Mozambička tradicionalna kuhinja zasniva se na morskim plodovima, kukuruznim kašama, pirinču, pasulju, indijskom orahu, piletini i raznim začinima. Čaj i kafa se obično ispijajui uz svežu ribu ili lagani slatki hleb. Ručak kao glavni obrok servira se u podne. Svežih morskih plodova ima na gotovo svakom koraku. Škampi, lignje, jastozi su široko dostupni i najčešće se serviraju sa rižom. Najčešće posluživana hrana odraz je afričkog porekla. Supa je popularno predjelo, a neretko se sastoji od kukuruza ili boranije. U siromašnijim krajevima u glavno jelo spada kukuruzna kaša i pasulj. Za dezert se obično služi voće, puding ili peciva. Čaj, kafa i vino su najpopularniji napici koji se obično uvek nude gostima.
Da biste smanjili rizik od kardiovaskularnih bolesti, kao i da biste smanjili simptome već postojećih oboljenja, pokušajte slediti sledeća pravila.
Ograničite unos zasićenih masnih kiselina - birajte krtije meso i nemojte jesti kožu sa pečenja. Nemojte konzumirati mesne prerađevine, hranu dinstajte, grilujte, pecite ili kuvajte, a nemojte je pržiti.
Redovno jedite ribu i hranu biljnog porekla bogatu proteinima, poput soje, pasulja, sočiva i orašastog voća. Jedite sir sa manjim postotkom mlečne masti. Zamenite svoj punomasni jogurt kiselim mlekom koje je manje masno i lakše se vari. Nemojte jesti mnogo margarina, slatkiša i testa.
Jedite hranu bogatu omega-3 masnim kiselinama - ulje od lanenog semena i soje.Takođe, svojoj ishrani dodajte orašasto voće, ribu i jaja.
Ograničite unos natrijuma (soli) - višak natrijuma u organizmu povišava krvni pritisak i otežava rad srca, tako da je korišćenje manje količine soli od one na koju ste navikli blagotvorno za srce. Da bi jelo imalo dodatnu dimenziju, koristite začinske biljke, a ne so.
Rusija je najveća zemlja u svetu i proteže se kroz veliki broj klimatskih i geografskih zona, što je mnogo uticalo i na navike u ishrani njenog stanovništva.
Većina jela u Rusiji se bazira na onim kulturama koje mogu da opstanu u oblastima hladne klime - žitarice kao što su ječam, raž, pšenica i ovas, ali takođe i cvekla, repa, luk i krompir, čijom se destilacijom dobija i vodka, nacionalno piće Rusije.
Za vreme cara Ivana III, italijanski graditelji su pozvani u Rusiju i oni su sa sobom doneli mnoga italijanska jela, uključujući i velik broj peciva koja će vremenom postati bitan deo ruske kuhinje. Posebno je zanimljivo to što je plemstvo, naravno, imalo posebne privilegije što se tiče finansijskih dobara, pa je gotovo svaki plemić imao francuskog kuvara u svom domaćinstvu.
Hleb igra bitnu ulogu u ruskoj kuhinji - najviše se konzumira crni hleb i to u velikim količinama, te nije neobično što prosečna porodica često dnevno pojede i tri do četiri vekne hleba tokom dana. Što se tiče pripreme hrane, Rusi vole zapečene stvari pa se većina toga tradicionalno priprema u rerni. Ne treba zaboraviti ni rusku salatu koja je prilog uz sve vrste mesa i tradicionalno se sprema tokom zimskih dana, i to od majoneza, pavlake, i sitno iseckanog raznovrsnog povrća.
Riba je takođe važan deo ruske kuhinje, najviše zbog uticaja religije tokom istorije. Naime, postojalo je mnogo posnih dana gde je riba bila jedina vrsta mesa koja je dozvoljena. Omiljena riba Rusa je jesetra, i važno je napomenuti i kavijar, koji jeste skup, ali se u ovoj zemlji često počaste ovim delikatesom.
Tradicionalni ruski dezert je palačinka - blini, koja se služi sa džemom, puterom, svežim voćem, ali i kavijarom i dimljenom ribom.
Iako mnogi spamtraju da doručak treba da bude najobimniji obrok, u Rusiji je tradicionalno večera najobimnija - ponekad uključuje čak tri jela: prvo jelo je gotovo po pravilu čorba (čuveni boršč) dok je glavno jelo uglavnom meso sa krompirima i povrćem. Na kraju sledi dezert - fokus je na čaju i kolačima. Kolači od jabuke su im najomiljeniji.
Jasno je svima – zdravije je jesti sveže voće i povrće, nego zamrznutu hranu. Ipak, kada je reč o određenim namirnicama koje svi konzumiramo, često ih koristimo na pogrešan način. Takav je slučaj i sa sledećih pet namirnica:
Povrće
Mnogi misle da je bareno povrće najzdravije povrće. Greška - ova pretpostavka je veoma pogrešna. Najbolji način za pripremu jeste kuvanje na vodenoj pari. Tako su istraživanja pokazala da brokoli koji je spremljen na pari, u odnosu na druge načine pripreme, zadržava najviše hranljivih materija koje su korisne za prevenciju kancera.
Sulforafan je snažna antikancerogena materija koja se nalazi u brokoliju, karfiolu, kelju i rukoli i za čije oslobađanje je nužan enzim mirozinaza. Ovaj enzim je jako osetljiv i biva uništen prilikom različitih načina termičke obrade. Ipak, para je blaga, utiče na sporiju pripremu biljke, pa enzim uspeva da opstane.
Jagode
Jagode, naročito krupnije, većina seče prilikom pranja. Ovaj postupak je pogrešan jer seckane jagode imaju i do 12 procenata manje vitamina C nego cele, kako je pokazalo jedno istraživanje sprovedeno u Brazilu. Naime, u kontaktu sa vazduhom i svetlošću vitamin se gubi, zbog čega je preporljivije jeste cele jagode.
Vino
Ostavljate flašu vina da diše? Pogrešno! Jedno istraživanje je pokazalo da u flaši vina koja je otvorena desetak sati organske kiseline i polifenol počinju da se gube. Vino tako gubi neke svoje efekte koji su korisni za zdravlje. Recept je jasan: vino bi trebalo piti iz tek otvorenih flaša.
Paradajz
Najveći broj ljudi jede sirovi paradajz unitar salata ili drugih jela. Ipak, istraživanja su pokazala da se podgrevanjem u paradajzu povećava količina likopena, izuzetno snažnog antioksidansa. Zato je najbolji način za pripremu paradajza njegovo kuvanje u maslinovom ulju, jer se na taj način obezbeđuje i masnoća koja je potrebna organizmu da bi mogao da apsorbuje likopen.
Zamrznuti proizvodi
U želji da se hrane zdravo, mnogi ljudi izbegavaju kupovinu zamrznutih namirnica. Ipak, to je potpuno pogrešno, jer je (u čak dva od tri slučaja) zamrznuto voće i povrće bogatije vitaminom C i beta karotinom nego nemrznuto. Naravno, ovo ne znači da je zamrznuto voće bolje od svežeg. Ipak, voće i povrće koje se može kupiti u prodavnicama često nije potpuno sveže, te su mnoge korisne supstance u njemu već počele da se razgrađuju. Sa druge strane, zamrznuto voće i povrće se najčešće mrzne pre nego što je počelo da gubi hranljivu vrednost, zbog čega ga ne bi trebalo izbegavati po svaku cenu.
Izvor:cosmopolitan.rs
Ova žbunasta začinska biljka idealna je za gajenje u saksijama! Veoma dobro uspeva na sunčanim mestima bez senke i vlage. Pre nego što posadite biljku, u zemlju možete dodati i malo đubriva. Rast ove biljke podstiče se orezivanjem. Ipak, orezivanje nije potrebno mesec dana pred jesen, kako nove izdanke ne bi uništili hladnoća i mraz. Dobra drenaža je od izuzetnog značaja za njen uzgoj.
