Gotovo da ne postoji baka ili tetka koja nas odmalena nije savetovala da ogulenu kožicu krastavca ne bacamo u kantu, već da je stavimo da odstoji par minuta na koži kako bi bila lepa i hidrirana. No, krastavac (lat.Cucumis Sativus) ne koristi se samo u kozmetičke svrhe i za osvežavanje kože, već i kao prevencija i lek za mnoga oboljenja.
Naime, ovo povrće koje se još pre pet milenijuma koristilo na Himalajima (odakle se preko Indije prenelo u Grčku i Italiju) sadrži pregršt korisnih vitamina i minerala i čak 95% vode. Zbog toga je odličan diuretik i samim tim potpomaže izbacivanje toksina, podstiče rad bubrega i creva, ubrzava metabolizam i generalno pročišćava krv. Od minerala, najzastupljeniji je kalijum pa krastavac može pomoći i u snižavanju krvnog pritiska.
Što se tiče primene u kulinarstvu, krastavac se najčešće kombinuje sa svim mlečnim proizvodima pa se širom Mediterana koristi kao salata, tako što se sa ostalim povrćem i začinima isecka u jogurt (to je zapravo čuveni grčki tzatziki), ili kao deo raznih namaza i krem sireva. Upravo iz Grčke potiče i čuvena "Grčka salata" čiji su deo krastavci, paradajz i feta sir. Ovo povrće se odlično slaže i sa začinima kao što su estragon, origano, bosiljak, peršun i usitnjen beli luk, a nećete ni pogrešiti ako ga prelijete sa malo limunovog soka. Krastavac takođe možete poslužiti uz roštilj ili giros.
Pre pripreme, nije potrebno oguliti kožu, mada je nekada preporučljivo jer može dati nepotrebnu gorčinu jelu, a osim u sirovom obliku, posebno se preporučuje sok od krastavca koji je pravi osvežavajući napitak tokom vrelih letnjih dana.
