Američka akademija za neurologiju objavila je studiju, objašnjavajući korelaciju između konzumiranja bezalkoholnih pića i depresije. Učestvovalo je više od 263.000 ispitanika uzrasta od 50 i više godina, pa se pokazalo da je grupa onih koji su konzumirali do 4 čaše bezalkoholnih pića dnevno razvili veću šansu za pojavu depresije (čak do 30 odsto). Nasuprot tome, ljudi koji piju četiri šoljice nezaslađene kafe dnevno imaju 10 odsto manje šanse da razviju bilo kakav oblik depresije ili anksioznosti.
U sve tri kulture, na tri kontinenta, postoji verovanje da je badem simbol plodnosti.
U antičkoj Grčkoj mladenci su bili darivani bademom, kako bi njihova zajednica bila plodonosna, a ukoliko bi neudata devojka stavila bademe pod svoj jastuk, sanjala bi budućeg muža.
U Maroku bademi su služili da prenesu dobru sreću na naredne generacije, tako da su njime darivana deca nakon prve bračne noći novog para, a u Indiji darivanje pripadnika suprotnog pola bademom bio je jasan poziv na romansu.
Povezanost badema i plodnosti datira još od biblijskog vremena. U njoj postoji priča kako je Aron, začetnik kuće Levi, znao da će se njegova loza nastaviti kada je njegov štap badema napupeo, procvetao i konačno dao plod badema.Bademi su pomenuti na još nekoliko mesta u Starom zavetu, ali sa manje eksplicitnim aluzijama na reprodukciju.
Pšenica je na listi ukupne proizvodnje prinosa odmah na drugom mestu nakon kukuruza. Ona je najvažnija žitarica u ljudskoj prehrani. Koristi se za prozivodnju brašna koje dalje koristimo za hleb, kolače, testenine... Takođe pšenica je značajna i u izradi alkoholnih napitaka kao što su pivo i vodka. Prilikom izrade brašna ljuska žita se izdvaja i koristi se u prehrani a naziva se mekinja. Mekinje su bogate mineralima i vitaminima a pogotovo vitaminima grupe B. Još jedan veoma bitan deo pšenice je klica. Pšenične klice predstavljaju za čovjeka izvor energije, bogate su vitaminima grupe B, vitaminom E (vitamin plodnosti) i karotenom (provitamin A). Možete ih upotrebljavati sveže u salatama, ili samlevene u supama, povrću, sa mlečnim proizvodima.
Kako da napravite klice? Uzmite manju šoljicu oprane i probrane pšenice i istresite je u teglu od oko dve litre. Posudu do pola prelijte običnom vodom. Otvor prekrijte čistom pamučnom krpom, najbolje gazom, i ostavite na mračnom na sobnoj temperaturi. Sutradan teglu promučkajte, procedite vodu kroz gazu, dodajte čistu vodu, ponovo promućkajte i procedite. Semenke istresite na ravni tanjir i ravnomerno ih rasporedite. Nekoliko puta dnevno poprskajte zrna vodom i pokrijte vlažnom krpom. Trećeg, zadnjeg dana ukoliko imate mogućnosti tanjir izložite suncu kako bi klice dobile zelenu boju. Do tada klice će narasti oko 1-1,5 cm i tada možete da ih koristite. Čuvajte ih u frižideru par dana.
Šljive sadrže veliku količinu vitamina (A, C, K, B1, B2, B3, B6, E) ali i minerala: kalijum, magnezijum, gvožđe, kalcijum i cink. Bogate su dijetetskim vlaknima, pa su neretko na spisku namirnica kod onih koji žele da se oslobode viška kilograma. Studije su pokazale da su šljive dragocene za smanjenje glukoze u krvi, kao i za smanjenje nivoa triglicerida. Jačaju tkiva i kosti, a regulišu i probavni sistem jer deluju kao prirodan laksativ. Jačaju imunitet zbog čega je organizam otporniji na bolesti, infekcije i upale. Regulišu stres i opuštaju mišiće.
Miso supa poboljšava zdravlje creva, ojačava kosti, pospešuje rast mišićne mase, utiče na kardiovaskularno zdravlje, eliminiše slobodne radikale, spušta nivo holesterola, jača imuni sistem i usporava proces starenja.
Miso supa je deo japanske i kineske tradicionalne kuhinje. Slatkasto slanog je ukusa i njena svetlo žuta boja ukazuje na minimalnu fermentaciju. Možete se susresti sa četiri različite varijacije:
bela miso supa (shiro)
crvena miso supa (aka)
ječmena miso supa (mugi)
žuta miso supa (shinashu)
Između ostalog, miso supa sadrži probiotike koji utiču na uravnotežen odnos bakterija u vašem stomaku.
Mikroorganizmi koji se koriste za fermentaciju podstiču razvoj vitamina K koji je od značaja za gustinu kostiju čime se smanjuje podložnost frakturama.
Dijetetska vlakna, natrijum, kalijum, vitamini su ono što vam je potrebno za održavnje kardiovaskularnog zdravlja. Nutricionisti sugerišu da dve do tri porcije miso supe obogaćuju telo hranljivim materijama čime se smanjuje mogućnost pojave moždanog ili srčanog udara.
Antioksidanti u miso supi efikasno utiču na eliminisanje slobodnih radikala koji oštećuju ćelije.
