• Signali tela koje ignorišemo: prekomerna konzumacija gaziranih pića

    Signali tela koje ignorišemo: prekomerna konzumacija gaziranih pića

    Prvi signal: glavobolja

    Zašto: Veštački zaslađivači mogu biti uzrok glavobolja i migrena. Šaron Fovler, saradnik Univerziteta u Teksasu kaže da gazirana pića sadrže aspartam koji može ometati signalizaciju nerava i uzrokovati njihovu oštećenost.

    Ostali signali: Intezivna žudnja za slatkišima ili slanom hranom, onemogućena koncentracija i razdražljivost.

     246
  • Bob

    Bob

    Bob (lat. Vicia faba) je mahunasto povrće vrlo slično pasulju, uglavnom zelene ili tamnije, braon boje. U ishrani se može upotrebljavati ili suvo zrno, ili sveže u vidu boranije. Zanimljivo je da je bob u starom Rimu bio toliko popularan da se koristio tokom glasanja, pri čemu bi svetlije zrno značilo "da", a tamnije "ne".

    Kao i svo drugo mahunasto povrće, i bob je poznat po tome što je bogat rastvorljivim vlaknima, pa ubrzava metabolizam, reguliše probavu, štiti debelo crevo od mnogih bolesti i smanjuje nivo lošeg holesterola u krvi i generalno dugo drži osećaj sitosti.

    Bob takođe sadrži i vrlo retku L-Dopa aminokiselinu koja proizvodi dopamin, koji je važan za uredan san, koncentraciju i dobro raspoloženje, ali isto tako neke studije pokazuju da je ova aminokiselina ublažava posledice Parkinsonove bolesti.

    Pre svake upotrebe, bitno je ovu mahunu ostaviti potopljenu u vodi minimum 6 sati, a potom kuvati dva do tri sata. Od boba možete praviti zanimljive đakonije; možete ga na primer posle kuvanja zgnječiti i od njega napraviti neobičan pire, pri čemu mu možete dodati razne mediteranske začine kao što su kadulja, timijan, bosiljak, peršun i korijander, ili ga prosto dodajte kao prilog pečenom mesu u kombinaciji sa krompirom ili dinstanim pečurkama.

    Pored svih ovih blagodeti, ni ne čudi nas da se bob odavnina spominje u raznim bajkama i pričama za decu kao čarobno zrno čudotvornih moći.

     1086
  • Zašto treba jesti breskve?

    Zašto treba jesti breskve?

    Idealna letnja voćka, breskva, ne sadrži masti, ima malo kalorija i sadrži veliki broj hranljivih materija.
    Jedna velika breskva ima svega 68 kalorija, a prirodno je veoma slatka, tako da je idealna za dijete. Ako je ubacite u jogurt, žitarice ili meki sir, uživaćete u pravom letnjem ukusu, bez mnogo kalorija i industrijskog šećera.

    Breskve sadrže 10 vitamina, a najviše vitamina A i C. Potom slede vitamini E (antioksidant) i K (važan za zgrušavanje krvi). Ovo voće je takođe izvor tiamina, riboflavina, niacina i folne kiseline.

    Kalijum je takođe veoma zastupljen u ovom voću, a važan je jer održava zdrav krvni pritisak, poboljšava jačinu kostiju i usporava stvaranje kamena u bubregu. Osim kalijuma, breskve sadrže i magnezijum, fosfor, cink, mangan, gvožđe i kalcijum.

    Osim vitamina i minerala, breskve sadrže i antioksidante, koji se bore protiv slobodnih radikala u telu, kako bi usporili starenje ćelija i pojavu hroničnih bolesti.

    I najzad, jedna velika breskva sadrži 17 grama ugljenih hidrata, od čega 3 grama dolazi od vlakana. Vlakna su najvažnija supstanca za zdravu probavu, a imaju značajnu ulogu i u regulisanju holesterola, čime smanjuju rizik od kardiovaskularnih bolesti.

     1053
  • Julia Child

    Julia Child

    Julia Carolyn Child, rođena 15. avgusta 1912, a umrla takođe u avgustu 2004. godine, je bila čuvena američka kuvarica, spisateljica, TV ličnost i novinarka, zahvaljujući kojoj su lepote francuske kuhinje približene domaćicama širom sveta.

    Julia je u rodnoj Kaliforniji završila politehničku školu, u Njujorku je radila kao novinarka, a posle Drugog svetskog rata odlazi sa mužem u Francusku gde se upoznaje sa čarima tradicionalne kuhinje te zemlje. Ona je naime, tada pohađala šestomesečni kurs u svetski poznatoj školi kuvanja Cordon Bleu i shvatila da je njen životni cilj da i široj javnosti predstavi recepte koje je naučila da sprema tokom boravka u Parizu.

    Tako je Julia 1961. godine, nakon odbijanja mnogih izdavačkih kuća, uspela da objavi knjigu "Mastering the Art of French Cooking". Knjiga je istog trenutka postala bestseler, pet godina se nalazila na vrhu liste najprodavanijih kuvara, a i dan danas predstavlja neizostavno štivo za sve one koji žele da se oprobaju u spremanju francuskih jela.

    Zbog velikog uspeha ove knjige, ubrzo je snimljena i kulinarska TV emisija "The French Chef" koja je se prikazivala na čak 96 TV stanica i koja je osvojila Emi nagradu za najbolju emisiju koja se bavi kulinarstvom. Tokom decenija koje su usledile, snimila je još tri TV emisije (Julia Child and Company, Julia Child i More Company, Dinner at Julia's) i objavila nekoliko takođe uspešnih kuvara.

    O njenom uspehu i značaju u svetu kulinarstva dovoljno govori činjenica da je ona prva žena koja je pimljena u Kulinarsku kuću slavnih. 2002. godine je u Američkom nacionalnom muzeju održana izložba sa eksponatima koji su se koristili tokom snimanja njenih TV emisija, a pre sedam godina je snimljen film o njenom životu i delu - Julia&Julia.

    2012. godine, na stogodišnjicu njenog rođenja, poznati restorani širom sveta su organizovali "Nedelju Julie Child" tokom koje su, specijalno njoj u čast, pripremali francuske specijalitete koje je ona osmislila ili volela da sprema.

     1059
  • Rukola

    Rukola

    Rukola (lat. Eruca sativa) je izuzetno aromatično zeljasto povrće koja pripada familiji kupusnjača (Brasiccaeae) i potiče iz Centralne Evrope. Danas se ipak najviše gaji u Severnoj Africi i na Bliskom istoku, a o njenoj popularnosti dovoljno govori činjenica da se spominjala još u drevnom Egiptu gde se smatrala afrodizijakom, dok su je moderni naučnici prozvali "ljubavnom drogom".

    Rukola je status afrodizijaka zaslužila ponajviše zbog aromatičnog mirisa, ali i zbog velike količine magnezijuma i cinka zbog čega ovo povrće pomaže u sintezi polnih organa, ali i opušta organizam i štiti ga od grčenja mišića prilikom stresa.

    Verovali ili ne, rukola sadrži samo desetak kalorija na sto grama, pa je više nego dobra za dijetalnu ishranu, a kao i svo drugo lisnato povrće, odlična je za detoksikaciju. Neka istraživanja pokazuju i to da potpomaže izbacivanje teških metala iz organizma.

    Rukolu možete spremiti kao salatu, kuvati kao prilog testenini, pirinču ili krompiru, a njen ukus se odlično kombinuje i sa paradajzom i raznim sirevima. U Italiji je na primer uobičajeno da se rukola pospe na picu, dok se u Aziji od njenog semena pravi ulje koje se dodaje pri pravljenju senfa.

     1045
Ukoliko vam ostanu belanca i ne znate šta ćete sa njima evo predivne ideje! Nećete pogrešiti, predivno je!
3950
Parfe (Parfait) je reč francuskog porekla koja označava desert serviran u slojevina u visokoj staklenoj čaši. Sloj voća, sloj šlaga ili sladoleda, sloj voća... i sve tako dok se čaša…
25582
Još jedan osvežavajući recept za tople letnje dane. Maline su veoma zdrave. Treba ih uzimati kad god se za to ukaže prilika.
11492
Sjajno je leto. Sve je zeleno i fino a voća na pretek. Evo odličnog recepta baziranog na breskvama da vas osladi dok boravite u hladu skrivajući se od velikih vrućina.…
21543
Alva od šargarepe je veoma ukusan desert prepun aroma a uz to se lako i brzo priprema.  U osnovnom receptu ide samo kokosov orah, ali vi je možete ulepšati po…
Osvežite svinjetinu žalfijom i crnim biberom. Ako vam je dosadilo da tokom sezone voća i povrća izbegavate meso evo sjajnog recepta da se malo "zasladite". Jednostavan i veoma ukusan recept.
11190