Ako ne znate šta ćete novo za doručak ili večeru omlet sa tikvicama je dobra ideja!
Dalmatinske rolnice su veoma zanimljive kao prilog. Imaju specifičan ukus zahvaljujući namazu od sremskog sira sa maslinama i belim lukom.
-
Namirnice za zdravlje kostiju
Da li ste ikada razmišljali o tome kako hrana koju konzumirate utiče na zdravlje vaših kostiju?
Nakon 30. godine koštana masa se smanjuje i do jedan odsto godišnje. Što veću koštanu masu dosegnete,
manja je verovatnoća da ćete imati predispozicije za osteoporozu tokom starenja.
Bez obzira na godine, nekoliko promena u ishrani može poboljšati opšte zdravlje kostiju i strukturu skeleta.Evo liste namirnica koje bi trebalo da uključite u vašu dnevnu rutinu kako biste poboljšali zdravlje kostiju.
1. Sardine
Kada je u pitanju izgradnja čvrstine kostiju, riba verovatno nije prva namirnica na koju pomislite.
Međutim, konzervirane sardine sadrže velike količine kalcijuma i vitamina D. Zdrave masti u sardinama
mogu takođe koristiti vašim kostima.2. Zeleno povrće
Lisnato zeleno povrće sadrži specifične vitamine i minerala vežne za zdravlje kostiju.
Za formiranje kostiju, važan je adekvatan balans nekoliko hranljivih materija uključujući magnezijum i vitamin K
koji se nalaze u zelenom povrću.3. Suve šljive
Prepune polifenola koji deluju kao antioksidanti u vašem telu, pomažu u zaštiti organizma od problema sa srcem,
očima, pamćenjem i imunim sistemom. Suve šljive sadrže bakar koji pomaže u strukturi kostiju, vitamin K koji utiče
na ravnotežu kalcijuma i mineralizaciju kostiju.4. Mahunarke
Pored biljnih proteina, vlakana i antioksidanata, mahunarke sadrže ključne minerale za zdravlje kostiju - kalcijum,
magnezijum i mangan.5. Grožđe
Ne samo da služi zdravlju vašeg srca, već je i odličan izvor vitamina K, vlakana i polifenola.
6. Čia semenke
Oko dve kašike čia semenki sadrži 17 odsto dnevne vrednosti kalcijuma. Osim toga,
dobar su izvor proteina, zdravih masti, vlakana i antioksidanata.1608 -
Muskatni oraščić
Muskat (muskatni oraščić ili morski oraščić) kod nas se ne koristi često. Potiče iz tropskih krajeva, ima veoma prijatan miris i ljut ukus. Koristi se tako što se renda u veoma malim količinama prilikom pripreme varivima, kremovima, sosevima, sutlijašu, kuvanom vinu ... Deluje blago umirujuće ali se preporučuje da se koristi u malim količinama i ne treba ga davati deci.
36006 -
Biljke kao odličan izvor proteina
Postoji mnogo sjajnih opcija za održavanje balansirane ishrane sa mnogo proteina, a ispod ćete naći neke od najboljih biljnih varijanti.
Karfiol – iako mnogi ljudi nisu ljubitelji ovog povrća, ono je neverovatno zdravo i korisno za organizam. Jedna šolja kuvanog karfiola sadrži oko 2,3 grama proteina i brdo hranljivih materija koje smanjuju rizik od raka i kardiovaskularnih bolesti.
Kikiriki – jedna od omiljenih grickalica širom sveta u svega tridesetak grama sadrži gotovo 7 grama čistog proteina, što ovu biljku čini odličnim izborom.
Ovas – uprkos svojoj ne baš zavidnoj reputaciji, stečenoj delom i zahvaljujući Oliveru Tvistu, ovsene pahuljice su sjajne za početak dana, jer osim što sadrže obilje belančevina, odličan su izvor vlakana, a pomažu i stabilizaciji nivoa šećera u krvi. Uz malo banane i cimeta, ni ukus vas neće razočarati.
Badem – osim što je dobar izvor proteina, bademi će vam omogućiti da budete siti duže nego bilo koja druga koštunjava biljka.
1862 -
Šafran
Šafran je livadska biljka čiji se vrhovi tučka koriste kao začin u kulinarstvu. Potrebno je nekoliko hiljada cvetova da bi se dobilo samo par grama ovog začina, tako da spada među najskuplje dodatke za jelo na svetu. Osim što je izuzetno aromatičan i pikantan, izuzetno je blagotvoran po zdravlje, čak je i dokazano da čaj od šafrana leči depresiju. Postoje četri vrste ovog začina: Mancha šafran (najkvalitetniji), Coupe, Rio i Sierra, koji je najpristupačniji. U kulinarstvu se najbolje kombinuje sa pirinčem, ali se zbog svoje intenzivne boje često koristi i za bojenje raznih peciva i sireva. Ipak, treba biti umeren u upotrebi ovog začina jer u preteranim količinama može biti otrovan.
4034 -
Krastavac
Gotovo da ne postoji baka ili tetka koja nas odmalena nije savetovala da ogulenu kožicu krastavca ne bacamo u kantu, već da je stavimo da odstoji par minuta na koži kako bi bila lepa i hidrirana. No, krastavac (lat.Cucumis Sativus) ne koristi se samo u kozmetičke svrhe i za osvežavanje kože, već i kao prevencija i lek za mnoga oboljenja.
Naime, ovo povrće koje se još pre pet milenijuma koristilo na Himalajima (odakle se preko Indije prenelo u Grčku i Italiju) sadrži pregršt korisnih vitamina i minerala i čak 95% vode. Zbog toga je odličan diuretik i samim tim potpomaže izbacivanje toksina, podstiče rad bubrega i creva, ubrzava metabolizam i generalno pročišćava krv. Od minerala, najzastupljeniji je kalijum pa krastavac može pomoći i u snižavanju krvnog pritiska.
Što se tiče primene u kulinarstvu, krastavac se najčešće kombinuje sa svim mlečnim proizvodima pa se širom Mediterana koristi kao salata, tako što se sa ostalim povrćem i začinima isecka u jogurt (to je zapravo čuveni grčki tzatziki), ili kao deo raznih namaza i krem sireva. Upravo iz Grčke potiče i čuvena "Grčka salata" čiji su deo krastavci, paradajz i feta sir. Ovo povrće se odlično slaže i sa začinima kao što su estragon, origano, bosiljak, peršun i usitnjen beli luk, a nećete ni pogrešiti ako ga prelijete sa malo limunovog soka. Krastavac takođe možete poslužiti uz roštilj ili giros.
Pre pripreme, nije potrebno oguliti kožu, mada je nekada preporučljivo jer može dati nepotrebnu gorčinu jelu, a osim u sirovom obliku, posebno se preporučuje sok od krastavca koji je pravi osvežavajući napitak tokom vrelih letnjih dana.
1448
