Spoj mekanog ribića sa povrćem i kajmakom, garantuje odličan ručak.
-
Gde, osim u jogurtu, naći probiotike?
Pisali smo već koliko su probiotici blagotvorni za varenje, imuni sistem i krvni pritisak i da se u najvećoj količini nalaze u jogurtu, ali kako ih jesti ako niste ljubitelj ovog mlečnog proizvoda?
Srećom, jogurt nije jedini izvor probiotika, a u nastavku slede namirnice koje će isto tako poslužiti kao odličan izvor ovih korisnih bakterija.
- Kisela zimnica - kiseli kupus ili turšija kisele se vrstama bakterija koje su korisne za čovekov organizam
- Miso - ovaj fermentisani proizvod na bazi soje bogat je probioticima, jer se pravi uz pomoć mlečnih kiselina
- Fermentisani sirevi - gauda, čedar i švajcarski sir takođe su odličan izvor probiotika. Iako njihova koncentracija varira od vrste do vrste, sa gaudom sigurno nećete pogrešiti.
2283 -
Da li suvo voće sadrži više šećera?
Suvo voće, poput grožđa ili šljiva, odličan su izvor vitamina, minerala i vlakana. Iako gubi svoj volumen zbog gubitka vode, suvo voće ne sadrži više šećera u odnosu na sveže. Prirodni sadržaj šećera varira u zavisnosti od sorte. Sveže voće, ipak, ima veću količinu nekih vitamina, ali se sadržaj vlakana i minerala ne menja. Suvo voće možete koristiti kao dodatak brojnim salatama, jelima na bazi piletine ili ih možete konzumirati uz žitarice kao jutarnji obrok ili užinu.
1328 -
Rejčel Rej
Rachael Domenica Ray je rođena u Glens Falls, New York. Od malih nogu je u kuhinji jer su njeni roditelji bili vlasnici restorana. Ona je televizijska ličnost, kuvar i autor. Poznata kao FoodNetwork Queen. Ima 3 emisije na Food Network kanalu "30 Minute Meals", " Rachel Ray`s Tasty Travels" i "$40 a Day".Pored toga Rejčel Rej je autor mnogih knjiga o kuvanju i osnivač magazina "Every Day with Rachel Ray".
Svoju popularnost je stekla upravo zahvaljujući svojim receptima za pripremu hrane za manje od 30 minuta, iako mnogu svetski kritičari tvrde da njen koncept ne uključuje i samu pripremu hrane.
U svakom slučaju Rejeva se u 2009 godini nalazila na 3 mestu najviše guglanih kuvara, odmah iza Džejmija Olivera i Gordona Remzija. A evo i njenog zvaničnog sajta gde možete pogledati njene recepte i sami doneti svoj zaključak.Mi smo za vas pripremili njen recept za pire sa zapečenim belim lukom.
16264 -
Preteški i neuhranjeni
Kada čujemo da je neko neuhranjen, prvo što nam padne na pamet je osoba tipa "kost i koža". Naravno, ljudi kojima nedostaju adekvatne hranljive supstance jesu neuhranjene, ali do neuhranjenosti može doći i kada kalorija ima u izobilju - kada se jede dosta hrane koja sadrži malo nutritivne vrednosti.
Kako smo stigli dovde? Objašnjenje leži u našoj evoluciji. Naši preci morali su da jedu mnogo kako bi ispunili svoje dnevne potrebe. Prvo, oni su bili izuzetno fizički aktivni, sagorevali su hiljade kalorija dnevno, ali njihova ishrana nije sadržala koncentrovane kalorije poput masti i šećera kakve imamo danas.
Ljudska evolucija je vremenom dovela do toga da napravimo hranu kojom se nagrađujemo, koja oslobađa hormone koji nas čine srećnim nakon što pojedemo hranu bogatu kalorijama. Drugim rečima, "programirani" smo da jedemo hranu koja će nam obezbediti najviše kalorija u jednom zalogaju. Međutim, moderno doba uslovljava naše snabdevanje hranom, hranom koja je industrijski obrađena, visokokalorična, ali kojoj manjkaju vitalni sastojci poput vitamina ili minerala.
Kao rezultat, mnogi od nas su preteški, ali neuhranjeni. Kada način ishrane obezbeđuje višak kalorija, a manjak vitamina, minerala i antioksidanata, naše zdravlje je na udaru. Mast počne da se taloži i na mestima koja se ne vide, okružuje organe poput jetre ili pankreasa i time negativno utiče na njihovu funkciju.
Ljudi treba da budu veoma fizički aktivni, a moderan način života ne samo što to ne traži, već i onemogućava u velikom broju slučajeva. Nesklad između genetike i načina života vodi do paradoksa neuhranjenosti i gojaznosti u isto vreme. Jedemo suprotno onome kako bismo trebali.Dakle, kad pročitate ovaj tekst, ugasite kompjuter i pravac jedna šetnjica, makar po parkiću ispred zgrade.
1607 -
Zašto jesti pinjole?
Pinjoli sadrže četiri grama kalorija po kašičici. Ugljeni hidrati su omiljeni izvor energije vašeg tela, posebno kada ste sportista. Generalno, 45 do 65 odsto kalorija trebalo bi da dolazi od ugljenih hidrata.
Gvožđe je mineral koji pomaže u transportu kiseonika kroz celo telo. Sa 0,7 mg po kašičici, pinjoli mogu pomoći u zadovoljavanju dnevnih potreba za ovim mineralom.
Prekomeran natrijum u ishrani povezan je sa visokim krvnim pritiskom, što povećava rizik od oboljenja srca i bubrega. Pinjoli sadrže samo 20 mg po kašičici, pa mogu uticati na ograničenje prekomernog unosa.
Jedna kašika pinjoli sadrži samo 35 kalorija. Jedna porcija zadovoljava manje od 2 odsto neophodnog unosa kalorija na dnevnom nivou.
1408
