Okrajke ne bacati već ih iskoristiti tako što ćete ih posuti šećerom u prahu.
-
Ribizla
Ribizla (lat.Ribes) je rod bobičastog voća koji pripada porodici Grossulariaceae. Pretpostavlja se da vodi poreklo iz zemalja Sredmozemlja, a današnji oblik je dobila ukrštanjem nekoliko divljih vrsta. Ribizla je svoj latinski naziv dobila zbog svog kiselkastog ukusa, dok su u narodu ustaljeni i nazivi boričak i ivanovo voće. Iako postoji oko 130 vrsti ovog bobičastog voća, najrasprostranjenija je ona podela na crnu, crvenu i belu ribizlu. Njen plod u obliku grozda, veličine graška, prepun je vitaminom C tako da sto grama ovog osvežavajužeg voća sadrži polovinu dnevne doze potrebne čoveku. Za razliku od drugog voća, ribizla ne gubi vitamine prilikom kuvanja, tako da od nje možete slobodno praviti razne džemove i sokove, bez bojazni da ćete izgubiti pun potencijal zdravih sastojaka koje pruža. Osim za džemove i sokove, ribizla se koristi i za pravljenje želea, sirupa, sladoleda i kolača, a možete ih jednostavno posuti šećerom i tako dobiti osvežavajuću letnju poslasticu. Od nje se može praviti čak i vino. Ribizla je takođe poznata i po svom lekovitom svojstvu. Naime, zbog pregršti vitamina K, zdrava je za kosti, a zbog vitamina A štiti sluzokožu i pospešuje razmenu materija u organizmu. Listovi crne ribizle su posebno zdravi jer sprečavaju bolove u stomaku, a ako 50g ovih listova pospete sa litrom vrele vode, ostavite da deluje 10 minuta i pijete svakog dana, zagarantovano ćete ubrzati metabolizam i skinuti koju kilu.
3946 -
Da li proteini obnavljaju tkiva?
Bilo da je u pitanju upala ili ozbiljnije oštećenje tkiva, proteini imaju veliku ulogu u obnavljanju tela. Svaka ćelija i tkivo u telu se sastoji od proteina koji formiraju mišiće, kožu i organe. Oštećenim tkivima potrebni su proteini da zaleče povredu.
Dobri izvori proteina su meso, mlečni proizvodi, soja, jaja i neke vrste povrća. Osim iz hrane, proteine možete dobiti i putem suplemenata poput pilula ili šejkova.
U teoriji, ima smisla da se povećanom konzumacijom proteina zaceljuju povrede mišića, međutim, ovo nije slučaj. Višak proteina neće rezultovati razvitkom mišića, već može da dovede do gojenja i opterećenja jetre i bubrega.
Da bi se povreda zalečila, potrebno je vreme. Upala mišića može trajati i po nekoliko dana, ali njen prolazak ne možete ubrzati konzumiranjem preterane količine proteina. Ipak, konzumiranje nedovoljne količine proteina može otežati proces zalečenja.
Dakle, držite se dnevnih preporučenih vrednosti, ni više, ni manje od toga i telo će vam funkcionisati baš kako treba.
1452 -
Semenke lana - izvor zdravlja
Semenke lana neki nazivaju i najmoćnijom hranom na planeti, a postoje i dokazi koji kažu da njegovom konzumacijom smanjujete rizik od srčanih obolenja, moždanog udara, kancerogenih obolenja i dijabetesa.
Sadrži vitamine A, F, E, B, omega 3, 6 i 9 masne kiseline, kojima je bogatiji čak i od ribljeg mesa.
Smanjujete rizik od srčanih obolenja, moždanog udara, kancerogenih obolenja i dijabetesa.
Lanena sluz je najodgovornija za uticaj lana na probavu, jer podstiče rad lenjih creva - najčešćeg problema mnogih ljudi.
Lan je izvor rastvorljivih i nerastvorljivih vlakana neophodnih u ishrani, poseduje lecitin, koji može rastvarati masti i snižavati nivo holesterola.
Semenke lana jačaju imuni sistem i preventiva su za brojne upalne bolesti.
Stabilizuju bolni menstrualni ciklus.
Ubrzavaju zarastanje opekotina od sunca.
Laneno seme u sebi sadrži elemente natrijuma, magnezijuma, kalijuma, gvožđa, fosfora, cinka, selena i druge.
1358 -
Detoksikujte svaki organ u telu pravilnom ishranom
Dodajte sledeće namirnice vašoj redovnoj ishrani kako biste detoksikovali telo i ojačali imuni sistem.
Detoksikacija arterija: brokoli, kurkuma, čia semenke, narandže, nar.
Detoksikacija limfnog sistema: peršun, smirna, kopriva, kanadski ljutić, čičak.
Detoksikacija jetre: kurkuma, beli luk, cvekla, koren maslačka, ricinusovo ulje.
Detoksikacija bubrega: đumbir, glicerol, jabukovo sirće, limunov sok, sok od brusnice.
Detoksikacija debelog creva: indijski ogrozd, jabuke, banane, praziluk, bademi.
1264 -
Tri tipa šećera
Šećer je najjednostavnija vrsta ugljenih hidrata, izvor energije kao i deo kompleksnijih molekula. Pošto telo veoma brzo razgrađuje šećer, on je stvar za kojom posežemo ukoliko smo umorni i brzo nam treba više energije.
Postoje tri tipa šećera:- Monosaharidi - najjednostavnija vrsta, koja se sastoji od do 7 atoma ugljenika, u linearnoj ili prstenastoj strukturi. Ovom tipu pripadaju glukoza i fruktoza. Glukoza je najvažniji monosaharid u prirodi, glavni izvor energije za ćelije i može se naći u većini vrsta voća. Fruktoza je najslađi monosaharid, čiji su izvor voće i med.
- Disaharidi - to su spojena dva prosta šećera, u duplom prstenu. Telo mora da razgradi disaharid, kao i bilo koji drugi ugljeni hidrat izuzev monosaharida, da bi iz njega crpeo energiju. Maltoza je disaharid, a sastoji se od dva molekula glukoze.
- Polisaharidi - veliki lanci jednostavnih šećera, koji se sastoje od mnoštva monosaharida. Ovoj vrsti pripadaju skrob i glikogen. Polisaharidi imaju dve glavne funkcije - skladištenje energije kako bi je telo koristilo kada nema dovoljno hrane i strukturna podrška i zaštita.
Monosaharidi i disaharidi su jednostavni ugljeni hidrati, dok su polisaharidi složeni. Jednostavni ugljeni hidrati najčešće se nalaze u voću i mleku, kao i u slatkišima. Složeni ugljeni hidrati se mogu naći u mahunarkama, žitaricama i skrobnom povrću poput krompira, graška i kukuruza. Preporuka je da treba jesti više složenih ugljenih hidrata, posebno žitarica, dok slatkiše, koji nemaju gotovo nikakvu nutritivnu vrednost, treba ograničiti na minimum.
2058
