Oklagija.rs - Najukusniji internet portal!

Energetske i hranljive vrednosti: kivi

Kivi vodi poreklo iz Kine, odakle su ga misionari početkom 20. veka odneli na Novi Zeland, zatim se proširio na čitavu planetu. Riznica je vitamina i ne bi trebalo zaboraviti činjenicu da sadrži više vitamina C od pomorandže. Jača imuni sistem, štiti od brojnih upala i infekcija, reguliše stres, povoljno utiče na rad organa za varenje kao i na zdravlje očiju.

Energetske i hranljive vrednosti (na 100 g):

Energetska vrednost: 61 kcal

Ugljeni hidrati: 14,66 g

Proteini: 1g

Masti: 0,52 g

Holesterol: 0 mg

Dijetalna vlakna: 3 g

Niacin: 0,34 mg

Vitamin A: 87 IU

Vitamin C: 92,7 mg

Vitamin K: 40,3 µg

Natrijum: 3 mg

Kalijum: 312 mg

Kalcijum: 34 mg

Gvožđe: 0,31 mg

Magnezijum: 17 mg

Cink: 0,14 mg

1426

Rotkvice kao čistači krvi i bubrega

Rotkvice se koriste kao hrana i lek još od Rimskog carstva. One pripadaju istoj porodici kao kelj, brokoli i kupus.

Dobrih strana rotkvice ima zaista mnogo - ekstremno nizak broj kalorija, nepostojanje masti, mnogo vlakana, folne kiseline, magnezijuma, kalijuma, bakra, kalcijuma, mangana i vitamina C i B.
Ne možete pogrešiti sa ovim povrćem, kada se sitno isecka dobra je u salatama, a može se dodati i supama ili paprikašima.

Ovo povrće se bori protiv raka, a visok procenat vlakana čini ga posebno delotvornim u borbi protiv raka debelog creva. Ako imate problema sa disanjem, rotkvice su prirodan lek za to. Vlakna, vitamini i minerali koji se nalaze u rotkvici pametan su izbor za kardiovaskularno zdravlje. Osim toga, pankreas, bubrezi i jetra se lakše čiste. Povrh svega toga, pomažu u gubljenju težine, jer dugo drže sitost, uprkos tome što sadrže veoma malo kalorija (svega 19 kalorija u porciji).

Rotkvice jesu male, ali su sasvim sigurno moćne!

2154

Bolesti desni - lečenje biljem

Bolest desni, takođe poznata kao parodontopatija, predstavlja ozbiljnu hroničnu infekciju tkiva desni koja ih može uništiti. Rani znaci bolesti desni ne mogu se lako prepoznati, ili, ukoliko ste primetili neke od simptoma, nemoguća je ozbiljnija stomatološka zaštita osim oralne nege koja podrazumeva pravilnu oralnu higijenu kada je reč o početnoj fazi.

Prva faza je upala desni tkiva ili gingivitis. Ovaj proces počinje lada bakterije počinju da iritiraju desni. Ovo je ujedno i najblaža vrsta bolesti desni. Simptomi mogu biti crvene, otečene i upaljene desni koje lako krvare tokom pranja. U ovom periodu, pranje zuba uz upotrebu konca i druga preporučena nega je neophodna kako bolest ne bi uznapredovala.

Blaga parodontopatija razlikuje se od gingivitisa, što je proces koji napada kosti i desni počinju da se odvajaju od zuba.

Rezultat treće faze je skoro potpuno propadanje strukture kostiju. Sposobnost žvakanja je oslabljena, zubi se pomeraju i labave. Stomatološki tretman u ovoj fazi podrazumeva hiruršku intervenciju.

Maslinovo ulje - Korisno je i temeljno ispiranje usta maslinovim uljem, koje na kraju treba ispljunuti i oprati zube na klasičan način, da bi se sve pokrenute bakterije odstranile iz usne šupljine.

Šargarepa - Izbacite uobičajene grickalice koje doprinose nagomilavanju plaka na zubima pa tokom dana grickajte koren šargarepe. Ona čisti zube a pri tom i uništava bakterije u ustima.

Zelena salata - Polako je žvaćite, jer povoljno utiče na zdravlje usta i zuba.

Propolis - U 1 dl vode nakapajte 15 kapi propolisa. Ovim detaljno isperite usta nekoliko puta u toku dana i obavezno pre odlaska na spavanje.

2364

Lidia Bastianich

Lidija Matticchio Bastianich (rođena 21. februara , 1947 u Puli) je američki kuvar, autor, i ugostitelj .
Specijalizovana je za italijansku kuhinju. U Americi je čest gost u emisijama i takmičenjima posvećenim kuvanju, snimila je i dosta svojih emisija kao na primer: Lidijina Italija. Poseduje nekoliko italijanskih restorana u SAD u partnerstvu sa ćerkom Tanjom Bastianich Manuali i njenim sinom Džoom Bastianich (trenutno ga gledamo u masterchef US) uključujući i restoran osnovan sa bivšim mužem.

Više podataka o Lidiji možete pronaći na njenom zvaničnom sajtu http://www.lidiasitaly.com a mi ćemo podeliti sa vama par njenih recepata.

KAPUĆINO SLADOLED TORTA

Sastojci:

Za krckavu koru:

12 čokolade intregralnih keksića (oko 2 1/3 šolje)

3 kašike šećera

2 kašike espreso kafe

prstohvat soli

5 kašika butera, istopiti i ohladiti

Fil:

1 litra sladoleda od kafe

2 šolje slatke pavlake

2 kašike šećera

1 šolja kisele pavlake

Priprema:

Zagrejte rernu na 180 stepeni. Pomešajte keksiće, šećer, espreso u prahu i so. Stavite ih u blender, dodajte otopljeni maslac i samo kratko promešajte ( opcija puls).

Namažite puterom pleh od 20 cm. Utisnite dobro dobijenu smesu da bude izjednačena i pecite oko 10-12 minuta. Ostavite da se u potpunosti ohladi.
Sladoled izvadite iz zamrzivača da se malo opusti. Za to vreme umutite pavlaku sa šećerom i kiselom pavlakom. Dobijenu koru premažite sladoledom, preko premažite napravljenim kremom i stavite u zamrzivač.

BISKVITI SA RIKOTA SIROM

Sastojci:

2 ¼ šolje brašna

1 kašičica praška za pecivo

prstohvat soli

1 šolja šećera

½ šolje neslanog putera, sobne temperature

2 velika jaja

220 grama svežeg Ricotta sira (osušenog)

½ kašičice vanile

2 kašičice limunove kore, kao i 1/4 šolje soka od limuna

2 šolje prosejanog šećera u prahu

Priprema:

Zagrejte rernu na 180 stepeni. Prosejte zajedno brašno, prašak za pecivo i so. Sklonite sa strane.

Umutite velikom brzinom puter i šećer dok masa ne dobije svetlu boju. Smanjite brzinu miksera, dodajte jaja jedno po jedno, dobro umutite. Nakon toga dodajte sir, limonovu koricu i vanilu i dobro umutite. Na kraju dodajte mešavinu brašna i najmanjom brzinom miksera promešajte smesu kako bi se ujedinila.

Na pleh stavite papir za pečenje i kašikom vadite kolačiće. Pecite oko 20 minuta dok ne dobiju zlatnu boju. Izvadite ih iz rerne i stavite na rešetku da se ohlade. Kada se u potpunosti ohlade napravite glazuru tako što ćete pomešati šećer u prahu sa limunovim sokom. Ukoliko treba dodajte i malo vode ili još šećera. Kolačiće umočite u glazuru i ostavite oko 2h da se ohlade.

26784

Ribizla

Ribizla (lat.Ribes) je rod bobičastog voća koji pripada porodici Grossulariaceae. Pretpostavlja se da vodi poreklo iz zemalja Sredmozemlja, a današnji oblik je dobila ukrštanjem nekoliko divljih vrsta. Ribizla je svoj latinski naziv dobila zbog svog kiselkastog ukusa, dok su u narodu ustaljeni i nazivi boričak i ivanovo voće. Iako postoji oko 130 vrsti ovog bobičastog voća, najrasprostranjenija je ona podela na crnu, crvenu i belu ribizlu. Njen plod u obliku grozda, veličine graška, prepun je vitaminom C tako da sto grama ovog osvežavajužeg voća sadrži polovinu dnevne doze potrebne čoveku. Za razliku od drugog voća, ribizla ne gubi vitamine prilikom kuvanja, tako da od nje možete slobodno praviti razne džemove i sokove, bez bojazni da ćete izgubiti pun potencijal zdravih sastojaka koje pruža. Osim za džemove i sokove, ribizla se koristi i za pravljenje želea, sirupa, sladoleda i kolača, a možete ih jednostavno posuti šećerom i tako dobiti osvežavajuću letnju poslasticu. Od nje se može praviti čak i vino. Ribizla je takođe poznata i po svom lekovitom svojstvu. Naime, zbog pregršti vitamina K, zdrava je za kosti, a zbog vitamina A štiti sluzokožu i pospešuje razmenu materija u organizmu. Listovi crne ribizle su posebno zdravi jer sprečavaju bolove u stomaku, a ako 50g ovih listova pospete sa litrom vrele vode, ostavite da deluje 10 minuta i pijete svakog dana, zagarantovano ćete ubrzati metabolizam i skinuti koju kilu.

3943