Pistaći su pustinjska biljka koja je izdržljiva i na veoma visokim temperaturama. Drvo narasta i do 10 metara, a svako stablo ima u proseku 50 kilograma ploda. Kraljica od Sabe volela je pistaće, pa je zabranila „običnim smrtnicima" da ih konzumiraju i proglasila ih kraljevskom hranom. Pistaći su nekada korišćeni kao lek: bilo je preporučljivo uzimati ih protiv zubobolje i ciroze jetre, a korišćeni su i za povećanje potencije kod muškaraca. Pistaći su u Iranu poznati kao "nasmejani orah", a u Kini ga zovu "srećni orah". Snižavaju holesterol i smanjuju rizik od srčanog udara.
Energetska i hranljiva vrednost (na 100 g):
Energetska vrednost: 557 kcal
Ugljeni hidrati: 27,97 g
Proteini: 20,60 g
Masti: 44,44 g
Holesterol: 0 mg
Dijetalna vlakna: 10,3 g
Niacin: 1,3 mg
Vitamin A: 553 IU
Vitamin C: 5 mg
Vitamin E: 22,60 mg
Natrijum: 1 mg
Kalijum: 1025 mg
Kalcijum: 107 mg
Gvožđe: 4,15 mg
Magnezijum: 121 mg
Cink: 2,20 mg
Beta karoten: 332 µg
Koren velikog čička vekovima je korišćen u tradicionalnoj kineskoj medicini. Istraživači američkih univerziteta rade na kliničkim studijama kako bi dokazali sve njegove zdravstvene koristi. Studija iz 2014. godine otkrila je da koren velikog čička značajno snižava nivo šećera u krvi kod miševa. U kineskoj medicini koristi se za lečenje prehlade, bolnog grla, infekcija... Koren biljke deluje kao diuretik. Pomaže pri uklanjanju viška vode iz tela. Antioksidanti suzbijaju slobodne radikale koji oštećuju ćelije i tkiva. Koren velikog čička bogat je vlaknima. Dostupan je kao čaj, prah, pilula...
1.Alkoholna ili pića na bazi kofeina mogu uticati na kvalitet sna.
2. Alergije na pojedine namirnice mogu izazvati različite simptome od kojih su među zastupljenijima umor i vrtoglavica.
3. Neuravnoteženost bakterija u crevima takođe izaziva zamor.
4. Suva koža, izraženi podočnjaci ukazuje na preteran unos prerađene hrane, mleka, šećera...
5. Osetljivost na mleko i mlečne proizvode može izazvati bolove u stomaku, zglobovima ali i probleme sa sinusima.
6. Učestale prehlade su rezultat oslabljenog imunog sistema ili manjka energije usled neadekvatne ili neredovne ishrane.
Presolili ste obrok, a ne znate kako da popravite to što se desilo? Nikakav problem, uz ove male trikove vaše jelo će ponovo zablistati punim sjajem.
Ukoliko ste presolili čorbu ili paprikaš, probajte da dodate još glavnog sastojka, ili ubacite pire od belog pasulja ili leblebija, koje će jelu dodati kremastost, a neutralnog su ukusa, pa će se napraviti ravnoteža sa viškom soli iz ostatka jela.
Ukoliko je u pitanju meso, poslužite ga sa slabo začinjenim ugljenim hidratima poput pirinča, krompira, palente ili kinoe. Zalogaj koji se sastoji od te dve komponente biće savršeno izbalansiran.
Ako je povrće presoljeno, uparite ga sa blagim sirom poput rikote ili mocarele. Kremastost sira će neutralizovati višak soli.
Ako nemate vremena ili nešto od sastojaka da popravite svoje jelo, uparite ga sa slatkim vinom poput prošeka, ili sa gaziranom mineralnom vodom, jer će svaki gutljaj osvežiti nepce i pružiti vam priliku da uživate u hrani, čak iako nije baš najbolje začinjena.
Jaja su bogata visokokvalitetnim proteinima, sadrže i lutein i zeaksantin, vitamine A, D, B12, riboflavin, fosfor... Obezbeđuju holin koji pomaže funkcionisanju mozga.
Mogu igrati važnu ulogu u održavanju mišićne mase tokom gubitka težine.
Telo apsorbuje vitamin D putem izlaganja suncu ali jaja mogu nadoknaditi preporučeni dnevni unos.
Boja ljuske nema uticaja na kvalitet jaja. Boja žumanca varira u odnosu na ishranu kokošaka, ali se to ne odražava na sadržaj hranljivih sastojaka.
Prosečno jaje sadrži 1,5 g zasićenih masti, 1,8 g mononezasićenih i jedan gram polinezasićenih masti.
