Oklagija.rs - Najukusniji internet portal!

Par saveta kako da potrošite manje novca prilikom kupovine hrane

Svima nam se barem jednom desilo da krenemo u kupovinu, pa na kraju ostanemo šokirani koliko nam je račun na kasi, ili tek kod kuće shvatimo da možda i nismo trebali kupiti određene stvari. Ovih par trikova će vam pomoći da pametno kupujete, bez da se odreknete nekih stvari ili ostanete praznih džepova.

1. Iskreirajte šoping listu unapred

Pre nego što krenete u kupovinu, obavezno napravite pregled onoga šta već imate od namirnica u kući i napravite detaljnu listu onoga šta vam nedostaje, bazirano na nedeljnom nivou. Striktno se držite te liste kako ne biste pali u iskušenje da kupite nešto nepotrebno.

2. Jedite pre kupovine

Da, dobro ste čuli; po nekim istraživanjima, kada idemo u kupovinu praznog stomaka, često se desi da impulsivno kupimo masnu i skupu hranu koja je trenutno raj za naše oči i stomak

3. Čekirajte sniženja

Nije na odmet da proverite u novinama ili na internetu u kojim se to radnjama namirnice koje vam trebaju na sniženju, ako kupujete na veliko, možete dosta uštedeti

4. Kupujte sezonske namirnice

Najviše će vam se isplatiti da napravite plan ishrane i kupovine baziran na svežim, sezonskim namirnicama - na primer paradajz je svakako isplativije kupovati krajem proleća, kad mu je sezona, dok su narandže najjeftinije upravo zimi

5. Ako je baš nužda, kupite konzerviranu i smrznutu hranu

Iako su sveže namirnice najzdraviji izbor, konzervirana i smrznuta hrana je u većini slučajeva jeftinija i sadrži sve potrebne vitamine i minerale. Dobra stvar kod smrznute hrane je i ta što možete odmrznuti samo količinu koja vam je potrebna, bez brige da ćete baciti deo toga šta niste stigli da pripremite.

6. Nemojte bacati neiskorišćenu hranu

U svetu se godišnje baci na milione tona neiskorišćenih namirnica - nađite kreativan način da sve iskoristite. Na primer, od starog hleba napravite prženice, voće koje je počelo da truli umutite sa mlekom i medom kako biste dobili ukusan šejk..

7. Gajite neke namirnice sami
Ako imate baštu, mnogo novca ćete uštedeti ako sami posadite drvo nekog voća ili uzgajate omiljeno povrće, ne oduzima toliko vremena a uštedećete dosta novca plus znaćete kakvog je kvaliteta hrana koju servirate na tanjir. Ako pak nemate baštu, uvek možete gajiti u saksijama mirisne začine ili određene sadnice koje ne zauzimaju puno prostora, poput čeri paradajza.

2174

Giada de Laurentiis

Giada Pamela de Laurentiis je atraktivna i popularna američka kuvarica, spisateljica i TV zvezda poreklom iz Italije. Rođena je 22. avgusta 1970. godine u Rimu i nakon razvoda roditelja seli se u Kaliforniju gde 1996. završava studije socijalne antropologije. No, ubrzo shvata da je ipak kulinarstvo njena najveća ljubav te se u Parizu specijalizuje za pravljenje dezerta i peciva. Kako i sama kaže, pravi je „čokoholičar“.

Njen uspon počinje kada se vraća nazad u Los Anđeles gde započinje rad u čuvenom restoranu Spago na Beverli Hilsu, a u tom periodu otvara i svoju ketering kompaniju „GDL Foods“. Zbog kombinacije kulinarskih sposobnosti i šarma, 2002. godine potpisuje ugovor sa Food Networkom i započinje karijeru na malom ekranu. Njena emisija Everyday Italian, u kojoj predstavlja brze i zdrave italijanske specijalitete, postigla je veliku popularnost i osvojila niz nagrada, od kojih je najznačajnija Emi nagrada za najbolju kulinarsku emisiju. Usledile su i emisije Giada’s Weekend Getaways, Giada in Paradise: Capri and Santorini i Giada at Home, koje su takođe ostvarile veliki uspeh.

Pored TV angažmana, Giada je napisala i nekoliko knjiga, među kojima su najuspešnije Everyday Italian: 125 Simple and Delicious Recipes, Giada's Family Dinners, Everyday Pasta i Giada at Home: Family Recipes from Italy and California, a 2014. godine otvara i svoj prvi restoran GIADA u Las Vegasu. Na meniju su tipični italijanski specijaliteti – špageti sa sosom od limuna, bolonjeze, piletina sa raznim začinima... a dostupni su i veganski specijaliteti, kao i oni bez glutena.

Pored svega ovoga, vlasnica je i linije proizvoda raznog kuhinjskog pribora, tiganja, soseva i pasti, a svoje slobodno vreme provodi radeći za humanitarnu organizaciju Oxfam America.

2275

Ostrige i njihova reputacija kroz mitove.

Poznati Kazanova navodno je svakoga dana jeo po 50 ostriga, kako bi se pripremio za svoje čuvene zavodničke poduhvate. Ovi morski plodovi takođe su bile na trpezi i tokom znamenitih rimskih orgija, a lekari tog doba čak su ih prepisivali kao lek za impotenciju. Prepostavlja se da se ostrige povezuju sa seksualnom aktivnošću zbog svog karakterističnog izgleda, veoma sličnog ženskom polnom organu.

Osim toga, ovi morski plodovi su u rimskoj mitologiji bili poznati po boginji ljubavi, Afroditi. Ona je, naime, prema predanju bila boginja zaštitnica morskih plodova, jer je rođena iz školjke, pa su tako i ostrige uspele da "ukradu" nešto njenih čari.

Ostrige, inače, ispuštaju reproduktivni materijal direkno u vodu, što omogućava da se oplodnja polne ćelije desi vantelesno, što su ljudi kroz istoriju povezivali sa velikom seksualnom moći.

2156

Maskarpone: bogat zasićenim mastima

Kremasta struktura maskarpone sira savršena je za punjenje brojnih slatkih obroka, pa čak i testenina. Samo dve kašiće maskarpone sira sadrže 120 kalorija. Većina potiče iz proteina, a minimalne količine iz ugljenih hidrata. Dakle, skoro sve kalorije potiču od masti. Dve trećine masti u maskarponeu je zasićeno. Zasićene masti podižu novo holesterola u krvi i mogu povećati rizik od kardiovaskularnih problema.

968

Nitrati iz voća i povrća za zdravo srce

Svi znaju priču o zdravom srcu - pazite na težinu, smanjite masnu hranu, spustite slanik, uzimajte više vlakana i sa vremena na vreme jedite ribu i eto, na dobrom ste putu.
To jesu dobri saveti, ali drugi deo slagalice dobija sve više pažnje u poslednje vreme - mali molekul poznat kao nitrit oksid.

Ovaj molekul, koji se stvara u ćelijama krvnih sudova, jeste gas koji širi arterije, čime poboljšava krvotok i snižava krvni pritisak. On je takođe i snažan antioksidant, čime snižava opasnost od kardiovaskularnih bolesti.
Naša tela stvaraju nitrit oksid tako što aminokiseline iz proteina (orašastog voća, pasulja i morskih plodova) oksiduju u dodiru sa kiseonikom.

Nitriti i nitrati su poznati kao aditivi u proizvodnji suhomesnatih proizvoda, jer se koriste da sačuvaju svežinu, boju i aromu mesa. Međutim, najveći deo nitrata koji pojedemo (70-85%) dolazi od povrća i voća - spanaća, zelene salate, celera, karfiola, grožđa i jagoda.

Voće i povrće su najbolja hrana, krcata antioksidantima, vlaknima, mineralima i vitaminima, uz malo kalorija. Ipak, to što su bogati i nitratima, još je jedan od razloga da ih volimo i više nego do sada.

1592