-
Činjenice o klicama za koje možda niste znali
Pranje ruku sapunom i vodom najmanje 20 sekundi je najjednostavnija odbrana od štetnih bakterija. Verovali ili ne, topla voda nije efikasnija od hladne kad je reč o njihovom uklanjanju.
Ako voda i sapun nisu dostupni, koristite gel na bazi alkohola. Dokle god proizvod sadrži 62 do 70 odsto alkohola, većina bakterija na vašoj koži biće ubijena.
Štetne bakterije, kao što je salmonela, može da se širi kroz vože i povrće koje dolazi u kontakt sa potencijalno opasnim sirovim mesom i njegovim sokovima. Predlaže se organizovanje frižidera sa određenim rasporedom - sirovo meso uvek bi trebalo da bude na dnu frižidera, neoprano voće i povrće na sredini, a gotova jela na vrhu.
Koncentracija bakterija oko automata za sušenje ruku je do 27 puta veća, nego kod aparata sa papirnim ubrusima.
U javnim toaletima najveća koncentracija klica je na ručkama vrata i kod lavaboa.
Uvek pre upotrebe isperite četkicu za zube, jer fekalne bakterije mogu dopreti do četkice putem vazduha. Takođe, perite ruke redovno jer ukoliko to ne učinite, prenećete iste te fekalne bakterije na tastaturu, mobilni telefon...
Istraživači sa Univerziteta u Arizoni otkrili su da postoji u proseku 421.000 različitih bakterija na našoj obući.
1063 -
Nekoliko principa zdrave ishrane
- Insistiranje na svakodnevnom uzimanju vitamina nije garancija za očuvanje zdravlja.
- Ishrana može značajno da kontroliše negativne efekte štetnih hemikalija.
- Kontrolisanje ishrane je važno ukoliko patite od hroničnih oboljenja.
- Što raznovrsnija ishrana, ali pravilno kombinovana, osnov je za zdrav organizam.
- Obroke ne bi trebalo preskakati, kao ni izgladnjivati organizam jer tada dolazi do smanjene otpornosti celokupnog organizma.
- Smanjiti unos zasićenih masnih kiselina.
- Redovno unošenje tečnosti je veoma važno.
- Povećati unos složenih ugljenih hidrata i dijetetskih vlakana.
1634 -
Nekoliko saveta za prženje ribe
Kada je riba savršeno ispržena – postaje neprozirna, a korica hrskava. Ipak, za pripremu i prženje ribe potrebno je iskustvo. Najteža stvar je proceniti vreme kako ne biste preterali sa prženjem.
Pored toliko vrsta ribe na raspolaganju, najbolje za prženje su: pastrmka, bakalar, brancin, oslić, šaran... Losos i tuna su, recimo, pune masti i bolje je pripremati ih na roštilju.
Tokom pripreme, pored brašna i prezli napravite i dodatni premaz koji će doprineti teksturi i ukusu.
Za prženje koristite tiganje u koijma se toplota raspoređuje ravnomerno. U tiganj dodajte nekoliko kašika biljnog ulja i dobro ga zagrejte. Posuda u kojoj pržite mora biti potpuno obložena uljem, ali ne toliko da riba pluta u njoj. Zagrevajte sve dok ulje ne počne olako da klizi po tiganju. Čim položite ribu u tiganj, lagano podvucite spatulu ispod kako se ne bi zalepila.
Pržite tri do četiri minuta sa jedne strane, a zatim je lagano prebacite. Koristite široke špatule i budite pažljivi kako se riba ne bi „raspala“ prilikom okretanja.
27606 -
Karfiol kao lek
Karfiol je povrće koje pripada porodici kupusa.
Karfiol sadrži sumporna jednjenja koja su glavni uzročnik njegovog oštrog mirisa i ukusa.
Sadrži velike količine kalijuma koji reguliše otkucaje srca i održava telo hidriranim.
Jedna šolja seckanog karfiola sadrži samo 27 kalorija, u poređenju sa jednom bananom koja sadrži 105 kalorija.
Karfiol ima iznenađujuću količinu vitamina C koji je važan za zdravlje kože i mozga.
Kuvanjem karfiol gubi na oštrini ukusa, ali gubi veliki broj hranljivih materija. Da bi sačuvao svoju prirodnu boju dodajte jednu kašiku mleka ili limunovog soka u ključalu vodu.
Ne preporučuje se osobama koje imaju poremećaja u varenju, bolesti želuca i creva zbog velikog sadržaja celuloze.
Istraživanje sprovedeno na Onkološkom institutu univerziteta u Pitsburgu, pokazalo je da fenetil, koji se oslobađa sečenjem ili žvakanjem karfiola, usporava formiranje krvnih sudova koji hrane određene vrste raka i tako sprečava širenje tumora.
Sadrži i nešto karotina i hlorofila, ima izvesno dejstvo i na sprečavanje pojave raka pluća, kojem su naročito izloženi pušači.
2233 -
Hrana i kultura: Norveška
Usklađenost je ključ kulture i načina života u Norveškoj. Kada je ostatak civilizacije bio još u povoju, vikinški brodovi su uveliko krenuli daleko od obala kako bi istraživali, trgovali i pljačkali. Čak i danas, sa nešto više od tri odsto obradivog zemljišta, Norveška ima efikasan sistem na kome počiva poljoprivreda. Najveća prednost u odnosu na ostale zemlje - količina čiste izvorske vode. Uživanje uz sve obroke je neizbežno uz čašu hladnog kiselog mleka. Mnoge vrste sireva (mada uglavnom ovčijeg i kozjeg) imaju savršenu penastu strukturu. Kisela pavlaka je neizostavna uz voće, povrće, čorbe, supe, palačinke i peciva. Norvežani uživaju u mesu, ali ribu vole iznad svega. Od lososa, pastrmki, skuša, haringa, jegulja do raža, bakalara, škampi... Poznati su i po velikom izboru hleba i peciva. Maslac se koristi kao sastojak u gotovo svakom jelu.
3879
