Karfiol (lat. Brasica oleracea) je zeljasto povrće iz familije krstašice koje ukusom i izgledom najviše podseća na kupus i kelj koji pripadaju istoj porodici biljaka. Krasi ga glavica svetle, bledožute boje.
Prvi pisani zapisi o ovom povrću datiraju iz 12. veka no danas je karfiol rasprostranjen u narodnim kuhinjama šriom sveta, a najpoznatiji je kao nezaobilazni deo zimnica i turšija.
Za karfiol se može reći da je pravi saveznik vitke linije jer sadrži samo dvadesetak kalorija na sto grama i holesterol gotovo i da nema, ali je zato bogat vodom i biljnim vlaknima te je odličan za celokupnu detoksikaciju čitavog organizma. Takođe, sadrži i zavidan nivo vitamina C. Naime, smatra se da glavica karfiola kratko kuvana na pari može da zadovolji celokupnu dnevnu potrebu čoveka za ovim vitaminom. Zbog moćnog jedinjenja sulfofrana, ovo povrće je odličan saveznik u borbi prtiv mnogih bolesti kao što su rak prostate, debelog creva i pluća.
Karfiol se naravno može kuvati na pari, dinstati, dodavati raznim čorbama, ali mnogi ne znaju da je izuzetno ukusan kada pohuje ili peče na roštilju. Ne preporučuje se konzumacija sirovog karfiola jer može biti težak za želudac i stomak.
Gotovo da ne postoji domaćica koja nije makar jednom svoje domaće kolače, kekse i slatka peciva začinila popularnim i široko rasprostranjenim cimetom. Iako postoji preko sto vrsta ovog začina, najčešće se koriste cejlonski cimet koji ima nežniju, blagu aromu i prodaje se u obliku štapića, i mleveni kasija cimet koji je nešto jačeg ukusa. Savršeno ide uz pečene jabuke, kompot, pilav, kuvano vino, a i nezaobilazan je deo raznih pikantnih azijskih i arapskih jela. Izuzetno je bogat vitaminima, snižava nivo masti i lošeg holesterola, uništava gljivice, a posebnu blagodet po zdravlje čini u kombinaciji sa medom.
Kada unosimo hranu u tečnoj formi duže se osećamo sitim, u odnosu na istu količinu namirnica i energije kao čvrsta hrana. To što smo duže siti, znači da je manja šansa da ćemo posegnuti za grickalicama kasnije u toku dana.
Dakle, u čemu je tajna? Odgovor leži i ćelijama u zidu creva, kao i u hormonima koji kontrolišu apetit.
Prema studijama, nakon obroka hrana se u stomaku meša sa želudačnim sokovima i vodom. Voda, međutim, skoro odmah prolazi do creva, ne zadržava se u želucu, tako da nemamo osećaj da smo siti dugo. Međutim, kada uz obrok jedemo supu, cela mešavina ostaje u želucu i ostajemo siti duže.
Hormon koji kontroliše apetit oslobađa se kad je stomak prazan. Kada je stomak pun, ćelije prestaju da proizvode taj hormon, "isključujući" apetit. Što je duže stomak pun, hormon se neće lučiti, a stomak se sporije prazni ako jedete supu (i do dva-tri sata duže ćete biti siti).
Kontrolisanje apetita je ključ kontrolisana težine. Zdrava i ukusna supa, prepuna hranljivih sastojaka - uglavnom vlakana i proteina, uz mali broj kalorija je upravo ono što vam treba. Ipak, izbegavajte kremaste čorbe, već se radije odlučite za lagane supe od povrća.
René Redzepi je trenutno najuticajniji kuvar nordijske kuhinje. Rođen je u Kopenhagenu 16. decembra 1977. godine i suvlasnik je i glavni kuvar čuvenog danskog restorana „Noma“, koji je čak četiri puta progalašavan za najbolji restoran na svetu.
Rene je svoju kulinarsku karijeru započeo u malenom restoranu Pierre André, koji je zahvaljujući njemu dobio svoju prvu Mišelin zvezdu. Zahvaljujući tome, njegov rad biva zapažen i ubrzo dobija posao u popularnom danskom restoranu Kong Hans Kælder. Nakon toga, kratko radi u Kaliforniji, ali se vraća u svoju domovinu i 2004. na poziv poznatog danskog kuvara Klausa Mejera postaje glavni kuvar novootvorene Nome.
Očekivano, Rene je prepoznatljiv po tome što se na njegovom meniju nalaze tipični skandinavski recepti sa popularnim lokalnim sastojcima kao što su riba, ostrige, zeleniš, kupine... ali mnogi ne znaju da je on u stvari poreklom iz Makedonije, gde je živeo sve do početka ratova devedesetih godina, te često u svoj meni ubacuje i razne đakonije inspirisane našom tradicionalnom kuhinjom.
Svoje kulinarske trikove i tajne otkrio je u tri uspešne knjige: „Noma Nordic Cuisine“, „Noma: Time and Place in Nordic Cuisine“, „Rene Redzepi: A Work In Progress“. Njegov rad krunisan je prošle godine dvosatnim dokumentarcem „Noma, my perfect storm“, koji se bavi njegovom kulinarskom filozofijom koja je i dovela do tolikog uspeha Nome: Koristite sveže, lokalne sastojke!
Za kraj, dobro bi bilo da Vam napomenemo da ako ikada želite da isprobate Redzepijeve recepte u Nomi, požurite malo sa rezervacijama – nekada se na slobodan termin čeka i po godinu dana! Do tada, probajte sami da napravite neka jela koja se mogu naći u njegovom restoranu: http://www.theguardian.com/lifeandstyle/2011/sep/16/rene-redzepi-masterclass-recipes
Mahlep je začin koji potiče sa Blistog Istoka, a ukusom podseća na trešnje i gorke bademe. Semena se odvajaju od jezgra i suše se. Drveća mahlepa krasila su bašte poznatih palata u antičkom periodu. Egipćani su ovaj začin mešali sa medom, susamom i orasima, pa su navedenu poslasticu služili kao dezert ili užinu uz hleb. Danas se najčešće koristi kao dodatak tortama, kolačima, pa čak i pudingu. Biljka je ranije korišćena i za osvežavanje prostora. Poznata je njena efikasnost u lečenju oboljenja respiratornog sistema. Pomaže u apsorpciji hranljivih materija, a efikasan je i u lečenju astme, osteoporoze i hipertenzije. Može sniziti krvni pritisak i povećati sagorevanje masti.
