-
Kardamom - drevni indijski lekoviti začin
Kardamom je začin koji potiče iz Indije, Nepala i Butana. Danas se uzgaja u većini tropsih zemalja u Aziji, uključujući Indiju, Kinu, Vijetnam, Koreju i Japan. Jedan je od najskupljih začina nakon šafrana i vanile. Ima jak, oštar miris i ukus, koji podseća na mešavinu limuna, nane i duvana. Koristi se kao dodatak pirinču, mesu i raznim marinadama, pa čak i crnoj kafi i čaju. Najčešće se upotrebljava zajedno sa mahunom ili mleveni. U jednoj mahuni može se naći i do dvadesetak semenki. Smatra se lekovitom biljkom i igra značajnu ulogu u drevnoj indijskoj i kineskoj medicini. Značajan je za zdravlje kardiovaskularnog sistema, pomaže u slučaju aritmije srca i snižava nivo holesterola. Podstiče eliminisanje viška soli, vode i toksina iz organizma, pa se koristi i protiv različitih upala. Ulje kardamoma koristi se i u aromaterapiji. Najviše se koristi kod problema sa grčevima u stomaku i osećaja nadutosti. Vekovima je u kineskoj medicini korišćen za rešavanje stomatoloških problema (bolesti desni) jer deluje kao antiseptik. Narodni lekari ipak savetuju da ne bi trebalo preterivati sa konzumiranjem ovog začina kako ne bi došlo do iritacije organa za varenje.
1917 -
Šest namirnica za koje niste znali odakle potiču
Kanadska slanina – uprkos svom imenu, kanadska slanina je nastala u Velikoj Britaniji.
Dansko pecivo – još jedna namirnica čije je ime zbunjujuće. Nastalo je u Beču, a u Danskoj ovo pecivo zovu "bečki hleb".
Kolačić sudbine – iako je rasprostranjeno mišljenje da je kolačić sudbine kineskog porekla, ovu namirnicu izmislili su Japanci.
Pomfrit – sama reč sugeriše da je jelo francusko, i ko god to pomisli bio bi samo delimično u pravu, jer jeste u pitanju francuski jezik, ali samo jelo se prvi put pojavilo u Belgiji.
Kivi – voćka koja nosi ime ptičice sa Novog Zelanda ne potiče i sama odatle, već iz Kine.
Vorčester sos – ovaj engleski klasik prvi put je napravljen u Indiji.
2645 -
Energetske i hranljive vrednosti: banane
Banane potiču iz Indije, a arapski trgovci su je preneli u Afriku. Danas se gaji u Centralnoj i Severnoj Americi. Neke od država, poput Slovenije, uspešno uzgajaju banane veštačkim putem. Bogate su pektinom zbog čega povoljno utiču na varenje, kao i na oslobađanje toksina iz organizma. Deluju kao probiotik i stimulišu rad creva. Sadrže i amino kiselinu koja pospešuje stvaranje serotonina. Između ostalog, pomažu kod brojnih upala, u zaceljivanju modrica, posekotina i ogrebotina, a koriste se i za izbeljivanje zuba.
Energetske i hranljive vrednosti (na 100 g):
Energetska vrednost: 89 kcal
Ugljeni hidrati: 22,84 g
Proteini: 1,09 g
Masti: 0,33 g
Holesterol: 0 mg
Dijetalna vlakna: 2,60 g
Niacin: 0,66 mg
Vitamin A: 64 IU
Vitamin C: 8,7 mg
Vitamin E: 0,10 mg
Vitamin K: 0,5 µg
Natrijum: 1 mg
Kalijum: 458 mg
Kalcijum: 5 mg
Gvožđe: 0,26 mg
Magnezijum: 37 mg
Cink: 0,15 mg
Beta karoten: 26 µg
1810 -
Ishrana u skladu sa godinama: četrdesete
Ishrana u četrdesetim je od velike važnosti jer upravo u tom periodu možete sprečiti pojavu brojnih zdravstvenih problema koji su često uzrok loših navika. Morate naći vremena za bilo kakav oblik fizičke aktivnosti, posebno pred menopauzu kada nastupaju velike promene u samom metabolizmu. Nivo estrogena se smanjuje, više je masnih naslaga, hosterol raste, a kosti slabe.
Potrebno je unositi više gvožđa i kalcijuma, izbegavajte namirnice koje sadrže velike količine šećera ili "loših" masti kako bi sprečili gojenje.
Idealna hrana za vas:
Limun: Izuzetno važan za detoksikaciju, "prečišćavanje" kože i organa.
Riba: Izaberite one bogate omega-3 masnim kiselinama jer održavaju kožu hidriranom i imaju antiinflamatorno dejstvo.
Jaja: Bogata proteinima i cinkom, pomažu organizmu da apsorbuje vitamin A.
Bademi: Sadrže vitamin E i kalcijum, izvor su proteina i "dobrih" masti.
Jabuke: Izvor vlakana i vitamina C.
Izbegavajte brzu i niskomasnu hranu bogatu šećerom jer može nagomilati masti i so u organizmu i time izazvati povišeni krvni pritisak. Takođe, izbegavajte kofein, a umesto slatkiša konzumirajte više voća.
1703 -
Ulje sandalovine i njegova višenamenska upotreba
Ulje sandalovine poznato je po svom slatkastom mirisu i često se koristi kao osnovni sastojak parfema i kozmetičkih preparata. Tradicionalno, ulje sandalovine je deo verske tradicije u Indiji i drugim zemljama istočne Evrope. Drvo sandalovine smatra se svetim. Koristi se u raznim verskim obredima uključujući venčanje i rođenje. Jedno je od najskupljih eteričnih ulja koja su danas dostupna na tržištu. Da bi se dobilo najviše koristi od ovog eteričnog ulja, drvo sandalovine mora da raste najmanje 40-80 godina pre nego što se koreni mogu sakupiti. Starije, zrelije drvo sandalovine obično proizvodi eterično ulje sa jačim mirisom. Istraživači su otkrili da je glavno jedinjenje sandalovine – alfa-santalol odgovorno za uticaj na pažnju i raspoloženje. Smanjuje i upale i blage iritacije kože poput površinskih rana, bubuljica, bradavica ili čireva. Korišćenje ulja od sandalovine u proizvodima za negu kože je uobičajeno. Možete ga koristiti i kao dodatak balzamu za kosu. Dodavanjem samo par kapi sprečićete perutanje kože glave.
1309
