Karanfilić je jedan od popularnijih začina azijskih zemalja. Iza sebe krije zanimljivu istoriju. Tokom 13. i 14. veka, karanfilići su transportovani do Indonezije i Kine, Indije, Afrike i Evrope. U ovom periodu izuzetno su vrednovani, a izbijale su i pobune oko monopolizacije nad njegovom proizvodnjom i distribucijom.Koristio se hiljadama godina ne samo kao začin već i kao lek za brojne bolesti. Najčešće je korišćen protiv propadanja zuba, a u kineskoj medicini je bio posebno popularan jer se verovalo u njegova afrodizijačka svojstva.
100 g karanfilića sadrži:
Ugljenih hidrata: 65 g
Proteina: 6 g
Lipida: 13 g
Šećera: 2 g
Kalorija: 274 kcal
Dijetetskih vlakana: 33 g
Minerali: kalcijum, gvožđe, magnezijum, fosfor, kalijum, natrijum i cink.
Vitamini: C, B2, B12, E, D, K
Kokosov šećer, poznat i kao šećer od kokosove palme, prirodni je zaslađivač koji se dobija iz soka kokosovih palmi.
Poslednjih godina postaje sve popularniji kao zdravija alternativa tradicionalnom šećeru. Saznajte koje su njegove glavne prednosti i zašto bi trebalo zameniti beli i smeđi šećer ovom alternativom što pre, kao i kako ga upotrebiti u svakodnevnim receptima.
Za razliku od rafinisanog belog šećera, kokosov šećer je nerafinisan i zadržava mnoge hranljive materije koje se nalaze u soku kokosove palme. Bogat je mineralima kao što su gvožđe, cink i kalijum, kao i antioksidansi i vlakna. Za poređenje, beli šećer je u velikoj meri obrađen i lišen većine svoje nutritivne vrednosti.
Kokosov šećer takođe ima niži glikemijski indeks od belog šećera, što znači da uzrokuje sporiji porast nivoa šećera u krvi. Ovo može biti korisno za one sa dijabetesom ili za one koji žele da kontrolišu nivo šećera u krvi.
Što se tiče ukusa, kokosov šećer je po boji i ukusu sličan smeđem šećeru, ali za razliku od njega ima bogat ukus karamele koji daje odličan šmek u raznim jelima.
Može se koristiti kao zamena za beli šećer u 1:1 u većini recepata, što ga čini pogodnom zamenom za one koji žele da smanje unos šećera jer je efekat isti, ali sa manje štetnih posledica p ozdravlje.
Međutim, vredi napomenuti da je kokosov šećer i dalje izvor kalorija i da ga treba konzumirati umereno, baš kao i sve ostale.
Kokosov šećer ne sadrži ni aditive, ni izbeljivače ni bilo koje druge hemikalije, a poznat je kao najodrživiji u smislu uslova radnika u proizvodnji, ali i minimalne upotrebe pesticida i rezilijentnosti palmi.
Palme čiji je plod kokos su veoma otporno drveće koje ne zahteva mnogo hemikalija, ni zalivanje, posebnu obradu zemljišta, a jedno drvo u stanju je da daje plodove i do 100 godina.
Takođe, podstiču biodiverzitet i u njihovoj blizini može se gajiti mnogo drugih biljnih vrsta, kao što su banane, ananas i kakao.
Najveći proizvođač kokosovog šećera na svetu je Indonezija, koja je na trećem mestu po proizvodnji kakaa.
Kokosov šećer može se upotrebljavati u različitim štrudlama, kolačima i keksovima i kao zaslađivač za kafu i čaj.
Predstavljamo vam neke od najzanimljivijih recepata sa kokosovim šećerom.
Sastojci:
Uputstva:
Sastojci:
Uputstva:
U mnogim tradicionalnim kuhinjama, naroda koji uživaju u slatko-slanim kombinacijama, kokosov šećer se upotrebljava i za slana jela, a ne samo za slatkiše.
Evo na koje načine ga vi možete koristiti za slana jela:
Kokosov šećer je zdravija alternativa tradicionalnom šećeru, ali ga ipak treba konzumirati umereno. Njegov jedinstveni ukus i hranljive prednosti čine ga odličnim dodatkom u svakoj kuhinji!
Brokoli baš i nije omiljeno povrće, ali je svakako jedno od najzdravijih. Ova biljka bogata je vlaknima, antioksidantima, vitaminima B, A, C i K, kao i gvožđem. U nastavku slede ključni zdravstveni benefiti konzumiranja brokolija.
Iako se čini da cediljke uglavnom izgledaju isto, postoji nekoliko karakteristika koje prave važnu razliku. Veličina i raspored rupica kroz koje prolazi tečnost igraju najvažniju ulogu. Najidealnije su cediljke od nerđajućeg čelika i sa što više "rupica". Pored najčešće upotrebe - u ceđenju testenine, cediljke su korisne i za pranje raznih vrsta voća i povrća.
U zavisnosti od materijala od kog je napravljena, ponekad cediljku možete postaviti direktno u lonac ili šerpu i tako kuvati hranu, ali u tom slučaju obavezno koristite i poklopac. Možete je koristiti i za čuvanje i odlaganje osetljivog voća i povrća, njihov rok trajanja biće produžen zbog otvora koji omogućavaju cirkulaciju vazduha namirnicama osetljivim na vlagu.
Sezonske prehlade najviše pogađaju respiratorni sistem, a mogu uzrokovati i nekoliko tipova virusa. Najbolja odbrambena linija je izbegavanje bliskog kontanta sa zaraženim osobama. Ipak, nekoliko namirnica takođe može biti od koristi jer mogu smanjiti simptome kao što su: bolovi u grlu, slabost i mučnina.
Đumbir – Čim osetite bolove u mišićima izazvane gripom uz potencijalno visoku temperaturu, posegnite za ovom moćnom biljkom. Istraživanja sugerišu da đumbir može smanjiti oticanje zglobova i brojne bolove. Dokazano je i da pomaže u prevenciji mučnine.
Beli luk – Sadrži tip vlakana koji jačaju imuni sistem i pospešuju varenje. Da biste zaista iskoristili sve prednosti koje nudi, iseckajte sirovi beli luk i ostavite ga da odstoji 10 do 15 minuta jer ćete na taj način omogućiti aktiviranje korisnih jedinjenja.
Govedina – Bogata je cinkom koji jača imuni sistem i štiti vas od sezonskih prehlada.
Pasulj – Proteini u pasulju pomažu u balansiranju tečnosti u organizmu, poboljšavaju imuni sistem i pomažu obnovu ćelija.
Narandže – Pored toga što su super osvežavajuće, narandže su veliki izvor vitamina, minerala i fitohemikalija koji udruženi povoljno utiču na celokupan organizam.
