Kolač od trešanja sa orasima. Možete ga ukrasiti šlagom i trešnjom, ili rendanom čokoladom.
-
Naterajte mozak da zavoli zdravu hranu
Ako možemo da istreniramo telo kako bismo postigli ciljeve u sportu, a um kako bismo postigli akademske ciljeve, zašto ne bismo mogli i da se istreniramo da zavolimo ono što je dobro za nas?
Evo nekoliko načina kako to možemo postići:
Pričajte sami sa sobom i slušajte se - mozak je mišić (ne po sastavu, ali se tako ponaša) i mora se trenirati kao i svaki drugi. Svakog dana bombardovani smo mnoštvom reklama koje nam poručuju koliko je nezdrava hrana ukusna i poželjna. Oduprite se tome i počnite da govorite sebi koliko su zdrave opcije dobre na duže staze.Asocijativno povežite zdravu hranu sa dobrim stvarima, a brzu i nezdravu sa lošim - reklame obično povezuju brzu hranu sa srećom, bogatstvom, društvom i sl. Međutim, kada biste svaki put kada vidite brzu hranu pomislili na bolesti koje ona prouzrokuje, ili na to kako ćete nakon nekoliko dana takve ishrane morati da menjate kompletnu garderobu, instinktivno ćete posegnuti za povrćem.
Isprobavajte nove stvari - ako se čim vam neko ponudi nešto zdravo, što ranije niste probali, namrštite i zaključite kako to ne želite da jedete, teško da će vam se to svideti čak i ako probate. Ako pristupite probanju nove hrane (posebno povrća) sa pozitivnim stavom, veće su šanse da vam se to zapravo i dopadne.
Držite se svojih ciljeva - bilo da su oni vraćanje na staru kilažu, sređivanje situacije sa šećerom u krvi, ili popravljanje svog kvaliteta života, nikad to nemojte ispuštati iz vida.
Nemojte odustajati - ne postoji savršena dijeta i ne postoji čovek koji bar ponekad neće prekršiti svoj režim ishrane. Povremeni ispadi vam neće naškoditi, bitna je promena u stilu života, a kada se ona desi, nemojte se osećati krivim ako ponekad i zgrešite, samo sutradan nastavite po starom i sve vreme imajte na umu zbog čega je zdrava ishrana važna.
1509 -
Boje zdravlja
Što vam je ishrana raznobojnija, više vitamina i minerala unosite u svoj organizam.
Studije pokazuju da se supstance koje se nalaze u jarko obojenom povrću pomažu imunom sistemu i bore se protiv raka. Voće i povrće treba jesti nekoliko puta dnevno, a što se vitamina tiče, suplementi nisu dovoljno dobri, bolje je jesti hranu koja sadrži kompleksan sastav vitamina, minerala i vlakana.Zeleno povrće usporava oboljenja očiju, smanjuje rizik od šloga i infarkta, kao i astme.
Plavo/ljubičasto poboljšava memoriju i zdravlje urinarnog trakta.
Crveno povrće smanjuje rizik od kardiovaskularnih oboljenja, štiti prostatu i pluća.
Smeđe/krem snižava rizik od raka pluća, astme i kardiovaskularnih bolesti.
Žuto i narandžasto voće i povrće redukuje rizik od dobijanja dijabetesa, šloga, katarakte i srčanih oboljenja, a ojačavaju i imuni sistem.
1420 -
Hamburger - četiri teorije nastanka
Jedemo ga često, a ni ne znamo da se oko porekla sočnog hamburgera od goveđeg mesa vode žestoke polemike oko toga kako je zapravo nastao.
Svi se slažu oko toga da su hamburgeru prvi dali ime Nemci koji su imigrirali u SAD krajem 19. veka, i to aludirajući na grad Hamburg. Sa druge strane, postoje četiri teorije o tome ko je zapravo idejni tvorac ovog jela, i sve četiri imaju poprilično jake argumente.
Teorija 1: Prvi hamburger je nastao u Viskonsinu, 1885. godine
Pobornici ove teorije smatraju da je Čarli Nagrin ("Hamburger Čarli") prodavao ćufte od goveđeg mesa u svom kiosku hrane, pa je vremenom shvatio da mu je isplativije da ih stavlja između dva parčeta hleba i malo poveća cenu proizvoda, nego da se bakće sa tanjirima.
Teorija 2: Prvi hamburger je nastao u Ohaju, 1885. godine
Familija braće Čarlsa i Frenka Menčesa tvrdi kako su ova dva brata izmislila hamburger dok su prodavala hranu na raznim sajmovima hrane širom zemlje. Naime, oni su u jednom trenutku ostali bez svinjskog mesa koje je bilo potrebno za sendvič sa kobasicama, pa su odlučili da nabave goveđe meso, naprave pljeskavicu od njega, te da ga iskombinuju sa sosevima i ubace u lepinju.
Teorija 3: Prvi hamburger je nastao u Nju Hevenu, 1900. godine.
Legenda kaže kako je jednog dana 1900. godine, bogati biznismen došao u mali grad Nju Heven, i u lokalnom restoranu zahtevao "neku kaloričnu hranu koja će brzo biti gotova i koju će usput smazati". Tako je vlasnik restorana, Luis Lasen, odlučio da mu brzo spremi parče mlevene govedine koje mu je bilo pri ruci i stavi između dva parčeta hleba, i tako nastade prvi hamburger.
Teorija 4: Prvi hamburger je nastao u Teksasu, krajem 1880- ih godina.
Lokalni biznismen Flečer Dejvis je u jednom trenutku odlučio da otvori restoran u kojem će se praviti neko jelo od (njemu omiljenog) goveđeg mesa, i od onda se od osobe do osobe širi priča kako je on zapravo prvi kreator hamburgera.
Nikada nećemo biti sto posto sigurni koja teorija je tačna, ali činjenica je da, ko god da je stvarni tvorac hamburgera, večno smo mu zahvalni!
2325 -
Pet namirnica bogatih vitaminom D
Sardine – zajedno sa vitaminom B12 usled čega jačaju imuni sistem, sadrže I značajne količine vitamina D. Dodajte ih u salate ili konzumirajte zajedno sa krekerima kao brzu zakusku!
Sok od narandže – samo jedna čaša sadrži znatne količine ovog vitamina kao I kalcijuma!
Mleko – bez obzira na nivo masti, čaša mleka može sadržati I do 115 IU vitamina D.
Jogurt – čaša jogurta sadrži oko 80 IU vitamina D.
Jaja – sve je u žumancima! Ta mala loptica može imati I do 41 IU ovog vitamina
1361 -
Kako spasiti presoljeno jelo
Presolili ste obrok, a ne znate kako da popravite to što se desilo? Nikakav problem, uz ove male trikove vaše jelo će ponovo zablistati punim sjajem.
Ukoliko ste presolili čorbu ili paprikaš, probajte da dodate još glavnog sastojka, ili ubacite pire od belog pasulja ili leblebija, koje će jelu dodati kremastost, a neutralnog su ukusa, pa će se napraviti ravnoteža sa viškom soli iz ostatka jela.
Ukoliko je u pitanju meso, poslužite ga sa slabo začinjenim ugljenim hidratima poput pirinča, krompira, palente ili kinoe. Zalogaj koji se sastoji od te dve komponente biće savršeno izbalansiran.
Ako je povrće presoljeno, uparite ga sa blagim sirom poput rikote ili mocarele. Kremastost sira će neutralizovati višak soli.
Ako nemate vremena ili nešto od sastojaka da popravite svoje jelo, uparite ga sa slatkim vinom poput prošeka, ili sa gaziranom mineralnom vodom, jer će svaki gutljaj osvežiti nepce i pružiti vam priliku da uživate u hrani, čak iako nije baš najbolje začinjena.
11939
