Jagoda

copyright
Copyright: bingsbobatea.com
Pročitano: 1673 puta
Kategorija: Voće
Ocena teksta:
(5 glasova)

Jagoda (Fragaria × ananassa) je opšte poznata hibridna vrsta. Kultiviše se širom sveta zbog svog voća. Ima karakterističnu aromu, jarko crvenu boju, sočnu teksturu i vrlo je slatka. Konzumiraju se u masovnim količinama širom sveta, sirove ili u formi džema, soka, sladoleda, milkšejkova i kao aditiv čokoladi. Veštački zaslađivači i ukusi na bazi jagode se takođe koriste u širokom spektru produkata kao što su šminke, slatkiši, sapuni, parfemi i mnogi drugi. Prve baštenske jagode su kultivisane u Francuskoj tokom 1750ih ukrštanjem Fragaria virginiana sa istoka Severne Amerike i Fragaria chiloensis, koja je donešena iz Čilea od strane Amedija Frans Frezijera 1714. Kultivacija pitomih odnosno baštenskih jagoda je zamenila u komercijalnoj produkciji šumske jagode, koje su prve pritimoljene tokom početka 17-og veka. Ovo voće je od tada zauzelo mesto omiljenih poslastica širom sveta. Jagode i šlag su poznati dezert na Vimbldonu. U Švedskoj se tradicionalno suše tokom letnje dugodnevnice. Koristi se vrlo često u kolačima, tortama i naravno, pitama. U Grčkoj, jagode se obično poprskaju šećerom pa umaču u Metaksu, poznati grčki brendi, pa se potom serviraju kao dezert, dok su u Italiji uobičajni dodatak za gelato, famozni italijanski sladoled. Određeni procenat ljudi pati od anafilatičke reakcije na jagode, odnosno alergije koja se manifestuje osipom ili upalama na koži i u težim slučajevima može uzrokovati disajne probleme. Par studija su direktno sprovedene nad zdravstvenim efektima jagoda na zdravlje. Ograničena istraživanja ukazuju da unos jagoda može biti povezan sa smanjenjem rizika kardiovaskularnih bolesti, kao i da fitonutrienti u voću mogu imati protivupalna i antikancerogena svojstva. Još par istraživanja ukazuju da smanjuju nivo holesterola u krvi, kao i da umanjuju skokove u krvnom šećeru i masnoćama nakon unosa hrane bogate šećerom i holesterolom. Jagode imaju nizak broj kalorija i masnoća, ali su bogate antocijaninima i elagijskom kiselinom. Imaju izraženo antioksidantno svojstvo. Bogate su vitaminom C, celim kompleksom B vitamina, vitaminom A i E, beta-karotinom i luteinom od kojih svi smanjuju štetna dejstva slobodnih radikala, koji igraju bitnu ulogu u starenju i velikom broju bolesti. Takođe sadrže jod, flor, kalijum i mangan, od kojih svaki ima ulogu u krvnoj slici, formiranju i zarastanju kostiju i zuba. Danas je ovo voće u kulturi često povezano sa senzualnošću, željom i seksipilom.

Priredio: 
Tagovi:
  • Da biste ostavili komentar morate biti prijavljeni na sistem!
    Prijava