-
Jim Coleman
Džim Kolman je izuzetno uspešan kuvar i vrste biznismena koji mudro barata svojim kulinarskim veštinama. Već 1993. godine proglašen je kraljem svih medija: štampe, radija i televizije. Ukoliko nije u kuhinji, Kolman je pred mikrofonom. Vodio je brojne emisije, a u nekima od njih je uživo u programu razgovarao sa svetski poznatim kuvarima. Objavio je dva kuvara koji su bili neka vrsta pratnje televizijskim emisijama koje je tada vodio. Diplomirao je na Kulinarskom institutu u Americi. Rođen je i odrastao je u Dalasu (Teksas), ali ga je karijera vodila širom sveta - od plaža Kalifornije do Kine. Trenutno živi i radi u Njujorku.
3975 -
Utiču li hrana i piće na zdravlje kože?
Na zdravlje vaše kože utiču i hrana i piće koje konzumirate, kao i način života i proizvodi koje koristite. Proces regeneracije ćelija kože nikada ne prestaje. Voda je ključ zdrave kože. Omega 3 masne kiseline iz ribljeg ulja mogu biti od suštinskog značaja. Maslinovo ulje, avokado su takođe bogati hranljivim sastojcima koji štite i čuvaju vašu kožu zdravom.
Kolagen i elastin utiču na strukturu kože, kao i na njenu fleksibilnost. Hrana bogata antioksidansima dokazano usporava raspad kolagena. Vežbe takođe poboljšavaju ten jer povećavaju protok krvi i oslobađaju se toksini kroz znoj. Stres može uticati na pojavu brojnih infekcija kože i ekcema. Vodite računa o dnevnim i noćnim kremama, kremama za sunčanje, korektorima i ostalim preparatima koje koristite - prilagodite ih tipu svoje kože.
1010 -
Zašto je zdrava voda u kojoj su kuvane leblebije?
Leblebije su omiljena hrana vegana jer sadrže mnogo proteina, vlakana i složenih ugljenih hidrata. Voda u kojoj su kuvane leblebije zadržava proteine i skrob što je čini odličnim stabilizatorom. Svako traži savršenu zamenu za jaja, pa je pored mešanja lana sa vodom – preostala voda nakon kuvanja leblebija još jedan odličan kandidat.
3373 -
Vegetarijanstvo i veganstvo
U zadnje vreme pogotovo u inostranstvu sve češće možete naleteti na artikle na kojima stoji oznaka “cruelty free” što znači da nisu testirani nad životinjama i nisu životinjskog porekla. Sve je više ljudi koji se pridržavaju vegeterijanskog ili veganskog načina života. Razlika između vegana i vegetarijanaca je u tome što je veganstvo način ishrane i življenja koji izbegava bilo kakvu vrstu okrutnosti nad životinjama gde spada i iskorišćavanje njih i njihovih proizvoda za hranu, odeću i druge svrhe. Njihova ishrana se zasniva na žitaricama, mahunarkama, voću i povrću. Oni ne jedu meso, ribu, morske plodove, jaja, mleko, mlečne proizvode, med. Vegani ne nose stvari od krzna, vune, kostiju, kože, korala, bisera niti bilo kojih drugih materijala životinjskog porekla. Dok se ishrana vegetarijanaca zasniva na ishrani bez ubijanja.
Vegani tvrde da njihov način života može u potpunosti zadovoljiti potrebe organizma. Ono na šta je potrebno obratiti pažnju je vitamin B12 koji se uglavnom nalazi u namirnicama životinjskog porekla a zajedno sa folnom kiselinom (vitamin B9) štite naš organizam od raznih vrsta anemija. Takođe tu su i smanjeni unosi belančevina, esencijalnih aminokiselina, gvožđa, kalijuma, omega 3 masnih kiselina. Sve se ovo može nadoknaditi unosom soje, mahunarki i žitarica. Soja sadrži veliku količinu belančevina i sve esencijalne aminokiseline, dok sa kombinacijom mahunarki i žitarica možete uneti takođe sve potrebne esecijalne aminokiseline, gvožđa i kalijum. Laneno seme i ulje od semenki grožđa sadrže nezasićene masne kiseline.
Vegetarijanci vitamin B12 mogu nadoknadtiti preko mleka, sira i jaja, dok je kod vegana drugačija situacija, njima se preporučuje da uzimaju suplemente vitamina B12.
Dosta popularan postaje pravac veganstva koji primenjuje ishranu isključivo presnom hranom. Ovaj pravac u svetu izaziva dosta poprečnih diskusija i pitanja da li je dobro za naš organizam, da li je preporučljivo preći na 100% presnu prehranu ili je možda preporučljivije kombinovati, koji su rizici, kako se organizovati, i još mnoga druga pitanja!
U svakom slučaju ukoliko se odlučite na ovakav način života naoružajte se svim potrebnim informacijma kako ne biste svoj organizam zbog neznanja izožili velikom stresu, stpljenjem i voljom i kako vegani kažu veoma brzo će vam se to isplatiti!10003 -
Kako regulisati nadimanje?
1. Izbegavajte prejedanje. Ne jedite suviše brzo, zaustavite se kada osetite sitost, izbegavajte žvakaće gume, bombone, pijenje na slamčicu...
2. Umereno konzumirajte sledeće namirnice, koje takože mogu biti uzrok nadimanja: krastavci, karfiol, brokoli, kupus, kelj, pasulj, suve šljive, klice, kajsije... Digestivni trakt se širi usled gasova i izaziva bolan pritisak u određenim delovima tela.
3. Izbegavajte gazirana pića. Prirodni i veštački zaslađivači u njima, kao i konzervansi, boje su sastojci koji stvaraju gasove.
1146
