Antički grčki filozof Pitagora, danas je svetu poznat kao tvorac mnogih matematičkih teorema, a mnogi ga smatraju i ocem geometrije. Ipak, mnogi ne znaju da je ovaj Grk vekovima slavljen i kao otac vegetarijanizma. Naime, dijeta koja je podrazumevala potpuno izbacivanje mesa iz svakodnevne ishrane, sve do sredine 19. veka bila je poznata kao "Pitagorina dijeta".
Međutim, vegetarijanci su postojali davno pre Pitagorinog doba. Mnogi antropolozi se slažu u tome da su ljudi jeli isključivo biljke još na samom početku civilizacije. Uostalom, biljke (za razliku od životinja) ne mogu nigde da pobegnu, a u to vreme adekvatno oružje za lov još uvek nije pronađeno. Vremenom, praisotrijski čovek je sve više jeo meso, ali je biljna ishrana i dalje činila bazu.
Pitagora i njegovi sledbenici praktikovali su vegetarijanski način ishrane iz nekoliko razloga, a ponajviše zbog religijskih i etičkih načela. Pitagora je verovao da sva živa bića imaju dušu, te da ni životinje nisu izuzetak. Zanimljivo je to da je Pitagora branio i konzumiranje pasulja, jer je verovao da su ljudi i pasulj stvoreni od istog materijala.
Ubrzo nakon Pitagorine smrti, njegovi sledbenisi i poštovaoci su vratili pasulj u svakodnevnu ishranu, ali su i dalje izbegavali meso. Njegovi principi uticali su na generacije i generacije akademika i verskih mislioca, što je dovelo do toga da je sredinom 19. veka u Engleskoj osnovana prva "Unija Vegetarijanaca". Po principima ove unije, trezvenost, samokontrola i samoodricanje bili su usko povezani sa idealima vegetarijanizma, dok se ishrana bazirana na mesu poistovećivala sa pohlepom, pijanstvom i generalno nedoličnim ponašanjem.
Tek 1960-ih godina vegetarijanstvo postaje mejnstrim i među građanima srednje klase, a ponajviše među omladinom. Tome je najviše doprineo mladi student Frensis Mur Lap, tvorac bestselera "Ishrana za mladu planetu". U ovoj knjizi, on preporučuje vegetarijanstvo ne iz etičkih i religijskih razloga, već zbog toga što ishrana bazirana na biljkama ima mnogo manji uticaj na životnu sredinu.
A danas? Može se reći da je vegetarijanstvo uzelo maha više nego ikada, i to zbog zaista širokog spektra razloga: neki zbog popularizovanja ishrane bazirane na sirovim namirnicama (takozvane "presne ishrane"), neki zaista zbog religijskih principa, a neki zbog svirepog načina na koji se životinje tretiraju u procesu proizvodnje mesa za ljudsku ishranu.
