale.
Gazirana pića – Borba tela protiv infekcija uzrokuje zamor. Dodatni šećeri u gaziranim pićima pogoršavaju upale.
Sir – Mlečni proizvodi utiču na povećano lučenje sluzi.
Krekeri – Izbegavajte rafinirane proizvode od belog brašna jer šire upalne procese i otežavaju varenje.
Pica – Pored obrađenog mesa, zasićenih masti i velikih količina soli, pica izaziva oksidativni stres i onemogućava telu da se bori protiv upala.
Crna mahunica uspeva u regijama relativno hladnih klimatskih uslova. Ovo je jedan od razloga zbog kojih je malo poznata izvan arktičkih regiona. Kultiviše se u hladnim delovima Azije i Severne Amerike. Sitna, okruglog oblika, crne je boje ploda i svetlo zelenih listova. Koristi se i kao dodatak jelima ali i u terapeutske svrhe u nekim nordijskim zemljama. Kiselkastog je ukusa i aromatičnog mirisa. Sadrži veliku količinu vlakana, antioksidanata, mangana, vitamina C, K i bakra. Pre konzumiranja, važno je znati:
- nežno i temeljno isperite plod
- bitno je da su čvrste, crne boje
- može se čuvati u frižideru od 10 do 15 dana
- nije jestiva sirova, tek nakon kuvanja, a gorak ukus uzrokovan je taninima
Suv kašalj je simptom povezan sa nekoliko različitih bolesti i alergija. Tretiranje uzroka može ublažiti simptome, ali ukoliko je uzrokovan virusom, lekovi često ne mogu regulisati infekciju. Umesto toga, koriste se lekovi za ublažavanje kašlja dok virus ne prođe.
Inhalacijom uz pomoć pare možete osloboditi svu nagomilanu sluz koja se javlja kao posledica suvog grla.
Čaj je dobar način da pomognete tankom sloju sluzi da izađe iz vašeg organizma. Dobar izbor su kamilica, eukaliptus, pa čak i sok od limuna.
Suvo grlo je refleks organizma kojim se bori protiv infekcija. Disanje na usta, ukoliko vam je nos zapušen, stvara dodatne bolove zbog čega je najbolje što pre početi sa inhalacijom uz pomoć vodene pare.
Istraživanja u oblasti refleksa kašljaotkrila su nekoliko potencijalnih mesta dejstava za nove lekove. Za veliki broj ovih lekova nisu sprovedena sva neophodna klinička ispitivanja, međutim, ali su na vidiku.
Pored toga što utiče na hidrataciju, limunada je odličan izvor vitamina C – antioksidanta koji štiti ćelije od oštećenja slobodnih radikala. Prema Ministarstvu poljoprivrede Sjedinjenih Američkih Država, ¼ sirovog limunovog soka obezbeđuje oko 23,6 grama vitamina C. To ne preko 30 odsto preporučenog dnevnog unosa.
Studija objavljena u Američkom društvu za kliničku ishranu zaključila je da ljudi koji konzumiraju više vitamina C nemaju problema sa suvom i osetljivom kožom.
Uz poboljšanu rezistenciju na insulin, studija časopisa Kliničke biohemije i ishrane objavila je da antioksidanti u limunu značajno utiču na gubitak masti.
Limunada pripremljena sa mlakom vodom utiče na poboljšano varenje.
Ukoliko imate problema sa lošim zadahom, započnite dan limunadom ili je pijte nakon jela.
Povećan unos limunske kiseline može biti odličan borac protiv stvaranja kamena u bubregu.
Jagoda (Fragaria × ananassa) je opšte poznata hibridna vrsta. Kultiviše se širom sveta zbog svog voća. Ima karakterističnu aromu, jarko crvenu boju, sočnu teksturu i vrlo je slatka. Konzumiraju se u masovnim količinama širom sveta, sirove ili u formi džema, soka, sladoleda, milkšejkova i kao aditiv čokoladi. Veštački zaslađivači i ukusi na bazi jagode se takođe koriste u širokom spektru produkata kao što su šminke, slatkiši, sapuni, parfemi i mnogi drugi. Prve baštenske jagode su kultivisane u Francuskoj tokom 1750ih ukrštanjem Fragaria virginiana sa istoka Severne Amerike i Fragaria chiloensis, koja je donešena iz Čilea od strane Amedija Frans Frezijera 1714. Kultivacija pitomih odnosno baštenskih jagoda je zamenila u komercijalnoj produkciji šumske jagode, koje su prve pritimoljene tokom početka 17-og veka. Ovo voće je od tada zauzelo mesto omiljenih poslastica širom sveta. Jagode i šlag su poznati dezert na Vimbldonu. U Švedskoj se tradicionalno suše tokom letnje dugodnevnice. Koristi se vrlo često u kolačima, tortama i naravno, pitama. U Grčkoj, jagode se obično poprskaju šećerom pa umaču u Metaksu, poznati grčki brendi, pa se potom serviraju kao dezert, dok su u Italiji uobičajni dodatak za gelato, famozni italijanski sladoled. Određeni procenat ljudi pati od anafilatičke reakcije na jagode, odnosno alergije koja se manifestuje osipom ili upalama na koži i u težim slučajevima može uzrokovati disajne probleme. Par studija su direktno sprovedene nad zdravstvenim efektima jagoda na zdravlje. Ograničena istraživanja ukazuju da unos jagoda može biti povezan sa smanjenjem rizika kardiovaskularnih bolesti, kao i da fitonutrienti u voću mogu imati protivupalna i antikancerogena svojstva. Još par istraživanja ukazuju da smanjuju nivo holesterola u krvi, kao i da umanjuju skokove u krvnom šećeru i masnoćama nakon unosa hrane bogate šećerom i holesterolom. Jagode imaju nizak broj kalorija i masnoća, ali su bogate antocijaninima i elagijskom kiselinom. Imaju izraženo antioksidantno svojstvo. Bogate su vitaminom C, celim kompleksom B vitamina, vitaminom A i E, beta-karotinom i luteinom od kojih svi smanjuju štetna dejstva slobodnih radikala, koji igraju bitnu ulogu u starenju i velikom broju bolesti. Takođe sadrže jod, flor, kalijum i mangan, od kojih svaki ima ulogu u krvnoj slici, formiranju i zarastanju kostiju i zuba. Danas je ovo voće u kulturi često povezano sa senzualnošću, željom i seksipilom.
