Nutricionisti su tvrdili da je kofein glavni "zloća" svih gaziranih napitaka. U 2001. godini studija univerziteta u Nebrasci dokazala je da su pojedini ljudi izgubili velike količine kalcijuma usled redovne konzumacije sokova sa visokim sadržajem kofeina. Ipak, drugi su nadoknadili nivo kalcijuma usled konzumiranja mleka. Ono što je sigurno - gazirana pića znatno menjaju gustinu kostiju. Uzrok može biti i fosforna kiselina. Mada, penušava mineralna voda sadrži i malo kalcijuma i magnezijuma, tako da može koristiti zdravlju kostiju.
Ishrana u četrdesetim je od velike važnosti jer upravo u tom periodu možete sprečiti pojavu brojnih zdravstvenih problema koji su često uzrok loših navika. Morate naći vremena za bilo kakav oblik fizičke aktivnosti, posebno pred menopauzu kada nastupaju velike promene u samom metabolizmu. Nivo estrogena se smanjuje, više je masnih naslaga, hosterol raste, a kosti slabe.
Potrebno je unositi više gvožđa i kalcijuma, izbegavajte namirnice koje sadrže velike količine šećera ili "loših" masti kako bi sprečili gojenje.
Idealna hrana za vas:
Limun: Izuzetno važan za detoksikaciju, "prečišćavanje" kože i organa.
Riba: Izaberite one bogate omega-3 masnim kiselinama jer održavaju kožu hidriranom i imaju antiinflamatorno dejstvo.
Jaja: Bogata proteinima i cinkom, pomažu organizmu da apsorbuje vitamin A.
Bademi: Sadrže vitamin E i kalcijum, izvor su proteina i "dobrih" masti.
Jabuke: Izvor vlakana i vitamina C.
Izbegavajte brzu i niskomasnu hranu bogatu šećerom jer može nagomilati masti i so u organizmu i time izazvati povišeni krvni pritisak. Takođe, izbegavajte kofein, a umesto slatkiša konzumirajte više voća.
Hrana na bazi soje, poput tofua, sadrži izoflavone, fitoestrogensko jedinjenje koje može da imitira hormon estrogen i može pružiti određene zdravstvene pogodnosti uključujući regulisanje simptoma menopauze, prevenciju osteoporoze i smanjen rizik od bolesti srca. U poređenju sa drugim izvorima proteina kao što su govedina ili losos, tofu sadrži malo masti. Iako skoro polovina kalorija u tofuu potiče od masti, ona je i dalje izvor proteina niske masnoće. Pošto je reč o biljnom proteinu, mnogi koriste tofu kao zamenu za meso. Dobar je izvor kalcijuma i gvožđa. Jedna porcija sadrži oko 14 odsto dnevne preporučene količine kalcijuma i oko pet odsto gvožđa.
Čuveni norveški restoran Olimpen (Olympen) je pomalo kao i grad Oslo u kojem se nalazi - tokom godina se značajno promenio ali je zadržao svoj prepoznatljiv identitet. Lociran u srcu obnovljenog dela grada Grenlanda (Grønland), "Lompa" (kako ga lokalci zovu) već 125 godina predstavlja pravi simbol norveške gastronomije.
Olimpen može da se pohvali zaista dugom istorijom. Prvi put je otvoren još davne 1892. godine od strane pivare Schous i u narednih deset godina je ovaj prostor iznajmljivan za potrebe lokalne pozorišne trupe. Svoju orvu reinkarnaciju, kao kafić, doživljava 1904. godine kada ga otkupljuje bračni par Jensen, a već 1927. godine ga poznati arhitekta Lars Baker (Lars Backer) renovira, menja fasadu, proširuje, menja. Ali "Lompa" nije samo obična pivara ili kafić, već i značajan deo kulturne istorije Osla. Naime, tokom 60-ih godina prošlog veka, ovaj grad je kulturološki bio podeljen na "istočni" i "zapadni" deo, i upravo je Olimpen bio omiljeno mesto okupljanja "istočnjaka". 2007. godine usled nove renovacije, konačno dobija današnji izgled, ali zadržava svoj prvobitni stil po kojem je i postao poznat - a to su teški lusteri, tamna drvenarija i možda i najbitniji detalj - slike čuvenog Hansa Henrika Sarca (Hans Henrik Sartz) iz 1928. godine.
U Oslu, gradu u kojem je ishrana po restoranima pravi luksuz, Olimpen uspeva da napravi balans te servira hranu koja je u isto vreme i ukusna, ali i pristupačna za tamošnje prilike. Naravno, pripremaju se tipični nordijski specijaliteti - jela od jaja, škampa, rena, krompira, smeđeg putera, a najprodavaniji dezert su marinirane jagode sa kremom. Što se tiče pića, vidi se da je ovo mesto nekada bila pivara - na meniju je čak 150 vrsti piva!
Mesne prerađevine kao što su šunka, salama, kobasice su prema brojnim istraživanjima potencijalno kancerogene. Međunarodna agencija za istraživanje raka pokazala je da svakih 50 grama obrađenog mesa svakodnevno povećava rizik od raka debelog creva za 18 odsto. Samo 650 grama sirovog mesa je dovoljno za 3 ili 4 obroka nedeljno. Bez obzira na obilje proteina, gvožđa, cinka i vitamina, nutricionisti i zdravstveni radnicu ističu potencijalnu štetnost. Naravno, to ne znači da bi trebalo u potpunosti da izbacimo meso iz svakodnevne ishrane. Ponekad je nedovoljno kuvano ili pečeno meso jedan od rizika koji izazivaju probleme digestivnog trakta.
