Ukus baklave ali bez klasičnih kora već sa korama od testa. Jednostavno, ukusno, posno.
-
Koje sujeverje je zajedničko Grčkoj, Maroku i Indiji?
U sve tri kulture, na tri kontinenta, postoji verovanje da je badem simbol plodnosti.
U antičkoj Grčkoj mladenci su bili darivani bademom, kako bi njihova zajednica bila plodonosna, a ukoliko bi neudata devojka stavila bademe pod svoj jastuk, sanjala bi budućeg muža.
U Maroku bademi su služili da prenesu dobru sreću na naredne generacije, tako da su njime darivana deca nakon prve bračne noći novog para, a u Indiji darivanje pripadnika suprotnog pola bademom bio je jasan poziv na romansu.
Povezanost badema i plodnosti datira još od biblijskog vremena. U njoj postoji priča kako je Aron, začetnik kuće Levi, znao da će se njegova loza nastaviti kada je njegov štap badema napupeo, procvetao i konačno dao plod badema.Bademi su pomenuti na još nekoliko mesta u Starom zavetu, ali sa manje eksplicitnim aluzijama na reprodukciju.
1869 -
Da li je zeleni čaj bolji od crvenog?
Obe vrste čaja imaju antioksidantna svojstva ali njihova priroda potiče od različitih supstanci.
Zeleni čaj ima veći sadržaj tanina od crvenog čaja, zbog čega zeleni čaj ima gorak ukus.
Zeleni čaj ima brojne zdravstvene prednosti koje su potvrđene kroz razne naučne studije, pri čemu smanjuje rizik od hipertenzije i nekih vrsta raka.
Zeleni čaj takođe ne sadrži kofein, mada zavisi od sorte koju pijete.
Crveni čaj ne sadrži kofein neovisno o sorti o kojoj je reč.
Crveni čaj sadrži nekoliko minerala koji su od važnosti za normalno funkcionisanje organizma. Bogat je magnezijumom, cinkom, kalcijumom, gvožđem i manganom.
1213 -
Celer – sve što niste znali
Celer sadrži 95 odsto vode zbog čega je idealan za hidriranje tela. Jedna šolja celera ispunjava 6 odsto dnevnog unosa vlakana. Bogat je kalcijumom, natrijumom, magnezijumom, gvožđem, cinkom i kalijumom. Od vitamina prisutni su: A, K, C, E, B i D vitamin. Celer sadrži i organska hemijska jedinjenja koja mogu smanjiti nivo hormona stresa, čime se smanjuje i krvni pritisak. Seme celera pomaže u regulisanju infekcija urinarnog trakta. Preporučuje se svima onima koji boluju od artritisa jer smanjuje otoke i bolove u zglobovima.
1210 -
Topla i ukusna zimska jela Srbije
Šta se najčešće sprema u zimskim mesecima?
Srpska kuhinja bogata je ukusima, posebno tokom zimskih meseci kada se tradicionalno pripremaju jela koja greju dušu i telo.
Ova jela, često spremljena od jednostavnih sastojaka, imaju dugu tradiciju i prenose se kroz generacije, noseći sa sobom ne samo ukus, već i deo srpske kulture.
U nastavku ćemo se upoznati sa najpopularnijim zimskim jelima u Srbiji, koje se pripremaju tokom hladnih dana.
Sva ova jela, baš kao što možete da poručite kvalitetne kozmetičke proizvode online, možete nabaviti iz udobnosti svog doma.
Sarma – Kraljica zimske trpeze
Sarma je jedno od najpoznatijih i najvoljenijih jela u Srbiji, posebno tokom zime.
Pravi se od kiselog kupusa koji se puni mlevenim mesom, najčešće svinjetinom ili govedinom, pirinčem, i začinima poput bibera i crnog luka. Sarma se dugo kuva na tihoj vatri, čime dobija bogat, pun ukus.
Značaj sarme u srpskoj kulturi
Sarma je nezaobilazna na trpezama tokom zimskih praznika, a posebno se priprema za slave i druge porodične proslave.
U nekim domaćinstvima, smatra se simbolom okupljanja porodice, jer njeno pripremanje i kuvanje zahtevaju dosta vremena i pažnje. Ljubav prema sarmi nije samo u njenom ukusu, već i u ritualu njene pripreme.
Pasulj – Klasično jelo za zimske dane
Pasulj je još jedno klasično srpsko jelo koje se često priprema tokom zime. Najčešće varijante su pasulj prebranac i čorbast pasulj, a oba tipa imaju bogat, zasitan ukus.
Pasulj se obično kuva sa suvim mesom, kao što su rebarca ili kolenica, što mu daje dimljen, aromatičan ukus.
Prebranac – Pečeni pasulj sa lukom
Prebranac, poznat i kao pečeni pasulj, tradicionalno se priprema u pećnici sa mnogo luka, crvenom paprikom i biberom.
Pasulj se kuva dok ne omekša, zatim se preliva lukom i začinima i peče dok ne dobije bogat, karamelizovan ukus.
Simbol je srpske zime i često se priprema u velikim količinama, jer može da stoji danima i postaje još ukusniji kada odstoji.
Ovo jelo je popularno i među vegetarijancima zbog svoje jednostavnosti i bogatog ukusa, a savršeno se slaže sa kiselim kupusom ili krastavcima.
Kulturna vrednost pasulja
Pasulj ima dugu tradiciju u srpskoj kuhinji i često se naziva "srpskim kavijarom".
Pored toga što je ekonomičan i zasitan, pasulj simbolizuje povezanost sa prirodom i skromnošću, jer je to jelo koje se od davnina priprema od pristupačnih i lako dostupnih namirnica.
Posebno je popularan tokom posnih dana, kada se priprema bez mesa.
Kuvani kupus sa rebarcima – Klasično jelo za hladne dane
Kuvani kupus sa rebarcima je omiljeno jelo tokom zimskih meseci u Srbiji. Ovaj specijalitet se priprema od kiselog kupusa, suvih rebarca, suvih kobasica i drugih delova mesa koji su puni ukusa.
Kupus se dugo kuva sa mesom i začinima, čime dobija jedinstvenu aromu i bogatstvo ukusa.
Simbol tradicije i obilja
U mnogim domaćinstvima, kuvani kupus se smatra jelo koje "zagreva" i daje energiju tokom hladnih dana.
Ovaj specijalitet je simbol srpskog gostoprimstva, jer se obično priprema u velikim količinama za okupljanja i proslave.
Uobičajeno je da se služi uz domaći hleb i ljute paprike.
Kiseli kupus – Osnova za mnoge zimske specijalitete
Tokom jeseni i zime, kiseljenje kupusa je tradicionalni proces u mnogim domaćinstvima.
Kiseli kupus nije samo osnova za sarmu i kuvani kupus, već se koristi i kao prilog mnogim jelima ili kao zasebno jelo, uz malo ulja i paprike.
Zdravstvene prednosti kiselog kupusa
Pored svoje upotrebe u tradicionalnim jelima, kiseli kupus je bogat vitaminom C i probioticima, što ga čini savršenim za zimski period kada je imunitet često oslabljen.
Ovo povrće simbolizuje snalažljivost i očuvanje hrane tokom zime, jer se može čuvati mesecima.
Pita sa krompirom i prazilukom – Savršena za zimski ručak
Pita sa krompirom i prazilukom je jedno od jednostavnijih, ali ukusnih jela koje se često priprema tokom zime.
Krompir i praziluk se kombinuju u nadevu, koji se zatim uvija u kore i peče do zlatno-smeđe boje.
Pita kao tradicionalno jelo
Pite su deo srpske tradicije, a ova verzija sa krompirom i prazilukom je popularna zbog svoje dostupnosti i praktičnosti.
Idealna je kao glavno jelo ili prilog uz bogate čorbe ili variva. Pita je simbol domaće kuhinje, a njena priprema često okuplja porodicu u kuhinji.
Slatka zimnica – Slatko i džemovi kao deo zimskog rituala
Pored slanih jela, slatka zimnica takođe ima svoje mesto na srpskoj trpezi tokom zime.
Najčešće se prave slatko od šljiva, džem od kajsija i pekmez od šipka. Ovi slatki dodaci često se služe uz domaći hleb ili palačinke.
Značaj slatke zimnice
Ovi slatki proizvodi se prave tokom leta i jeseni, ali njihova potrošnja raste tokom zime, kada služe kao podsećanje na letnje ukuse.
Slatka zimnica je prisutna u svakom domaćinstvu i simbolizuje bogatstvo domaće kuhinje.
Tradicionalna zimska jela Srbije predstavljaju više od hrane – ona su deo kulturnog nasleđa i simbol porodice, tradicije i zajedništva.
Od sarme i pasulja, preko kiselog kupusa i prebranca, pa sve do slatke zimnice, ova jela imaju posebnu ulogu u zimskim mesecima, pružajući toplinu, ukus i energiju.
638 -
Najveće greške koje rade kuvari amateri
Možda mislite da dobro kuvate jer znate kako da koristite biljke i začine. Ipak, veća je verovatnost da ste napravili jednu od ovih uobičajenih grešaka kuvara amatera.
Vlasnik restorana u kineskom Sečuanu Johnathan Law na Quori je upozorio na najčešće greške.
Previše začina
Puno amatera to radi. I ja sam nekad. Kad sam dobio svoj prvi stalak sa začinima, stavljao sam desetak začina u sve. Tako sam samo zbunjivao nepce. Kasnije sam shvatio da dobra tehnika i sastojci ukusu pridonose puno više nego sami začini. Dobar obrok treba imati najviše tri ili četiri različita osnovna ukusa, zajedno s nekim aromama.
Nedovoljno vruća tava
Ako pečete ili pržite, tava mora biti jako vruća. Za prosečan wok treba pet do sedam minuta da se celi pravilno zagreje.
Mešanje hrane tokom prženja
Većina ljudi prženje doživljava kao jednostavno kuvanje nečega na visokoj temperaturi. Ali to nije tako. Ideja je da ispržite hranu, ne da je parite, a to znači konstantno prevrtanje hrane 'bacanjem', a ne mešanje varjčom.
Ne koristite termometar
To uglavnom rade svi amateri. Kad god me pitaju zašto pečenje nije ispalo onako kako je trebalo, pitam ih jesu li koristili termometar. U 99 posto slučajeva kažu da nisu.
Previše tečnosti tokom dinstanja
Vidio sam da ljudi tokom dinstanja dodaju toliko vode ili vina da meso potpuno pliva. Ne, nemojte to raditi! Postoji razlika između dinstanja i kuvanja!
Dodavanje sastojaka u pečenje na osnovi okusa, a ne hemijskog sastava
Nikad ništa nemojte dodavati u pečenje osim ako niste potpuno upoznati ne samo s ukusom, nego i hemijskim svojstvima. Super je eksperimentirati, ali na edukovan način.
Dodajete previše gustina kako biste zgusnuli sos
I ovo radi puno ljudi, pretpostavljam zbog nestrpljivosti. Za gušći sos trebate najviše dve, tri kašike gustina po šoljici tečnosti, i to samo ako tečnost već ne sadrži proteine ili neku emulgirajuću stvar. Treba vremena da skrob učini svoju čaroliju. Ako dodate previše skroba, dobi ćete bljutav, zrnasti i neukusan sos.
Izvor: magazin.net.hr
10502
