Možda će vam biti potrebno više strpljenja, ali kada su u pitanju veće količine hrane - uvek pržite u serijama. Prenatrpavanje tiganja dovodi do stvaranja pare, ali će i hrana biti neravnomerno pržena jer se toplota neravnomerno raspoređuje.
Ribizla (lat.Ribes) je rod bobičastog voća koji pripada porodici Grossulariaceae. Pretpostavlja se da vodi poreklo iz zemalja Sredmozemlja, a današnji oblik je dobila ukrštanjem nekoliko divljih vrsta. Ribizla je svoj latinski naziv dobila zbog svog kiselkastog ukusa, dok su u narodu ustaljeni i nazivi boričak i ivanovo voće. Iako postoji oko 130 vrsti ovog bobičastog voća, najrasprostranjenija je ona podela na crnu, crvenu i belu ribizlu. Njen plod u obliku grozda, veličine graška, prepun je vitaminom C tako da sto grama ovog osvežavajužeg voća sadrži polovinu dnevne doze potrebne čoveku. Za razliku od drugog voća, ribizla ne gubi vitamine prilikom kuvanja, tako da od nje možete slobodno praviti razne džemove i sokove, bez bojazni da ćete izgubiti pun potencijal zdravih sastojaka koje pruža. Osim za džemove i sokove, ribizla se koristi i za pravljenje želea, sirupa, sladoleda i kolača, a možete ih jednostavno posuti šećerom i tako dobiti osvežavajuću letnju poslasticu. Od nje se može praviti čak i vino. Ribizla je takođe poznata i po svom lekovitom svojstvu. Naime, zbog pregršti vitamina K, zdrava je za kosti, a zbog vitamina A štiti sluzokožu i pospešuje razmenu materija u organizmu. Listovi crne ribizle su posebno zdravi jer sprečavaju bolove u stomaku, a ako 50g ovih listova pospete sa litrom vrele vode, ostavite da deluje 10 minuta i pijete svakog dana, zagarantovano ćete ubrzati metabolizam i skinuti koju kilu.
Lišće origana sadrži više od 40 jedinjenja, a većina ima antioksidativna svojstva. Antioksidansi štite ćelije od slobodnih radikala, a samim tim i od brojnih hroničnih bolesti. Studija objavljena 2009. godine "Ishrana i rak", pokazuje da ćelije raka debelog creva usporavaju svoj rast kada su izložene ekstraktom origana. Origano ima značajna antiseptička svojstva i sprečava ili usporava rast potencijalno štetnih mikroorganizama. Čaj možete pripremiti od svežih ili suvih listova. Tri kašičice svežeg lišća ili jedna kašičica suvog dodaje se na šolju ključale vode. Gorak je, pa dodajte med ili šećer. Delotvoran je u borbi protiv prehlada ili hroničnog kašlja. Iskustva pokazuju da je čaj efikasan i u borbi protiv kandide. Odličan je prirodni lek protiv nesanice.
Ako se pridržavate posebnog režima ishrane, već ste se navikli na čudne poglede i pitanje "šta, ni to ne jedeš?".
Ako se pridržavate paleo režima, već znate da smete da jedete meso, voće i povrće, ali ono što ne smete vas verovatno buni. Neke od tih stvari su očigledne - beli šećer, belo brašno, industrijska hrana, ali neke vas mogu zateći.
U ovom tekstu saznaćete šta i zašto ne jedu ljudi koji se pridržavaju paleo dijete.
Mlečni proizvodi - ljudi često pretpostavljaju da je mleko dozvoljeno, ali to nije slučaj. Veoma je mala verovatnoća da su ljudi u paleolitu konzumirali ovu grupu namirnica, plus što se ove namirnice smatraju grupom koja pospešuje upalne procese, što je još jedan razlog za izbegavanje.
Mahunarke - sve vrste pasulja, grašak, kikiriki, sočivo... sve sadrže materije koje sprečavaju apsorbciju nutrijenata (iako se ova tvrdnja osporava). Osim toga, lovci paleolita gotovo sigurno nisu jeli ovo.
Krompir - visok glikemijski indeks krompira može vam poremetiti san, težinu, energiju i sl. Ljudi jedu previše skroba, a za tim nema potrebe, bar ne u velikim količinama.
Žitarice - sve vrste žitarica, čak i one koje ne sadrže gluten poput kinoe su zabranjene u ovom režimu.
Kukuruz - i kukuruz je žitarica, a ljudi koji slede ovaj način ishrane smatraju da jedenje kukuruza ne donosi ništa dobro vašem telu.
Da li ste ikada razmišljali o tome kako hrana koju konzumirate utiče na zdravlje vaših kostiju?
Nakon 30. godine koštana masa se smanjuje i do jedan odsto godišnje. Što veću koštanu masu dosegnete,
manja je verovatnoća da ćete imati predispozicije za osteoporozu tokom starenja.
Bez obzira na godine, nekoliko promena u ishrani može poboljšati opšte zdravlje kostiju i strukturu skeleta.
Evo liste namirnica koje bi trebalo da uključite u vašu dnevnu rutinu kako biste poboljšali zdravlje kostiju.
1. Sardine
Kada je u pitanju izgradnja čvrstine kostiju, riba verovatno nije prva namirnica na koju pomislite.
Međutim, konzervirane sardine sadrže velike količine kalcijuma i vitamina D. Zdrave masti u sardinama
mogu takođe koristiti vašim kostima.
2. Zeleno povrće
Lisnato zeleno povrće sadrži specifične vitamine i minerala vežne za zdravlje kostiju.
Za formiranje kostiju, važan je adekvatan balans nekoliko hranljivih materija uključujući magnezijum i vitamin K
koji se nalaze u zelenom povrću.
3. Suve šljive
Prepune polifenola koji deluju kao antioksidanti u vašem telu, pomažu u zaštiti organizma od problema sa srcem,
očima, pamćenjem i imunim sistemom. Suve šljive sadrže bakar koji pomaže u strukturi kostiju, vitamin K koji utiče
na ravnotežu kalcijuma i mineralizaciju kostiju.
4. Mahunarke
Pored biljnih proteina, vlakana i antioksidanata, mahunarke sadrže ključne minerale za zdravlje kostiju - kalcijum,
magnezijum i mangan.
5. Grožđe
Ne samo da služi zdravlju vašeg srca, već je i odličan izvor vitamina K, vlakana i polifenola.
6. Čia semenke
Oko dve kašike čia semenki sadrži 17 odsto dnevne vrednosti kalcijuma. Osim toga,
dobar su izvor proteina, zdravih masti, vlakana i antioksidanata.
