Kada unosimo hranu u tečnoj formi duže se osećamo sitim, u odnosu na istu količinu namirnica i energije kao čvrsta hrana. To što smo duže siti, znači da je manja šansa da ćemo posegnuti za grickalicama kasnije u toku dana.
Dakle, u čemu je tajna? Odgovor leži i ćelijama u zidu creva, kao i u hormonima koji kontrolišu apetit.
Prema studijama, nakon obroka hrana se u stomaku meša sa želudačnim sokovima i vodom. Voda, međutim, skoro odmah prolazi do creva, ne zadržava se u želucu, tako da nemamo osećaj da smo siti dugo. Međutim, kada uz obrok jedemo supu, cela mešavina ostaje u želucu i ostajemo siti duže.
Hormon koji kontroliše apetit oslobađa se kad je stomak prazan. Kada je stomak pun, ćelije prestaju da proizvode taj hormon, "isključujući" apetit. Što je duže stomak pun, hormon se neće lučiti, a stomak se sporije prazni ako jedete supu (i do dva-tri sata duže ćete biti siti).
Kontrolisanje apetita je ključ kontrolisana težine. Zdrava i ukusna supa, prepuna hranljivih sastojaka - uglavnom vlakana i proteina, uz mali broj kalorija je upravo ono što vam treba. Ipak, izbegavajte kremaste čorbe, već se radije odlučite za lagane supe od povrća.
Guava je izuzetno cenjeno i aromatično tropsko voće iz porodice Myrtaceae. Poreklom je iz Srednje Amerike, tačnije iz Meksika i sa Kariba, ali je izuzetno prilagodljiva biljka tako da se danas uzgaja u raznim tropskim zemljama. Plod može biti okrugao, ovalan ili kruškoliki, žute ili zelene boje, mada se smatra da je upravo zelena guava najukusnija. Unutrašnji, jestivi deo ploda je uglavnom ružičaste ili jarko crvene boje i ukusom podseća na jedinstvenu slatko - kiselkastu mešavinu kruške i jagode. Guava je voće koje ima najviše likopena u sebi na svetu, što je inače antioksidans koji dokazano štiti od raka prostate. Pored toga, puna je i vitamina C koji proizvodi kolagen, pa se posebno preporučuje i ženama, jer se zna da je kolagen bitan za zdravu i elastičnu kožu bez bora. Nije loše napomenuti ni to da guava sadrži čak dve trećine više kalijuma od mnogo popularnije banane. Svež i egzotičan ukus guave će vam ulepšati ukus raznih kolača, pita, želea, sladoleda, umaka i soseva koji se odlično slažu uz ribu, a nećete ni pogrešiti ako standardno voće od kojih pravite džem, zamenite guavom.
Krajem XX veka, Zemlju je zahvatila "karbofobija", tj. strah od ugljenih hidrata. Mnogi su porast broja obolelih od dijabetesa pripisali ugljenim hidratima, što nije u potpunosti istinito. U nastavku slede mitovi koji se neodgovorno šire i time utiču na pogrešno informisanje miliona ljudi.
Ljudi koji imaju dijabetes moraju drastično da smanje unos ugljenih hidrata - zdrav odrastao čovek treba dnevno da dobije 45-65% energije iz ugljenih hidrata. Ljudi koji boluju od dijabetesa treba da unose manje, ali ne ispod granice od 40%. Telu su ugljeni hidrati neophodni da prežive, oni obezbeđuju gorivo za mozak i ostale organe. Problem je tip ugljenih hidrata koje unosimo -većina će se pre odlučiti za kolač, nego za voće.Smanjenje unosa ugljenih hidrata za sobom povlači i nedostatak bitnih hranljivih sastojaka poput vlakana, kalijuma, kalcijuma, magnezijuma i nekoliko vitamina.
Smanjeni unos ugljenih hidrata poboljšava nivo glukoze u krvi - studije pokazuju da je razlika između onih koji unose normalnu količinu ugljenih hidrata i onih koji to ne čine gotovo zanemarljiva.
Kontrolisanje unosa ugljenih hidrata eliminiše potrebu za lekovima - pravilna, izbalansirana ishrana, sa fokusom na smanjenjem broja kalorija može pomoći ljudima koji su na granici dijabetesa da ga zapravo i ne dobiju. Međutim, kada je dijagnoza već postavljena, lekovi su neophodni.
Ishrana siromašna ugljenim hidratima smanjuje šansu od dobijanja drugih oboljenja - ljudi koji ne jedu dovoljno ugljenih hidrata obično unose više masti (posebno zasićenih), što znači da imaju veće šanse za dobijanje kardiovaskularnih bolesti, a prekomerna konzumacija proteina može izazvati probleme sa funkcijama bubrega.
Kao zaključak, ugljeni hidrati nisu zlo, ali naši izbori su problematični. Kada bismo jeli više voća, povrća i žitarica, nego prostog šećera, ugljeni hidrati uopšte ne bi bili problem.
Konjuktivitis je infekcija oka koja obično uključuje simptome poput srvenila, svraba i osetljivosti na svetlost. Infekcija je rezultat virusa, bakterija, gljivica... Ponekad kapi za oči ne mogu pomoći u rešavanju ovog problema.
Sladić je zanemarena biljka čiji koren može biti od izuzetne koristi u tretiranju virusnih ili bakterijskih infekcija. Ukoliko želite da oprobate tretman uz upotrebu sladića, bilo bi dobro da se posavetujete sa lekarom o potencijalnoj koristi ovog ekstrakta.
Koren kurkume može biti takođe efikasan u borbi protiv crvenila i iritacije oka. Može smanjiti upalu, ali je savet sa lekarom neophodan zbog preporučene doze i pravilnog načina upotrebe.
Ponekad navedene bilje mogu povećati iritaciju, stoga ih nemojte koristiti na sopstvenu inicijativu da ne biste povećali simptome konjuktivitisa.
Sve više i više ljudi pati od problema sa debelim crevom. Kroz njega prolazi "otpad" pre nego što će biti izbačen iz vašeg tela. Ponekad su problemi uzrokovani navikama u ishrani, kao i način života. Ponekad se toksini i otpad zadržavaju na njegovim zidovima što uzrokuje zatvor, poteškoće u varenju, bolove, pa čak i glavobolje. Hronični slučajevi mogu rezultiratu ozbiljnijim problemima sa bubrezima i jetrom. Prvo i najvažnije za regulisanje rada debelog creva - hrana mora biti bogata vlaknima. Unosite dosta tečnosti - između 6 do 8 čaša vode u toku dana. Počnite dan sa čašom mleka i nekoliko kapi limunovog soka, tako ćete ubrzati metabolizam. Jabuke su savršene za uklanjanje toksina. Tokom dana trebalo bi da jedete laku hranu: supe od povrća, prirodne sokove i biljne čajeve. Ne jedite krompir, meso i izbegavajte hranu na bazi brašna, takođe smanjite unos šećera. Šačica orašastih plodova dnevno je takođe zdrava zbog količine vlakana koji su od najveće važnosti pri čišćenju debelog creva.
