Noževi – Ukoliko ih čuvate u ladici za posuđe – pravite grešku. Pre svega – opasno je jer se lako možete povrediti. S druge strane, svaki put kada sečivo dolazi u dodir sa drugim priborom – može oštetiti sečivo. Čuvajte ih u stonim ili na zidnim držačima.
Začini – Odlažite ih što dalje od mikrotalasne pećnice ili šporeta. Organizujte ih tako da su vam uvek pri ruci, a rasporedite ih prema intezitetu korišćenja.
Vinske čaše – Pravilno čuvanje svodi se na police ili stalke. Obodi su najosetljiviji, zato baloni vinskih čaša vise okrenuti nadole. Prašina neće tako lako dospeti unutar čaše, zbog čega ćete ih lakše održavati čistim.
Metalno posuđe – Ne odlažite metalno posuđe jedno unutar drugog da biste izbegli njihovo oštećenje. Ukoliko ste prinuđeni zbog manjka prostora – postavite papirni ubrus ili tanju krpu. Pored toga što ćete zaštiti površinu, možete pokupiti preostalu vlagu nakon pranja suđa koja može izazvati stvaranje rđe.
Studije su odavno pokazale da limun ima širok spektar lekovitih osobina. Već je poznato da je koristan u rešavanju mnogih zdravstvenih problema, ali je delotvoran i protiv bolova u jetri, jačanju imunog i kardiovaskularnog sistema. Pored toga, sprečava kamen u bubregu, grip, prehlade, bronhitis i reguliše visok krvni pritisak. Malo je poznato da kora limuna može ublažiti bolove u zglobovima.
Popularan "recept" za ublažavanje bolova u zglobovima je vrlo jednostavan. Oljušten limun zajedno sa korom neophodno je staviti u teglu, potopiti u maslinovo ulje i zatim ga odložiti na tamno i hladno mesto. Nakon dve nedelje savetuje se da procedite smesu kroz gazu i odložiti u staklenu bočicu na hladno mesto, daleko od sunčeve svetlosti. Svake večeri utrljati dobijeno ulje na bolna mesta.
Prirodni sastojci u šolji čaja mogu poboljšati rad mozga i povećati osećaj budnosti. Efekti se kriju u sastojcima određene amino kiseline koja je prisutna u zelenom čaju, kao i kofein. Studija sprovedena nad osobama mlađim od 40 godina, pokazala je da čaj utiče na smanjenje umora. Čajevi smanjuju rizik od srčanih bolesti, a ukoliko ih redovno pijete mogu povećati gustinu kostiju. Crni čaj poboljšava kognitivne funkcije i pomaže u koncentraciji.
Ne postoji velik broj istraživanja koja potvrđuju da detoks ishrana uspešno oslobađa telo od toksina. Ali postoje ona istraživanja koja iznose argumente u prilog detoksikaciji i jačanju organizma uz pomoć jabukovog sirćeta, a to su:
- obezbeđuje telo enzimima
- ojačava imuni sistem
- utiče na pH ravnotežu
- olakšava varenje
- povećava broj crevnih bakterija
- utiče na zdravlje kože
- smanjuje apetit
- ukoliko se redovno konzumira smanjuje visok holesterol
Antički grčki filozof Pitagora, danas je svetu poznat kao tvorac mnogih matematičkih teorema, a mnogi ga smatraju i ocem geometrije. Ipak, mnogi ne znaju da je ovaj Grk vekovima slavljen i kao otac vegetarijanizma. Naime, dijeta koja je podrazumevala potpuno izbacivanje mesa iz svakodnevne ishrane, sve do sredine 19. veka bila je poznata kao "Pitagorina dijeta".
Međutim, vegetarijanci su postojali davno pre Pitagorinog doba. Mnogi antropolozi se slažu u tome da su ljudi jeli isključivo biljke još na samom početku civilizacije. Uostalom, biljke (za razliku od životinja) ne mogu nigde da pobegnu, a u to vreme adekvatno oružje za lov još uvek nije pronađeno. Vremenom, praisotrijski čovek je sve više jeo meso, ali je biljna ishrana i dalje činila bazu.
Pitagora i njegovi sledbenici praktikovali su vegetarijanski način ishrane iz nekoliko razloga, a ponajviše zbog religijskih i etičkih načela. Pitagora je verovao da sva živa bića imaju dušu, te da ni životinje nisu izuzetak. Zanimljivo je to da je Pitagora branio i konzumiranje pasulja, jer je verovao da su ljudi i pasulj stvoreni od istog materijala.
Ubrzo nakon Pitagorine smrti, njegovi sledbenisi i poštovaoci su vratili pasulj u svakodnevnu ishranu, ali su i dalje izbegavali meso. Njegovi principi uticali su na generacije i generacije akademika i verskih mislioca, što je dovelo do toga da je sredinom 19. veka u Engleskoj osnovana prva "Unija Vegetarijanaca". Po principima ove unije, trezvenost, samokontrola i samoodricanje bili su usko povezani sa idealima vegetarijanizma, dok se ishrana bazirana na mesu poistovećivala sa pohlepom, pijanstvom i generalno nedoličnim ponašanjem.
Tek 1960-ih godina vegetarijanstvo postaje mejnstrim i među građanima srednje klase, a ponajviše među omladinom. Tome je najviše doprineo mladi student Frensis Mur Lap, tvorac bestselera "Ishrana za mladu planetu". U ovoj knjizi, on preporučuje vegetarijanstvo ne iz etičkih i religijskih razloga, već zbog toga što ishrana bazirana na biljkama ima mnogo manji uticaj na životnu sredinu.
A danas? Može se reći da je vegetarijanstvo uzelo maha više nego ikada, i to zbog zaista širokog spektra razloga: neki zbog popularizovanja ishrane bazirane na sirovim namirnicama (takozvane "presne ishrane"), neki zaista zbog religijskih principa, a neki zbog svirepog načina na koji se životinje tretiraju u procesu proizvodnje mesa za ljudsku ishranu.
