Meni najlepši posni kolač (od onih sa brašnom), a tako jednostavan za pripremu i uz to i izdašan.
-
Ishrana pre i posle trčanja
Pravilna ishrana pre i posle trčanja izuzetno je bitna jer određene namirnice na najbolji način obezbeđuju organizmu potrebnu energiju, održavaju pravilan rad srca, ubrzavaju sagorevanje masti i na kraju, oporavljaju mišiće. Ako ste odlučili da trčanjem popravite kondiciju, ove namirnice su vaš najbolji saveznik:
Pre trčanja: bitno je nahraniti se zdravim namirnicama koje će služiti kao "gorivo" i pružiti telu dovoljno energije, a ova hrana je najbolji izbor:
Banane - bogate su prirodnim šećerom koji će telo iskoristiti kao izvor energije. Sadrže kalijum, bitan nutrijent koji snižava krvni pritisak i čuva od srčanog udara
Bobičasto voće - zbog kombinacije kalijuma i vitamina C, omogućava organizmu da ostvari svoj pun potencijal tokom trčanja
Puter od kikirikija - daće taman onoliko proteina koliko je potrebno mišićima za pravilan rad tokom fizičkog naprezanja
Jogurt sa niskom procentom masnoće - definitivno je najbolji izbor, sadrži sve što je potrebno organizmu tokom trčanja: kalcijum koji podstiče zdravo sagorevanje masti, proteine koji služe kao gorivo za mišiće, i ugljene hidrate koji pružaju potrebnu energiju.
Posle trčanja: u ovom trenutku bitno je oporaviti mišiće i nadoknaditi sve nutrijente koji su eliminisani prilikom znojenja
Ovsena kaša - sadrži ugljene hidrate, vlakna i proteine, a sa druge strane, ne utiče na krvni pritisak. Ovsena kaša se može jesti u kombinaciji sa voćem
Pileće grudi - odlične su jer imaju jako malo masnoća, ali taman dovoljno proteina za oporavak mišića
Humus - kao i pileće grudi, takođe oporavlja mišiće i dobar je izvor vlakana
Jabuke i narandže - preporučuju se jer nadoknađuju vitamin C i druge minerale koji su preko znoja izgubljeni tokom trčanja
Ekstra savet: iako se ne preporučuje jedenje tokom trčanja, ako pak osetite kako vam nedostaje energije, grickajte malo suvog grožđa. Sadrži dosta zdravog šećera, a nije teško za stomak.
1977 -
Hrana za zdravo srce
Pored toga što je izvor mononezasićenih masnih kiselina koje mogu pomoći u sprečavanju zgrušavanja krvi, avokado takođe sadrži i kalijum koji reguliše krvni pritisak. Bogatstvo magnezijumom smanjuje rizik od srčanih oboljenja, ali takođe povećava sitost pa se neretko koristi kao jedna od osnovnih namirnica u regulisanju telesne težine i održavanju srca zdravim na duže staze.
Špargla
Pomaže regulisanju krvnog pritiska jer je bogata vitaminom K. Poseduje dve hranljive materije koje utiču na snižavanje holesterola u krvi: rastvorljiva vlakna i materije koje regulišu apsorbovanje holesterola.
Crna čokolada
Stručnjaci preporučuju konzumiranje jedne table dva do tri puta nedeljno. Na ovaj način možete sprečiti aterosklerozu i uticati na zdravlje srca i krvnih sudova.
Beli luk
Bilo bi poželjno koristiti ga kao dodatak jelima jer poboljšava protok krvi, snižava krvni pritisak i smanjuje nivo holesterola.
Maslinovo ulje
Važan činilac mediteranske kuhinje takođe sadrži mononezasićene masne kiseline. Studije pokazuju da redovnom upotrebom maslinovog ulja možete smanjiti rizik od srčanih oboljenja.
1320 -
Kada ti život da limun, napravi Quatarmizat
Teško da postoji piće koje tokom vrelih letnjih dana bolje rashlađuje od limunade - i to su vrlo dobro znali čak i naši preci, još pre par stotina godina.
Naime, limun, koji je poreklom iz Azije (India, Burma i Kina) je tokom 12. veka našao svoj put do Mediteranske obale i Egipta. Iako mnogi smatraju da se limunada pravila i ranije, prve beleške o ovom napitku je upravo tada napisao persijski pesnik Nasir - I - Khusraw, dok u nekim dokumentima stoji da su Egipćani u tom periodu prodavali ceđeni limun pomešan sa šećerom, i da su to piće nazivali - Quatarmizat.
U mnogim arapskim knjigama iz 13. veka se sirup od limuna spominje kao odličan dodatak kolačima, dok su Mongoli voleli da piju ovo piće od limuna i šećera, ali sa dodatkom alkohola.
Do 17. veka, recept limunade se proširio po gotovo celoj Evropi, pa su tako, na primer, u Francuskoj obožavali da je piju sa dodatkom meda, a u 18. veku, limunada je imigrirala u Severnu i Južnu Ameriku zajedno sa hiljadama drugih Evropljana a potom i u Australiju, pa je samim tim Quatarmizat postao jedno od najomiljenijih pića na svim kontinentima!2445 -
Lečenje hipertireoze biljem
Hipertireozu karakteriše ubrzan rad štitne žlezde, koja se nalazi u prednjem vratu i tada proizvodi više hormona. Simptomi mogu biti povezani sa ubrzanim lupanjem srca, anksiožnošću, gubitkom težine, nervozom, tremorom, nesanicom, prekomernim znojenjem, promenama raspoloženja, crvenilom u očima... Mnogi istraživači i stručnjaci veruju da neke od biljaka mogu pomoći u suzbijanju oslobađanja hormona štitne žlezde i smirivanju nekih od simptoma.
Čaj od matičnjaka
Univerzitet u Merilendu sugeriše upotrebu matičnjaka za simptome povezane sa hipertireozom. Stabilizuje povišen nivo hormona i potpomaže opštu funkciju štitne žlezde. Smatra se umirujućom biljkom i smanjuje osećaj anksioznosti i tremora.
Kinesko bilje
Neophodno je konsultovati se sa travarima u potrazi za najboljom kombinacijom kineskog bilja, iako to često nameće i promene u ishrani uz praktikovanje istočne i zapadne medicine. Fokus je na biljkama koje smanjuju ubrzan rad srca i preterano znojenje.
2197 -
Da li je spelta hranljivija od pšenice?
Iako je veoma slična pšenici, spelta ima reputaciju zdravijeg izbora. Neki ljudi smatraju i da ima bolji ukus, mekši i više orašast od obične pšenice. I, za razliku od pirinčanog, ovsenog ili nekog drugog brašna, brašno od spelte poprilično dobro oponaša obično pšenično, jer imaju dosta istih osobina.
Spelta ima duplo više vitamina K, ali pšenica ima 6 puta više selena. Osim toga, dve vrste žitarica su poprilično slične u pogledu vitamina i minerala. Spelta ima više šećera od pšenice, što može biti objašnjenje za to što neki ljudi misle da ima bolji ukus. Pšenica ima više proteina i glutena, zbog čega hleb od pšeničnog brašna bolje raste. Međutim, spelta takođe sadrži gluten, tako da nije bezbedna za osobe koje pate od osetljivosti na gluten.
Na osnovu hranljivih sastojaka, teško je tvrditi da je spelta značajno bolja od pšenice, tako da se izbor svodi na lične preference, uglavnom na osnovu ukusa.
4148
