Oklagija.rs - Najukusniji internet portal!

Saksijsko uzgajanje bilja: kim

Ova začinska biljka je najosetljjivija na svetlost jer ukoliko je nema dovoljno, kim neće obrazovati cvetne stabljike. Veoma sporo raste, pa je neophodno sejati ga u rastresitoj i vlažnoj zemlji. Na dno saksije potrebno je staviti i malo kamenja. Veoma je otporan na niske temperatura, dok mu je leti neophodno redovno zalivanje.

875

Šta uzrokuje redovna konzumacija Koka Kole?

Karijes je zagarantovan usled velike količine šećera i visoke kiselosti. Niska pH vrednost gaziranih pića, generalno, dovodi do erozije gleđi.

Još jedna od brojnih pojava je smanjena koštana gustina posebno kod dece, usled visokog sadržaja kofeina. Povećava i izlučivanje kalcijuma putem urina, što je potencijalna opasnost za pojavu osteoporoze.

Povećava rizik od gojaznosti, srčanog udara, pa čak i utiče na povećanje holesterola.

Takođe, povišen je rizik od razvoja dijabetesa tip 2, posebno kod žena.

Može dovesti do razvoja hroničnih kardiovaskularnih bolesti, kao i do poremećaja sna, anksioznosti, umora i razdražljivosti.

1549

Da li gazirana pića utiču na rad pluća?

Čaša hladnog gaziranog pića može vas osvežiti, ali isuviše česta konzumacija može loše uticati na zdravlje. Visok sadržaj šećera povećava rizik od zubnog karijesa, a kofein u gaziranim napicima može uticati i na respiratorni sistem.

Za većinu brendova, osnovni sastojci gaziranih napitaka su isti. Bezalkoholna pića obično sadrže: limunsku kiselinu, zaslađivače, prirodne i veštačke arome. Kofein u njima deluje kao stimulans čak i na respiratorni sistem. Utiče na povećanje njegove aktivnosti, čineći da se pluća ubrzano šire i skupljaju.

Mnogi dietetski napici zahvaljujući veštačkim zaslađivačima kao što je aspartam imaju manji broj kalorija i mogu negativno uticati na respiratornu aktivnost. Neki ljudi otežano dišu nakon ispijanja pića koje sadrži aspartam. Ne doživljavaju svi promene u disanju nakon ispijanja napitka, međutim velike količine gaziranih pića mogu ubrzati rad srca, pre svega zbog visoke količine šećera ili sadržaja kofeina.

1769

Šta je zdravije: belo ili crveno vino?

Osnovna razlika između belog i crvenog vina se najpre svodi na prisustvo tanina. Reč je o prirodnim sastojcima koji se nalaze u opni grožđa, a koji doprinose ukusu i crvenoj boji. Crveno vino je takođe bogatije antioksidantima koji štite arterije od oštećenja i sprečavaju razvoj bolesti srca. Broj kalorija po čaši vina varira, ali belo vino obično sadrži nešto manje kalorija u odnosu na crveno.

1347

Grožđe

Kada nam neko pomene grožđe (Vitis vinifera) prvo što nam padne na pamet jeste da je to bobičasto voće od kojeg dobijemo popularno crno ili belo vino. O tome koliko je popularna i daleka istorija grožđa govori i činjenica da se spominje čak u bibliji, a nađeni su i podaci da se uzgajalo i u Mesopotamiji pre devet milenijuma, kao i u Egiptu pre šest hiljada godina. Plod ovog voća sastoji se od sitnih bobica različitih nijansi koje čini želatinska unutrašnjost sa semenkama. Veoma je rasprostranjeno širom sveta i danas je poznato oko 8000 vrsti grožđa, a najpoznatija podela je ona na crno, crveno i belo grožđe. Može se podeliti i na stono (oko 50 vrsti, koristi se za ishranu) i 60 vrsti onog koje se uzgaja za vinarije. Neke od najpoznatijih evropskih vsti su Tompson, Carsko grožđe i Crni Korint. No, ovo voće se svakako ne koristi samo za pravljenje vina. Zbog visokog sadržaja polifenola, zdravo je za srce i za krvne žile. Smatra se da jedna čaša grožđanog soka dnevno pomaže kod malokrvnosti i jača koncentraciju. Prirodan je izvor gvožđa pa samim tim pospešuje stvaranje crvenih krvnih zrnaca i sintezu hemoglobina. U ishrani se često koristi i u suvom obliku, u raznim kolačima i pitama. Puno je fruktoze i glukoze pa brzo vraća izgubljenu energiju. Naravno, nećete pogrešiti ni ako napravite džem ili pekmez od ove voćke, a svaka salata će biti zdravija i izgledati zanimljivije ako dodate par različitih bobica grožđa.

1981