Detoksikacija bi trebalo da postane navika u našim svakodnevnim životima koja je od izuzetnog značaja za celokupno zdravlje, Svrha je čišćenje i uklanjanje toksina iz tela. U suprotnom može doći do većih komplikacija poput kamena u bubregu. Stoga pijte dosta tečnosti i ograničite unos mlečnih proizvoda kao i prerađene hrane. Zamenite proteine iz životinjske hrane proteinima biljnog porekla. Izbegavajte alkohol i unosite što manje soli. Peršun vam može pomoći jer je snažan antioksidans koji pomaže regeneraciju ćelija i olakšava rad bubrega. Bogat je mineralima koji uklanjaju toksine i masti iz bubrega. Smanjuje visok krvni pritisak, a i pomaže telu da izbaci višak tečnosti. Sok od limuna jača bubrege i krvne sudove. Pospešuje čišćenje celokupnog organizma i utiče na zdravlje bubrega.
Sajam etno hrane i pića na kome će biti predstavljeno 1.500 proizvoda iz 26 regiona Srbije, otvoren je od 26.11. na Beogradskom sajmu.
Jaja su bogata visokokvalitetnim proteinima, sadrže i lutein i zeaksantin, vitamine A, D, B12, riboflavin, fosfor... Obezbeđuju holin koji pomaže funkcionisanju mozga.
Mogu igrati važnu ulogu u održavanju mišićne mase tokom gubitka težine.
Telo apsorbuje vitamin D putem izlaganja suncu ali jaja mogu nadoknaditi preporučeni dnevni unos.
Boja ljuske nema uticaja na kvalitet jaja. Boja žumanca varira u odnosu na ishranu kokošaka, ali se to ne odražava na sadržaj hranljivih sastojaka.
Prosečno jaje sadrži 1,5 g zasićenih masti, 1,8 g mononezasićenih i jedan gram polinezasićenih masti.
Mislite da nije moguće dobiti zdraviji i tamniji ten uz hranu? Naučnici kažu da je dovoljno da pojedete svakodnevno u trajanju od šest meseci pet porcija namirnica koje su bogate karotenoidima.
Zato nemojte mnogo oklevati već udarite po voću i povrću. Prednost dajte šargarepi, bundevi, paradajzu, šljivama, slatkom kompiru, brokuliju, spanaću, kukuruzu, crvenoj paprici, breskvama...
Ako niste znali, svake godine se u maju u Americi obeležava "Internacionalna nedelja kiselih krastavaca" tokom koje se održavaju razne zgodbe posvećene ovom ukiseljenom povrću. U to ime, pročitajte ovaj zanimljiv istorijat kiselih krastavčića!
2400. godina p.n.e - stavljanje hrane u turšiju je jedan od najstarijih metoda konzerviranja hrane. Kako tvrde u Muzeju ishrane u Njujorku, otprilike 2400. godine pre nove ere su krastavčići prvi put ukiseljeni, i to u drevnoj Mesopotamiji. Nekoliko vekova kasnije, ova praksa se prenela i u Indiju.
50. godina p.n.e - te godine je egipatska kraljica Kleopatra po prvi put uvela kisele krastavce u svoju ishranu i time naglo digla popularnost ove namirnice u Egiptu. Smatrala je da će je učiniti još lepšom, a legenda kaže kako je nagovorila čak i svog ljubavnika Cezara da redovno hrani svoje vojnike kiselim krastavcima, jer je verovala da pored lepote, pospešuje i snagu.
900. godina - u ovo vreme je u Zapadnoj Evropi mirođija postala jedan od omiljenih začina koji se dodaju u kisele krastavce.
1492. godina - petnaesti vek se smatra "vekom istraživanja" tokom kojeg su mnogi istraživači i mornari patili od bolesti izazvane nedostatkom vitamina C. Tako je Kristofer Kolumbo u jednom svom dnevniku zabeležio kako je redovno davao kisele krastavce svojim mornarima, kako bi se osećali bolje.
1809. godina - Napoleon Bonaparte je ove godine ponudio čak 12.000 franaka osobi koja će pronaći najbolje rešenje konzerviranje hrane za njegove vojnike. Francuski kuvar Nikolas Apert se dosetio metode konzerviranja kiselih krastavaca i osvojio prestižnu nagradu.
1940. godina - u ovo vreme se čak 40% proizvedenih tegli kiselih krastavaca slalo američkim trupama, a osam godina kasnije (ubrzo po završetku rata) se i ustanovila „Internacionalna nedelja kiselih krastavaca“.
