• Ulja i zdrava ishrana

    Ulja i zdrava ishrana

    Maslinovo ulje

    Zauzima prvo mesto na listi najzdravijih ulja u ishrani. Veliki izvor fitohemikalija i mononezasićenih kiselina je ono što ga dovodi na vrh liste. Brojna istraživanja pokazuju da povećava osećaj sitosti nakon obroka u odnosu na upotrebu drugih ulja. Maslinovo ulje je osetljivo na svetlost i zato treba da ga čuvate na tamnom mestu. Lako poprima ukuse, pa možete da ga obogatite belim lukom, ljutom paprikom, korom limuna...

    Ulje od uljane repice

    Ulje koje se preporučuje za kuvanje jer sadrži velike količine omega 3 masnih kiselina, nema specifičan ukus pa je pogodno za pripremanje salata i umaka. Snižava nivo masnoća u organizmu, a važno je znati da se koristi kao osnova za mnoge druge vrste ulja.

    Ulje od koštica grožđa

    Istraživanja su pokazala da je ulje semenki grožđa posebno pogodno ukoliko želite da izgubite na težini jer smanjuje formiranje novih masnih ćelija. Takođe snižava krvni pritisak pa se osim za kuvanje, može koristiti i kao dodatak salatama. Obiluje vitaminom E i omega 6 masnim kiselinama, pa blagotvorno deluje na celokupan organizam, a posebno na cerebrovaskularni sistem.

    Susamovo ulje

    Pogodno je za pripremu raznih jela, ali se zbog jakog ukusa najčešće meša sa suncokretovim uljem. Odličan je izvor nezasićenih masnih kiselina, vitamina E, kalcijuma, fosfora i antioksidanata koji čuvaju kosti i zube, ali i stimulišu rad jetre.

     671
  • John Besh

    John Besh

    Džon Beš je kuvar posvećen isključivo specijalitetima južne Luizijane. U svojim restoranima promoviše određene tehnike kuvanja, upotrebu određenih sastojaka i začina, a sve u cilju da na interesantan način predstavi kulinarsko i kulturno nasleđe Luizijane. Od samog početka karijere nisu ga zaobilazile nagrade. Vlasnik je devet restorana koji svake godine tradicionalno predstavljaju region na jedinstven način. Neki od restorana su više puta nominovani za nagradu u kategoriji najboljih restorana. Godine 2011. osnovao je i fondaciju „John Besh Foundation" koja radi na zaštiti i očuvanju kulinarskog nasleđa Nju Orleansa.

     737
  • Hrana bogata oleinskom kiselinom

    Hrana bogata oleinskom kiselinom

    Količina masti u ishrani predstavlja ozbiljno zdravstveno pitanje. Dok američki Institut za medicinu preporučuje da ograničite masnoće na 20 do 35 odsto dnevnog unosa kalorija, prosek govori da je konzumacija veća. Zdrave masti su od izuzetnog značaja, a oleinska kiselina pripada ovoj grupi.

    Oleinska kiselina je mononezasićena mast koja se obično nalazi u biljnim uljima i životinjskim mastima. Dok namirnice bogate zasićenim mastima mogu povećati holesterol u krvi, mnonezasićene masti u umerenoj količini pomažu smanjenju lošeg holesterola i rizika od srčanih oboljenja i moždanog udara.

    Oleinska kiselina je primarna mast u biljnim uljima ka što su maslinovo ili suncokretovo ulje. Neka biljna ulja su specijalno proizvedena sa vrlo visokim sadržajem oleinske kiseline. Veći unos žitarica, piletine, orašastih plodova, govedine, jaja, sira, avokada može doprineti i povećanom unosu oleinske kiseline.

     534
  • Zašto su tikvice zdrave?

    Zašto su tikvice zdrave?

    Sadrže veoma malo ugljenih hidrata, proteina i masti, kao i kalorija.

    Poseduju manje količine mangana, magnezijuma, fosfora, bakra, cinka, gvožđa i kalijuma.

    Bogate su vitaminom B.

    U tragovima sadrže i tiamin, riboflavin, niacin, folnu kiselinu, kao i vitamin K.

    Na 100g tikvica - 1,1g dijetetskih vlakana i 2,2 g luteina.

    Malo je poznato da tikvice mogu doprineti lečenju astme i tradicionalna medicina je upravo sledila to verovanje u pokušaju suzbijanja ove hronične bolesti.

    Semenke tikvice su delotvorne u snižavanju krvnog pritiska.

    Poboljšava probavu i savršen je dodatak uz ribu i meso.

    Sprečava paradentozu, a koristi se i u borbi protiv drugih upala.

    Povećava nivo energije i čisti creva od toksina.

    Prevencija je za bolesti prostate.

    Doprinosi snižavanju nivoa holesterola.

     1952
  • Zašto treba prošetati posle jela?

    Zašto treba prošetati posle jela?

    Naučno je dokazano da šetnja posle jela poboljšava probavu i pomaže u kontrolisanju nivoa šećera u krvi. Šetnja ubrzava metabolizam, a 20 minuta ove aktivnosti snižava šećer kod ljudi koji imaju dijabetes ili su na granici. Takođe, tri kratke šetnje nakon svakog obroka bolje su za kontrolu šećera od jedne duge.

    Osim ove sjajne prednosti, šetnja kao i svaka druga vrsta fizičke aktivnosti troši kalorije i poboljšava raspoloženje.

    Steknite naviku šetanja nakon jela, jer ćete od toga imati višestruke koristi. U dobu kada nemamo baš mnogo vremena, ovo može biti zahtevno, ali sat vremena dnevno se svakako može izdvojiti kako biste poboljšali kvalitet života.

     1028
Sočne ćureće šnicle u belom sosu od šampinjona sa prazilukom i slaninom. Uživaćete u porciji predivnih aroma!
7372
Interesantna ideja za musaku sa tikvicama, šunkom i sirom. Probajte!
11977
Zamislite miris i ukus dinstane sočne ćuretine sa prilogom od pirinča i paprike.....
16152
Baklava je orijentalni specijalitet koji se kod nas dosta odomaćio. Ovaj recept je malo drugačiji, slobodno isprobajte, dopašće vam se sigurno!
6065
Recept za kuvane knedle izgleda komplikovano ali nije. Navalite na vruće knedle i prijatno!
6341
Isprobani recept za štrudle od maka i oraha. Nemojte dozvoliti da vas dužina recepta uplaši jer nije komplikovano za pripremu a veoma je ukusno.
9362