Lovor (Laurus nobilis) je mediteransko drvo sa zimzelenim listovima, koji su u sušenom obliku nezaobilazan pojačivač ukusa mnogih domaćih čorbi, variva, gulaša, ali se odlično kombinuje i sa mesom i ribom. Krasi ga nenametljiv, ugodan miris i ukus, ali ga ipak ne treba stavljati previše, dovoljni su jedan ili dva lista ove začinske biljke da ulepšaju svako jelo. Odličan je i za kiseljenje zimnice, pogotovo krastavaca, paprike i cvekle. Iako je poreklom iz Male Azije, lovor se u staroj Grčoj smatrao svetom biljkom, te i danas postoji tradicija da se od njega najuspešnijim olimpijcima plete venac koji simbolizuje pobedu. Nije ni čudo što Lovorov list krasi ovakav status, od davnina je poznato da je bogat vitaminima A i C i vlaknima, te je dobar za probavu, jača apetit i smanjuje rizik od raka. Ne dopušta razvoj bakterija, pa služi i za konzerviranje hrane.
Najpre kožu isperite toplom vodom I anti-bakterijskim sapunom.
Ne upotrebljavajte zapaljive materijale (poput kerozina ili petroleja) za tretiranje rana.
Utrljajte luk na mesto ugriza. Moćna antioksidativna svojstva utiču na brži oporavak.
Jabukovo sirće razblaženo u malo vode može smanjiti nastalu iritaciju.
Kada je Danska u pitanju, većina će vam najpre pomenuti mleko ili surutku kao obavezne osvežavajuće napitke. Čorbe, supe, kremasti šlag sosevi, meso, salate spadaju u njihove poslastice. Danski sirevi poznati po neobičnom ukusu, često se služe uz dezert sa voćem ili kasno uveče kao užina. Sveže voće u sezoni ima prednost, a posebno kukuruz i krompir. Jela čija je osnova meso su izuzetno sočna. Ukoliko su po svojoj prirodi suva, služe se uz sos. Iako ribe ima u izobilju, svinjetina je favorit. Jaja se povremeno koriste kao lagani obrok ili za ukrašavanje drugih jela. Pirinač i testenina se generalno izuzetno retko koriste. Puter je obavezan sastojak, a kvalitet je daleko bolji u odnosu na većinu putera koje ste ikada probali. Danci uživaju u pecivu ili kolačićima uz kafu. Ne zaboravite, Danci jedu rado i kalorično! Danski kuvari spadaju među najkreativnije, posebno kada je priprema morskih plodova u pitanju. Tradicija im nalaže i uživanje u dimljenoj hrani, pa je haringa neizostavno tradicionalno jelo. Ipak, najvažniji obrok je večera, nakon koje se služi rakija na bazi lekovitog bilja.
Ukoliko želite da snizite krvni pritisak, so vam može odmoći u tome, pa umesto nje koristite neko drugo bilje.
Banane su bogate kalijumom, pa u velikoj meri regulišu krvni pritisak.
Sladak krompir je pun kalijuma i stimulans je za bubrege da se oslobode viška natrijuma iz tela.
Pijte mnogo soka od pomorandže, ili ih češće konzumirajte sveže. Bogate su vitaminom C kao i grejpfrut,paprike, paradajz, kivi, brokoli...
Crna čokolada u velikoj meri snižava krvni pritisak i utiče na bolju cirkulaciju. Preporučuje se jedna kockica dnevno.
Limun takođe sadrži protivtežu natrijumu zbog čega je odličan za snižavanje krvnog pritiska.
U svakodnevnom životu koristimo plastiku više nego što smo i sami svesni. Neki brendovi služe kafe za poneti u plastičnim čašama, hrana se pakuje u plastične kutije. Kad bismo malo više znali o štetnosti plastike po okolinu i zdravlje, možda bismo posegnuli za nekim drugima materijalima.
U Sjedinjenim Američkim Državama svaki dan iskoristi se oko 500 miliona slamki. Studija sprovedena 2010. godine pokazala je da je u okean bačeno 8.000.000 tona plastike. Očekuje se da će taj broj narednih godina galopirajuće rasti. Izveštaj Svetskog ekonomskog foruma napominje da bi do 2050. godine u okeanima bilo više plastike od ribe. Do tada, u okean se isporuči četiri kamiona smeća po minuti.
Plastika se smatra toksičnom jer privlači druge hemikalije i bakterije u okeanskim vodama. Plastične slamke sadrže hemikalije koje u dodiru sa toplotom postaju još opasnije. Takođe, plastika je dizajnirana da bude izuzetno izdržljiva, ne i biorazgradiva. Većina plastike se ne reciklira zbog čega završava na deponiji ili u okeanu.
Umesto korišćena plastičnih slamki, razmislite o upotrebi staklenih. Mala cena koji možete platiti kako biste pomogli okolini.
