• Energetske i hranljive vrednosti: pistaći

    Energetske i hranljive vrednosti: pistaći

    Pistaći su pustinjska biljka koja je izdržljiva i na veoma visokim temperaturama. Drvo narasta i do 10 metara, a svako stablo ima u proseku 50 kilograma ploda. Kraljica od Sabe volela je pistaće, pa je zabranila „običnim smrtnicima" da ih konzumiraju i proglasila ih kraljevskom hranom. Pistaći su nekada korišćeni kao lek: bilo je preporučljivo uzimati ih protiv zubobolje i ciroze jetre, a korišćeni su i za povećanje potencije kod muškaraca. Pistaći su u Iranu poznati kao "nasmejani orah", a u Kini ga zovu "srećni orah". Snižavaju holesterol i smanjuju rizik od srčanog udara.

    Energetska i hranljiva vrednost (na 100 g):

    Energetska vrednost: 557 kcal

    Ugljeni hidrati: 27,97 g

    Proteini: 20,60 g

    Masti: 44,44 g

    Holesterol: 0 mg

    Dijetalna vlakna: 10,3 g

    Niacin: 1,3 mg

    Vitamin A: 553 IU

    Vitamin C: 5 mg

    Vitamin E: 22,60 mg

    Natrijum: 1 mg

    Kalijum: 1025 mg

    Kalcijum: 107 mg

    Gvožđe: 4,15 mg

    Magnezijum: 121 mg

    Cink: 2,20 mg

    Beta karoten: 332 µg

     803
  • Pića i namirnice vas ustvari dehidriraju

    Pića i namirnice vas ustvari dehidriraju

    Tokom letnjih dana, samo par minuta na vrelom suncu može izazvati dehidrataciju ili možda čak i sunčanicu. U želji da se što pre rashladimo i ubijemo žeđ, često posežemo za pogrešnim pićima i namirnicama koje nas dodatno dehidriraju. Ovo su napici i hrana koje definitivno treba izbegavati kad sunce zapeče:

    1. Bilo koji alkohol - iako se krigla hladnog piva ili neki koktel čine kao primamljivo rešenje, alkohol u ovim trenucima može učiniti više štete nego koristi. Alkohol je diuretik, što znači da izaziva češće mokrenje čime troši prirodne zalihe vode u organizmu. Pored toga, može izazvati i neuravnoteženost elektrolita.

    2. Gazirana i energetska pića - puna su šećera i sadrže visok procenat natrijuma koji čini organizam žednim, i zbog toga često posežemo za još jednom čašom (na primer koka kole) koja samo na trenutak ugasi žeđ, ali zato nakon par momenata dodatno dehidrira organizam i tako u krug.

    3. Kafa - ovo ne znači da nužno treba da se odreknete svog omiljenog jutarnjeg pića, ali ipak smanjite unos kofeina tokom letnjih dana. Konzumiranje više od 300mg kofeina (oko 3 šoljice) dnevno može da itekako dehidrira organizam, jer je ovaj sastojak, baš kao i alkohol, jak diuretik.

    4. Crni i zeleni čaj - ove dve vrste čaja, baš kao i kafa, sadrže dosta kafeina (oko 70mg po šoljici), a u prethodnom primeru smo već naveli da ovaj sastojak treba izbegavati jer je diuretik.

    5. Soja sos - ovaj prilog koji se često koristi u azijskoj kuhinji je takoreći tečna so. Samo kašika ovog sosa u sebi sadrži tri puta više od preporučene dnevne količine soli!

    6. Špargla i peršun - ovo su izuzetno zdrave namirnice koje treba koristiti u ishrani, ali su ipak jaki diuretici, pa ih je bolje izbegavati tokom letnjih dana. Naravno, pokoji zalogaj neće škoditi, ali ih ipak izbegavajte ako planirate da se izlažete suncu.

    Za kraj, ovo su namirnice i pića koja će vas održati hidriranim tokom leta: voda, citrusno voće, jagode, lubenica, jagode, celer...

     1079
  • Da li je doručak najvažniji obrok?

    Da li je doručak najvažniji obrok?

    Ukoliko preskačete doručak namerno ili pod izgovorom da ćete jesti kasnije tokom dana imajte u vidu da, prema jednoj grupi naučnika, time povećavate rizik od srčanih oboljenja, moždanog udara, visokog krvnog pritiska... Studija grupe američkih istraživača ukazuje, pre svega, na važnost onoga šta jedemo. Još uvek se vode naučne "debate" kada je reč o važnosti doručka, a poslednja studija iz 2016. godine sugeriše da je upravo doručak najvažniji obrok u toku dana. Dr Džejms Bets tvrdi da bi tu ideju trebalo razmotriti, kao i da nema dovoljno potkrepljujućih činjenica i da je ideja važnosti doručka samo marketinški trik: "Iako deluje potpuno logično, ipak se sve svodi na pretpostavke na osnovu opservacionih studija koje nadalje nikada nisu bile testirane. Uticaj rasporeda obroka u toku dana je svakako od velike važnosti, posebno kada govorimo o ishrani u kasnim večernjim satima. Epidemiološki nalazi ukazuju na potencijalno štetan efekat kasnih obroka ali studije koje se bave uzrocima i posledicama su ograničenog obima i izvođenje zaključaka na osnovu njih se samim tim dovodi u pitanje." U svakom slučaju, preporuka je da vodite računa i planirate svoje obroke trudeći se da jedete uvek u isto vreme.

     1005
  • Kako žalfija utiče na organizam?

    Kako žalfija utiče na organizam?

    Istraživanja su pokazala da čak i male količine žalfije mogu uticati na povećanu koncentraciju, na zdravlje srca i jačanje imunog sistema. Žvakanje njenih listova nije najprijatnije zbog intezivne arome, ali je ovo najefikasniji način iskorišćavanja svih organskih jedinjenja. Brojna jedinjenja u žalfiji utiču na neutralizaciju slobodnih radikala i sprečavaju stvaranje oksidativnog stresa. Bogata je vitaminom K koji igra ključnu ulogu u razvoju gustine kostiju.

     751
  • Kruška

    Kruška

    Kruške (Pyrus communis) su, kao i njene "sestre" jabuke i dunje rod drvenastih biljaka iz familije Rosaceae. Rastu uglavnom u umerenim predelima Evrope, Afrike i Azije. Može se reći da u našim predelima i nisu tako popularne kao npr. jabuke, iako u Francuskoj simbolišu luksuz, dok su u Staroj Grčkoj bile smatrane za "dar bogova". A zašto je to tako? Kruške su izuzetno zdrave pre svega zbog velike količine dijetalnih vlakana koje nose u sebi pa dobro utiču na probavni i kardiovaskularni sistem, a sadrže i zavidan nivo vitamina C kao i drugih minerala (magnezijum, kalcijum, fosfor). Zanimljivo je da su kruške voće od kojeg postoje najmanje šanse za dobijanje alergije, pa se često koriste u ishrani beba. Danas postoji preko hiljadu vrsti ove voćke, a najopširnija podela bi bila na domaće evropske (Pyrus communis) i dalekoistočne (Pyrus pyrifolia), i mogu biti zelenkaste, smeđe, crvene, i žute (najčešća nijansa). Izuzetno su slatke pa se često u ishrani koriste kao zamena za šećer, od njih se prave razne pite, kolači, kompoti...i naravno domaća rakija - dobro poznata viljamovka. Jednom kad krenu da sazrevaju, brzo se kvare pa ih treba što pre iskoristiti.

     1782
Kako je dobro kada je leto i u izbilju imate puno svežeg voća i povrća. Brusketi ili kako se u originalu piše Bruschetti se brzo i lako spremaju a zapravo…
7694
Slatko od lubenice kao iz bakinog špajza. Nemojte se plašiti ne priprema se tako teško, ali u svakom slučaju vredi!
28611
Predivne mirišljave kajsije bez kojih ne možemo da zamislimo rano leto i letnje torte i kolače.
7102
Ovaj kolač sa sirom i slatkom pavlakom je kremast i osvežavajuć, dok mu višnjevača, rum i pistaći daju dodatni šmek.
3937
Ove voćne korpice možete praviti sa više vrsta voća odjednom, tako će biti još šarenije i interesantnije.
5381
Osvežavajuća torta od sira i mandarina idealna kombinacija za ove tople letnje dane!
4194