Oklagija.rs - Najukusniji internet portal!

Karanfilić - začin zanimljive istorije

Karanfilić je jedan od popularnijih začina azijskih zemalja. Iza sebe krije zanimljivu istoriju. Tokom 13. i 14. veka, karanfilići su transportovani do Indonezije i Kine, Indije, Afrike i Evrope. U ovom periodu izuzetno su vrednovani, a izbijale su i pobune oko monopolizacije nad njegovom proizvodnjom i distribucijom.Koristio se hiljadama godina ne samo kao začin već i kao lek za brojne bolesti. Najčešće je korišćen protiv propadanja zuba, a u kineskoj medicini je bio posebno popularan jer se verovalo u njegova afrodizijačka svojstva.

100 g karanfilića sadrži:

Ugljenih hidrata: 65 g

Proteina: 6 g

Lipida: 13 g

Šećera: 2 g

Kalorija: 274 kcal

Dijetetskih vlakana: 33 g

Minerali: kalcijum, gvožđe, magnezijum, fosfor, kalijum, natrijum i cink.

Vitamini: C, B2, B12, E, D, K

1097

Kratka istorija torti - kako je ukusan dezert nekada izgledao

Torte su čest i mnogima omiljeni gost najraznovrsnijih trpeza. Od nekadašnjih jednostavnih poslastica sa svega nekoliko sastojaka, slobodno možemo reći da su se torte danas razvile u ozbiljna umetnička dela.

Danas možete pronaći poslastice najraznovrsnijih oblika poput torte u obliku srca, ili torte sa motivima bliskim deci koje će zadovoljiti apetite sladokusaca, ali i krasiti stolove na mnogobrojnim svečanim događajima.

Kako je pravljenje torte nekada izgledalo, kako su kuvari kombinovali sastojke, kao i kada je nastala prva torta, saznajte u redovima ispod.

Prva torta - od kada datiraju prvi oblici ove ukusne poslastice

Istorija slatkiša, kao i torti datira od davnina. Poznato je da su još Egipćani preoznali sva zadovoljstva koje slatkiši pružaju, te da su uživali u ukusima meda, oraha i suvog voća. Tadašnji kolači bili su pravljeni upravo kombinacijom ova tri sastojka koji su dodavani hlebu.

Neverovatno, zar ne?

Oslanjajući se na ove činjenice, možemo reći da je određena forma torte postojala još u Antičkom dobu. Međutim, reč torta vikiniškog je porekla i prvi put se pojavljuje tek u 13. veku u Oksfordskom rečniku. Prve forme torti koje su tada pripremane bile su znatno drugačije strukture, nalik današnjim palačinkama.

Prvi recept za tortu zabeležen je u 17. veku i reč je o receptu za popularnu Lincer (Linzer) tortu. Sastojci od kojih se Lincer torta sprema su puter, brašno, šećer, badem, kakao, cimet, vanilin šećer, jaje i marmelada.

Danas se mogu pronaći brojne varijacije za pripremu ove torte, a njena popularnost i dalje ne jenjava i tradicionalan je praznični slatkiš u Austriji, Švajcarskoj, Nemačkoj i drugim zemljama Evrope.

Napretkom tehnologije tokom 17. veka, upravo zahvaljujući Evropljanima, receptima se dodaju jaja, puter i mešavina najsličnija današnjem šlagu.

Kako su novi sastojci stizali u Evropu i kako se tehnologija razvijala, tako su torte postale kompleksnije. Već u 18. veku veliki broj stolova na aristokratskim proslavama krasile su raskošne torte.

Torte u 19. veku - kako su torte poprimile današnji izgled

Devetnaesti vek vezuje se za napredak čitavog čovečanstva, a tehnološke promene imale su uticaja i na industriju slatkiša. Tokom 19. veka, otvaraju se poslastičarnice širom Evrope, a u ovom periodu osmišljeni su neki od najpopularnijih svetskih recepata za torte poput Doboš i Saher torte.

O značaju torti u tom periodu svedoči i činjenica da je prvu Doboš tortu probala austrougarska kraljica Elizabeta i njen suprug Franc Jozef, a od originalnog recepta nastalo je čak 120 novih od kojih nijedan nije mogao da se poredi sa izvornim.

S obzirom na to da su belo brašno i šećer u ovom periodu postali jeftiniji, i niži slojevi stanovništva mogli su se zasladiti ukusnim tortama, a kolači i torte postali su važan deo svake trpeze i služili su se nakon glavnog jela.

Istorija torti u Srbiji - kako su se naši preci zaslađivali

Istorijski podaci o pravljenju torti u SrbijI sežu od 19. veka, iako se pretpostavlja da je tradicija pripremanja torti znatno starija. Dezerti koji su bili centralni deo mnogobrojnih proslava pravljeni su pretežno od brašna, šećera, jaja i mleka.

Pomenućemo da je u 19. veku pronađen revolucionaran sastojak koji je danas deo gotovo svake poslastice, ali i slanog peciva - soda bikarbona. Isti slučaj je i sa praškom za pecivo koji je doprineo da torte izgledaju onako kako ih danas poznajemo.

Poslastičarnice u Srbiji, odnosno u Beogradu otvorene su pre Drugog svetskog rata, a otvarali su ih pretežno Česi i Mađari, koji su i danas u svetu poznati kao jedni od najboljih poslastičara.

Neke od najpoznatijih torti na našim prostorima, koje datiraju od davnih vremena su Vasina torta, Puslica torta, Reform torta i Plazma torta. Ova torta je nešto mlađa, a njen naziv potiče od popularnog keksa.

Pomenućemo i jednu od najpoznatijih poslastica kod nas, koju turisti obavezno probaju prilikom pesete Beogradu. Reč je o torti Moskva šnit koja je poznata kao specijalitet hotela Moskva, a sprema se od 1974. godine. Sastojci ovog ukusnog dezerta su višnje, ananas, badem i keks.

Torte danas - rado viđeni gosti na raznovrsnim slavljima

Veliki broj žena, ali i muškaraca uživa u pravljenju preukusnih poslastica, kako za posebne prilike, tako i bez povoda. Prednosti koje nam donosi 21. vek dolaze u vidu raspoloživosti brojnih sastojaka tokom čitave godine, ali i mnoštva recepata čiju detaljnu pripremu možete pronaći online.

Čak i oni neiskusni se uz nekoliko trikova mogu sasvim dobro snaći u ulozi poslastičara i pripremiti ukusnu poslasticu. Za one koji nisu vešti u kreiranju slatkiša, tu su poslastičarnice, odnosno specijalizovane radnje za proizvodnju slatkiša različitog tipa.

Bilo da ste ljubitelji voćnih ukusa ili radije birate čokoladne torte, danas možete pronaći najukusnije torte izvanrednog izgleda.

Pažljivo osmišljeni i sa ljubavlju kreirani slatkiši izuzev punog ukusa, pružiće vam i poseban osećaj zadovoljstva sjajnom estetskom završnicom. Osim što će zadovoljiti vaše apetite za slatkim, ova karakteristika torte čini originalnim poklonom za najrazličitije prilike.

S obzirom na veliki izbor poslastica, u zavisnosti od povoda za koji su vam neophodne, imate priliku da poručite jednostavne, minimalističke torte ili pak one koje će vas zadiviti svojim raskošnim izgledom, ali i upečatljivim ukusom.

Naš savet je da se odlučite za specijalizovane radnje koje će vam pružiti vrhunsku uslugu, slatkiše originalnog izgleda, ali pre svega bogatog ukusa koji će probuditi sva vaša čula. Ako su vaš izbor zdravi slatkiši, takođe ih sa lakoćom možete pronaći širom Beograda.

Nadamo se da vam je naš tekst bio interesantan, nakratko vas vratio u istoriju i da ste se čitanjem upoznali sa zanimljivom istorijom jednog od najpoznatijih slatkiša na svetu.

2279

Šta sve (ne) treba da jedete ako imate probleme s varenjem?

Da li osećate nadutost u stomaku i imate osećaj težine nakon jela? Možda vas često muči gorušica i osećate mučninu? Imate problema sa stolicom? Ako je vaš odgovor bio potvrdan na makar jedno od ovih pitanja, znajte da to nije normalna pojava i da je velika verovatnoća da zapravo imate probleme sa varenjem.

Međutim, ovo nisu jedini simptomi lošeg varenja hrane. Naprotiv, lista je dosta duža, a tu spadaju i problemi sa spavanjem, učestao osećaj umora (bez očiglednog razloga), migrene, česte promene raspoloženja, vrtoglavica, neplanirano mršavljenje ili gojenje, problemi sa kožom (akne, ekcem, psorijaza)...

Uzrok lošeg varenja kod većine osoba je nezdrav i brz način života, kao i nepravilna ili/i neredovna ishrana, stres, konzumiranje alkohola i cigareta. Nažalost, većina nas živi takvim tempom da često nemamo dovoljno vremena za sebe, a svoje zdravlje neretko uzimamo zdravo za gotovo. Ponekad pomoć potražimo kada je određena bolest, koje nismo ni bili svesni, uzela maha te možda bude prekasno za izlečenje, ali to nikako ne smemo da dozvolimo.

Potražite stručnu pomoć

Koje god simptome da imate, od ogromne je važnosti obratiti se lekaru, za stručno mišljenje. Lekar će vas uputiti na dalje analize, među kojima je najpre biohemijska analiza krvi, kako bi pouzdano utvrdili vaš zdravstveni problem.

Ukoliko vi ili vaš lekar sumnjate da vam je prisutna skrivena krv u stolici – FOB test je od ogromnog značaja u daljem dijagnostikovanju. Ovaj test se takođe koristi za rano otkrivanje raka debelog creva, i lekari preporučuju da se svaka osoba starija od 50 godina preventivno podvrgne ovom testu jednom godišnje.

Hrana koju treba da jedete ako imate probleme s varenjem

Neke namirnice su znatno lakše za varenje, a neke čak i pospešuju varenje, stoga ih definitivno treba uvrstiti u naš režim ishrane. Što se voća tiče - banane i (neoljuštene) jabuke i kruške sadrže vitamine i minerale koji pomažu našem sistemu za varenje.

Piletina, riba, i nemasno meso takođe nisu teški za varenje, a uz to su i dosta zdraviji od masnog crvenog mesa. Celovite žitarice tu preporučljive, stoga je hleb od celih zrna čak i poželjno jesti. Braon pirinač je još jedna namirnica koja je bogata vlaknima a laka za varenje.

Mlečni proizvodi ne moraju biti loši za naš digestivni trakt. Naprotiv, jogurt koji sadrži probiotičke kulture i kefir su se do sada pokazali kao odlični saveznici naših stomaka, zahvaljujući kulturama dobrih bakterija. Takođe, od povrća, tamnozelena je boja koju tražimo! To znači da nam brokoli, artičoke, i kupus (čak i kiseo), spanać mogu pomoći u procesu varenja hrane, a čak podstiču redovnu stolicu.

Biljni čajevi, poput nane, kamilice, đumbira, komorača, mogu još kako mogu pomoći da umirite stomak, a ukoliko je stresuzrok vaših problema sa varenjem i mučninom - čaj od bosiljka vam može pomoći u ublažavanju simptoma.

Ne zaboravite da pijete dovoljno vode, što znači minimum litar i po dnevno, a u toku leta, čak i više od toga. Naravno, obratite pažnju na to kako vaš stomak reaguje na određene namirnice, jer postoji mogućnost da ste netolerantni na neku konkretnu hranu ili piće koje često unosite u svoj organizam. Eliminacijom te namirnice iz svog režima ishrane još kako možete povoljno uticati na svoje zdravlje.

Hrana koju treba da izbegavate

Ako je neadekvatna ishrana razlog vaših zdravstvenih problema, promenom svojih navika umnogome možete pomoći svom sistemu za varenje tako što ćete izbegavati određene namirnice i tipove hrane.

Poželjno je da ne konzumirate masnu hranu prženu u ulju, kao i začinjenu hranu, jer mogu dovesti do dijareje, grčeva u stomaku, i gorušice. Veštački šećer i veštački zaslađivači takođe mogu uzrokovati dijareju i grčeve u stomaku.

Preterano konzumiranje hleba i peciva otežaće varenje i dovesti do nadimanja stomaka i gasova. Ukoliko vam mlečni proizvodi, poput sireva, mleka, i jogurta, izazivaju nadimanje, gasove, ili/i dijareju – najverovatnije ste netolerantni na laktozu, što znači da bi bilo dobro da izbegavate ove namirnice.

Pasulj, grašak i boranija su, iako zdravi, veoma teški za varenje, a takođe izazivaju nadimanje i grčeve u stomaku, što svakako nije normalno. Razlog tome je to što naše telo nema enzime potrebne za razgradnju proteina i vlakana iz mahunarki, stoga bakterije u našem digestivnom traktu preuzimaju tu ulogu, a ispuštaju gas. Stoga je preporučljivo, pre kuvanja, zrna potopiti u vodu na 6-8 sati, što će neutralisati inhibitore enzima, i naravno, trudite se da vam ishrana bude raznovrsna.

Citrusno voće, poput limuna, limete, narandže, grejpfruta može uznemiriti vaš stomak jer je bogato vlaknima i kiselo. To naravno ne znači da ne treba uopšte da jedete citrusno voće, ali definitivno treba da povedete računa o količini koju unosite, kao i da to nikako ne radite na prazan stomak, ali i da pijete dosta vode kad jedete nešto kiselo.

Čokolada, kafa, gazirana i energetska pića su takođe na listi namirnica koje ne bi trebalo da konzumirate ukoliko imate probleme sa varenjem, kao i crni i beli čaj, i druga pića koja sadrže kofein.

Slušajte svoje telo

Možda će vam delovati kao da je lista namirnica koje bi trebalo da izbegavate preduga, ali to što je nešto na našoj listi ne znači da će svakome smetati. Najbolje je da svako “sluša” svoj organizam i isprati šta mu prija a šta ne, te da svoj meni prilagodi svojim potrebama.

Kakve god tegobe da osećate, setite se da to nije prirodno stanje vašeg tela i da je potrebno preduzeti određene mere. Naravno, uvek je dobro potražiti stručnu pomoć i obratiti se svom izabranom lekaru, ali u međuvremenu svakako možemo učiniti nešto dobro za sebe. Trudite se da spavate 6-8 sati, jedete zdravu hranu, vežbate ili trenirate, i uvek budete hidrirani. Vaše telo će vam biti zahvalno.

1291

Najneophodniji vitamini za zdravlje vaših zuba

Iako je često povezan sa dobrim vidom, zdravljem kože ili jačanjem imunog sistema, vitamin A pomaže u održavanju zdrave sluzokože i protoka pljuvačke u ustima. Ima ga najviše u ribi, jajima, mangu, krompiru, šargarepi, kelju, spanaću...

Vitamin B utiče na oralno zdravlje jer može smanjiti upalu jezika, a nalazi se u mesu, pasulju, mahunarkama, zelenom povrću.

Vitamin C je jedan od najneophodnijih. Reguliše oštećena tkiva i sprečava upalu desni. Njegov nedostatak ponekad dovodi do ozbiljne bolesti zvane skorbut. Pošto je sjajan antioksidans, vitamin C jača imuni sistem. Pronaći ćete ga u južnom voću, brokoliju, kelju i bobičastom voću.

Vitamin D reguliše nivo kalcijuma i fosfora. Bez njega telo ne može da apsorbuje kalcijum koji je potreban za zdrave kosti i zube. Mleko i žitarice su najveći izvori vitamina D.

1697

Kako da ubrzate svoj metabolizam?

Prema definiciji, metabolizam je kombinacija dva procesa – katabolizma i anabolizma. Prvi je raspad različitih molekula naše ishrane kako bi se stvorila energija, dok je drugi proizvodnja svih jedinjenja potrebnih ćelijama za normalne telesne funkcije. Dakle, metabolizam je usko povezan sa našim načinom ishrane ali i načinom na koji svakodnevno tretiramo naše telo.

Ubrzavanje metabolizma može se vršiti uz pomoć brojnih metoda, od izbora ishrane do načina života. Poboljšana brzina sagorevanja masti od strane tela je ključna komponenta metabolizma. Mnogi oštećuju anaboličke i kataboličke procese kroz određene dijete.

Protein je jedan od najvažnijih elemenata bilo koje ishrane, ali je ključan i u razvoju mišića. Stoga konzumirajte hranu bogatu belančevinama ukoliko želite da povećate efikasnost vašeg metabolizma.

Vodite računa o ravnomernom unosu kalorija tokom dana jer ćete tako povećati metaboličku fleksibilnost i poboljšati efikasnost sagorevanja masti.

Vežbajte! Istraživanja su pokazala da je redovno vežbanje jedan od najosnovnijih načina za poboljšanje metaboličkog „tempa“.

Povećajte unos omega 3 masnih kiselina koje utiču na nivo leptina, što je hormon koji je u direktnoj vezi sa sagorevanjem masti.

Jedite namirnice bogate gvožđem jer je taj mineral neophodan za proizvodnju crvenih krvnih zrnaca.

Pijte više mleka jer sadrži molekul pod nazivom – nikotinamid ribozoid koji može efikasnije pretvoriti masti u energiju!

1343