-
Kako da napravite svoj vrt sa začinskim biljem?
Bilo da ste zaljubljenik u gajenje biljaka ili vas samo interesuje da se oprobate u novom hobiju, kutak vašeg doma rezervisan za kućni vrt sa začinskim biljem će na poseban način obogatiti vašu svakodnevicu.
Pravljenje vrta sa začinskim biljem je posebno dobra ideja ako uživate u domu oplemenjenom zelenilom i prirodom, jer začinsko bilje ima veoma dekorativnu funkciju - oživljava prostor i čini ga svežim.
Uz pomoć praktičnog ručnog alata za baštu i malo učenja o posebnim uslovima i nezi različitih vrsta lekovitog i začinskog bilja, vaš novi hobi može biti veoma opuštajući i insipativan, a pre svega koristan.U daljem tekstu pronađite uputstvo kako da napravite svoj prvi vrt sa začinskim biljem - u dvorištu ili stanu.
Kako da napravite kućni vrt sa začinskim biljem?
Imati svoj vrt sa lekovitim i aromatičnim biljkama je idealan izbor ako želite da vaše dvorište krasi predivno zelenilo, koje je uz to itekako korisno - sigurno će vam posebno zadovoljstvo izazivati činjenica da ste namirnicu koju dodajete jelu samostalno uzgajali.
Ove biljke su pre svega većinski zahvalne za sadnju jer je za raskošan rast potrebno minimalno nege - uz uobičajeno održavanje optimalnih uslova za biljku, sasvim je dovoljno da povremeno prehranjujete zemlju.
Pre sadnje je najvažnije da se dobro informišete o zasebnim vrstama zainskog bilja koje želite da uzgajate - pre svega koja temperatura i stepen vlage im odgovaraju, kao i vrsta zemljišta.
Pored toga, nega začinskog bilja nike komplikovana, čak i ako niste posebno vični u baštovanstvu. Takođe, na isti način ove biljke možete uzgajati i unutar svog doma - na balkonu ili prozoru.
“Sobni vrt” - uzgajanje začinskog bilja u stanu
Ukoliko pak nemate dvorište u kom možete da zasadite vaše omiljeno začinsko bilje, ono je veoma zahvalno za gajenje, jer ga možete održavati i u kućnim uslovima - na terasi ili osunčanom i prozračnom delu stana.
Sama nega bilja se odvija isto kao kada je reč o vrtu u dvorištu, samo što će ona biti prilagođena veličini vrta - verovatno će vam, na primer, više odgovarati manji kontejneri za uzgajanje.
Kako i zašto uzgajati začinsko bilje u kućnim uslovima?
Uzgajanje začinskog bilja je veoma zahvalno, jer ove lekovite i aromatične biljne možete da gajite u saksijama na terasi - to jest dobro na osunčanom i svežem prostoru.
Održavanje i nega u sklopu ovakvog baštovanstva je znatno manje zahtevan zadatak nego uzgajanje bilja u bašti, pa računajte na to da se početnik za kratko vreme može izveštiti u novom hobiju.
Začinsko bilje je veoma isplativo za uzgoj u kućnim uslovima. Ne zahtevaju velika ulaganja u sredstva za prehranu i alate za održavanje, a možete ih koristiti u kulinarstvu.
Sveže začinsko bilje ima veoma lep i izražajan miris, pa se mnogi iz tog razloga odlučuju za pravljenje malog “sobnog vrta” u blizini kuhinje. Tad su lavanda, nana ili matičnjak najčešći izbor bilja za sadnju.
Gde uzgajati začinsko bilje u kućnim uslovima?
Za uzgajanje začinskog bilja u kućnim uslovima vam je dovoljan mali prostor koji ćete odvojiti u svom stanu. Najvažnije je da prostor bude dobro osunčan, pa se zato preporučuje da začinsko bilje gajite na terasi.
Naivećem broju kultura je dovoljno pet sati dnevnog svetla za optimalan razvoj. Zavisno od konkretne biljke, treba da odaberete deo vašeg doma koji obezbeđuje njoj potrebne uslove za razvoj.
Nekim začinksim biljama će više značiti otvoren prostor i sunčeva svetlost, a neke će bez problema rasti u zatvorenom prostoru - poput bosiljka, pri čemu je potrebno da ih barem nekoliko sati izložite sučevom svetlu.
Kako uzgajati začinsko bilje u saksijama?
Za uzgajanje začinskog bilja u saksijama je najvažnije da izaberete adekvatne saksije. Najbolji izbor bi bile saksije sa drenažnim rupama, a veličinu izaberite u skladu sa potebnim prostorom za biljke.
U skladu sa potebnim uslovima i načinima gajenja, različite vrste bilja možete da gajite i u istoj saksiji. Kulture koje su kompatibilne su one koje mogu da se međusobno hrane razmenom hranljivih materija.
Dakle, neophodno je da bilje ima iste potrebe za određenom vrstom zemljišta, količinom sunca i za vlagom, to jest zalivanjem. Tako se, na primer, origano, nana i matičnjak mogu uzgajati zajedno, jer sve tri vrste traže puno vlage i sunčeve svetlosti.
Zašto je sveže začinsko bilje bolje od kupovnog sušenog?
Sveže bilje je za nijansu zdravije, usled gubitka određenog procenta nutijenata, mada sušenjem najčešće ne gube značajno blagotvnorna dejstva. Najveću promenu možete da uočite u koncentraciji ukusa i mirisa.
Osušeno bilje najčešće ima manje intenzivan ukus i aromu. S toga, ako ste ljubitelj određenih začina - idealno je da baš te vrste imate kao deo vašeg kućnog vrta sa začinskim biljem.
Svakako, jedna od važnih stavki je i sama čar koju ima mogućnost da tokom pripremanja hrane, sa kuhinjskog prozora ili terase uberete začin koji želite da dodate jelu.
Začinsko bilje, ne samo da je lepog izgleda, već će vam omogućiti poseban ugođaj u prostoru u kom se nalazi. Pravljenje vrta sa začinskim biljem je veoma koristan hobi - posebno ako volite da dodajete začinsko bilje u jela tokom kuvanja.
Nadamo se da vam je naš vodič pomogao u vašem budućem baštenskom projektu i da ćete ubrzo uživati u prizoru predivnog vrta, bilo da se nalazi u vašoj bašti ili na balkonu. Srećno!
1208 -
Šta se dešava ukoliko svakodnevno konzumirate med?
Med utiče na jačanje imunog sistema, neovisno na način konzumacije. Pun je enzima, vitamina i minerala koji štite od bilo kakvih štetnih bakterija..
Med i topla voda su najbolji izbor ukoliko želite da izbacite nagomilane toksine iz svog tela. Posebno ukoliko s vremena na vreme osetite pritisak u donjem delu stomaka.
Med je prirodni antioksidans, što znači da štiti kožu održavajući je hidriranom i mekom.
Bogat je prirodnim šećerima, pri čemu će zadovoljiti sve vaše dnevne potrebe pri čemu ćete smanjiti unos kalorija - ukoliko vodite računa o telesnoj težini.
Prirodni je lek za respiratorne infekcije, ali i jednako sprečava razvoj srčanih oboljenja.
1448 -
Znate li kada je počeo da se lomi jadac?
Kako je ova kost neobičnog oblika koja se nalazi tačno između vrata i grudi ptice postala deo tradicije? Odgovor je sličan kao i u drugim istorijskih pitanjima - stari Rim.
U starom Rimu jadac je smatran simbolom sreće, a kako su Rimljani širili svoj uticaj širom Evrope, tako se širio i ovaj običaj. Smatrano je da kada u lomljenju ove kosti izvučete duži deo, sreća vam je naklonjena i želje će vam se obistiniti.
Ova tradicija je stigla i do Engleske, a rani američki imigranti odneli su je na novi kontinent. Svoje ime "wishbone" jadac je dobio sredinom XIX veka, u Americi.
Da bi kost pukla kako treba, treba da se osuši, a da bi se osušila treba joj nekoliko dana. Tako da morate imati na umu, ako biste da igrate igru sa jadcem, morate razmišljati unapred. Taman da smislite koju biste želju poželeli.
3682 -
Uticaj dehidracije na organizam
Ukoliko ne konzumirate dovoljne količine vode dnevno i održavate telo hidriranim, mogli biste sami prouzrokovati rizik od brojnih metaboličkih poremećaja koji dalje mogu uzrokovati različite bolesti. Povišen nivo holesterola može dovesti do blokade arterija, srčanog i moždanog udara.
Voda je neophodna za osnovne metaboličke funkcije kao što su: varenje, cirkulacija, hormonalna ravnoteža i eliminacija toksina iz tela. Žeđ ne izaziva uvek dehidraciju čiji su simptomi umor, letargija, suve oči i koža, oslabljene mentalne funkcije, zatvor, urinarne infekcije što nadalje može prouzrokovati niz oboljenja.
Obe vrste holesterola su neophodne za zdravlje ćelija ali i za dobru cirkulaciju. Problemi nastaju kada njihov odnos nije uravnotežen kao posledica fizičke neaktivnosti i neredovne ishrane. Kada ćelije dehidriraju njihovi zidovi ne mogu da održavaju ravnotežu tečnosti, tada je proizvodnja holesterola povećana kao i njegovo oslobađanje u cirkulatorni sistem.
Neadekvatan unos vode smanjuje volumen krvi što može ugroziti i njen protok kao i isporuku kiseonika do ćelija. Previše holesterola na zidovima ćelija može u potpunosti blokirati arterije što dovodi do srčanog udara ili šloga.
Povećanje potrošnje vode pomaže oporavku sistema za varenje i uravnoteženoj cirkulaciji i odnosu obe vrste holesterola. Dakle, postavite sebi za cilj da popijete najmanje osam čaša vode dnevno.
1538 -
Namirnice koje smiruju želudac
Gorušica izaziva osećaj gorkog ukusa u grlu, žarenje i pečenje, pritisak i bol u gornjem delu stomaka i iza grudne kosti. Kada dugo traje, kiseli želudačni sok može da dovede i do zapaljenja jednjaka. Gorušicu posebno izazivajukobasice, pljeskavice, pržena hrana i prevreo sir, ljuta i začinjena hrana i sirov crni luk.
U ishranu uključite u većoj meri nemasnu hranu, takođe neprženu, kao i mladi sir, jogurt sa probioticima, kiselo mleko, kuvano i sveže lisnato povrće, raženo bražno ili dvopek, banane, jabuke, dinje, zeleni čaj...
Kao banane i jabuke sadrže umirujući pektin, pa kompot od jabuka može još efikasniji melem za probavu i poboljšanje varenja.
Napitci koji sadrže kofein (kafa, čaj, gazirana pića) mogu podstaći lučenje želudačne kiseline, ali se u umerenim količinama mogu konzumirati i najbolje nakon jela.
2591
