-
Šta je zdravije - kečap ili majonez?
Kečap i majonez su prilozi bez kojih mnogi ne mogu ni da zamisle sendvič ili neku drugu vrstu brze hrane. Gotovo da ne postoji frižider u kojem nećete naći bar jedan od ovih priloga. Pitanje šta je od ta dva zdravije je teško, jer nijedno zapravo nije zdravo, ali u ovom tekstu pokušaćemo da pronađemo odgovor.
Jedna kašičica kečapa ima 15 kalorija, ali sve te kalorije potiču iz šećera. Kečap ne sadrži ni masti, ni proteine. Osim toga, ovaj prilog sadrži izuzetno mnogo natrijuma (190 mg). Ipak, napravljen je od paradajza, tako da sadrži malu količinu antioksidanata.
Kašičica majoneza, sa druge strane, sadrži 90 kalorija, a sve kalorije potiču od masti. Majonez ne sadrži ni proteine, ni ugljene hidrate, a ima gotovo upola manje natrijuma od kečapa.
Dakle, pitanje nije "šta je zdravije?", već "šta je manje nezdravo?". Ako pazite na težinu, klonite se majoneza, a ako vam je boljka prekomeran unos šećera, kečap vam nikako nije prijatelj.
Ni jedan, ni drugi prilog nije zdrav, tako da je u ovom slučaju odgovor - birajte manje od dva zla, po sopstvenom ukusu.
14188 -
10 razloga zašto jesti sirov med!
1. Zbog svojih antibakterijskih svojstava, sirov med koristi se za lečenje rana i sprečavanje infekcija.
2. Prirodna je alternativa lekovima za kašalj.
3. Nekoliko kašičica sirovog meda dnevno uoči i tokom sezona alergija može sprečiti brojne simptome.
4. Ublažava bol i peckanje koji se javljaju usled opekotina izazvanih sunčanjem.
5. Samo jedna kašičica sirovog meda dnevno može uticti na bolji rad digestivnog sistema.
6. Sirov med sadrži nekoliko minerala koji su telu preko potrebni: kalijum, magnezijum, cink I gvožđe.
7. Izvor je vitamina B2, B3, B5, B6 i C.
8. Pomešan sa jabukovim sirćetom, sirov med reguliše zatvor.
9. Sprečava rast mikroorganizama koji izazivaju brojne bolesti i infekcije. Ukoliko se koristi lokalno, neće vam oštetiti kožu za razliku od drugih antiseptika.
10. Utiče na bolji san jer utiče na porast serotonina. Telo pretvara serotonin u melatonin-hemijsko jedinjenje odgovorno za kvalitet sna.
Posetite Happy Honey i poručite online omiljeni ukus.
1596 -
Najzdravije namirnice za letnje vrućine
Lubenica - sočna i osvežavajuća, neće smao ugasiti žeđ, već će dostaviti vašem organizmu određenu dozu vitamina A, C, kalcijuma i antioksidansa likopena.
Krompir - posebno pečen, izuzetno je hranljiv. Jedan je od najboljih izvora kalijuma i vlakana.
Celer - bogat hranljivim materijama, uključujući i antiinflamatirna jedinjenja koja umiruju digestivni trakt. Izuzetan je izvor folne kiseline, vitamina K i C.
Orasi - Najzdravija vrsta užine jednako koliko i semenke suncokreta. Vitamin E, magnezijum i tiamin nalaze se u ogromnim količinama u ovim ukusnim grickalicama.
Šampinjoni - bogate vitaminom D, kao i brojnim jedinjenjima koja pokazuju potencijal za jačanje imuniteta.
1303 -
Važnost vitamina C
Većina nas je čula priču o mornarima u srednjem veku, koji su dobijali skorbut, jer nisu jeli dovoljno voća. Voće je u to vreme bilo retkost na tako dugim putovanjima, a avitaminoza koja je proistekla iz nedostatka voća (odnosno nedostatka vitamina C) veoma je škodila mornarima. Oni su imali zdravstvene posledice poput krvarenja desni, rana koje nisu zarastale, ispadanje zuba, a u ekstremnim slučajevima dolazilo je i do smrtnog ishoda. Iz svega navedenog, evidentno je da je vitamin C apsolutno neizostavan kada govorimo o zdravlju.
I mada skorbut danas više nije česta pojava, blag nedostatak vitamina C nije retkost kod velikog broja ljudi, a dugoročni efekti veoma utiču na kvalitet života. Vitamin C je antioksidant, što znači da "čisti" slobodne radikale iz tela, a osim toga igra značajnu ulogu u sintetisanju masnih kiselina. Ukoliko vam nedostaje vitamina C, osećaćete se depresivno, umorno i nemotivisano.
Imajući u vidu kolika je važnost ovog vitamina, treba da se postarate da unosite dovoljne količine ove supstance. Dobar izvor je sok od pomorandže, ali treba piti sveže ceđen, jer vitamin C reaguje sa vazduhom i gubi svoja svojstva ako je izložen kiseoniku. Postoji još mnogo izvora ovog vitamina, poput jagoda, crvene paprike, ribizle, agruma, kivija, ili brokolija, a ako ih budete koristili, možete uživati u benefitima poput popravljenog raspoloženja, manje umora i koži koja blista.1630 -
Najčešće zablude o vodki
Vodka se najčešće vezuje za Rusiju i neke delove istočne Evrope, ali je ona zapravo najpopularnije alkoholno piće u Americi (gde se pije više nego džin, tekila, rum i konjak zajedno). Uprkos popularnosti, o njoj vladaju česte zablude koje ćemo pokušati da objasnimo u ovom tekstu.
Sva vodka je ista - to ni izbliza nije istina, jer njena aroma zavisi od načina destilacije i mesta porekla. Tradicionalne vodke iz istočne Evrope imaju jači i agresivniji ukus, dok se na zapadu proizvode vodke suptilnije arome.
Više destilacija znači bolja vodka - ni ovo nije tačno, jer ako se ovo piće destilira više nego što treba gubi se aroma i ostaje vam čist alkohol.
Vodka se pravi od krompira - neke vrste vodke se prave od krompira (npr. u Švedskoj), ovo popularno alkoholno piće može se napraviti od manje više bilo čega - postoji vrsta koja se pravi od grožđa, pa čak i od mleka! Ipak, najčešća sirovina za proizvodnju vodke su žitarice.
Ne treba vam dobra vodka da biste pravili koktele - iako možda nećete osetiti ukus jer će biti zamaskiran drugim sastojcima, sutrašnji mamurluk će vam zasigurno otkriti jeste li sinoć pili dobru vodku ili ne.
I zapamtite, cena nije nužno i odraz kvaliteta!
2202
