Oklagija.rs - Najukusniji internet portal!

Tri načina da se oslobodite viška holesterola

Naše telo proizvodi kortizol kada je pod stresom. Pored epinefrina, važan je i ima brojne funkcije. Pomaže u regulisanju krvnog pritiska, metaboličke aktivnosti, imunog sistema, srčanih funkcija, kao i funkcija centralnog nervnog sistema. Međutim, povišen nivo stresa može loše uticati na povećanje telesne težine, povišen holesterol, bolesti srca, kognitivne probleme... Mada, postoji nekoliko načina uz pomoć kojih možete regulisati nivo holesterola.

Vežbajte!

Fizička aktivnost je najefikasniji načina putem koga možete uticati na nivo kortizola. Pruža duhovnu snagu, jača samopouzdanje i oslobađa druge hormone poput serotonina.

Hranite se zdravo!

Jaja, riba, meso, semenke bundeve i zeleniš takođe pomažu u smanjenju nivoa kortizola. Uvedite pet umerenih obroka dnevno, unosite vlakna i jedite namirnice bogate proteinima. Smanjite unos složenih ugljenih hidrata i na taj način regulišite nivo kortizola.

Naspavajte se!

Važno je uspostaviti rutinu kada je reč o spavanju. Uklonite tablete, mobilne telefone i laptope iz sobe u kojoj spavate. Adekvatan san u proseku obuhvata između 7 i 9 sati.

1343

Grašak

Grašak (lat. Pisum sativum) je zeljasto povrće iz porodice mahunarki koje često mnogi brkaju sa sličnim bobom. Koristio se još pre sedam milenijuma u staroj Grčkoj i južnim delovima Rusije, dok se na ostatak Evrope proširio u Srednjem veku gde je bio bazična hrana siromašnim slojevima stanovništva. Tada su mu pripisivana i razna afrodizijska svojstva i važio je za lek protiv neplodnosti. Danas se najviše uzgaja na Dalekom istoku i u Indiji i SAD.

Grašak je bitno uvrstiti u svakodnevnu ishranu jer 100 grama ove mahune sadrži čak 10% preporučenog dnevnog unosa gvožđa, 24% kalijuma i 50% vitamina C. Svi ovi nutritijenti u zajedničkoj kombinaciji daju energiju čitavom organizmu, jačaju imunitet i leče anemiju. Grašak je takođe dobar izvor folne kiseline koja je posebno bitna za trudnice. Zbog prisustva purina, ne preporučuje se onima koji boluju od gihta.

Ovo povrće možete skuvati u vodi ili pari i od njega napraviti klasično varivo, a možete njime posipati razne salate, zgnječiti pa dodati krompiru pri pravljenju pirea, a grašak možete i dodati rižotu ili umacima od pavlake ili majoneza. Naravno, nezaobilazan je deo čuvene ruske salate. Osušene plodove graška možete samleti i napraviti brašno koje je daleko zdravlije i hranljivije od običnog pšeničnog.

2169

Kako žalfija utiče na organizam?

Istraživanja su pokazala da čak i male količine žalfije mogu uticati na povećanu koncentraciju, na zdravlje srca i jačanje imunog sistema. Žvakanje njenih listova nije najprijatnije zbog intezivne arome, ali je ovo najefikasniji način iskorišćavanja svih organskih jedinjenja. Brojna jedinjenja u žalfiji utiču na neutralizaciju slobodnih radikala i sprečavaju stvaranje oksidativnog stresa. Bogata je vitaminom K koji igra ključnu ulogu u razvoju gustine kostiju.

1533

5 razloga zbog kojih je slanina zdrava

1. Iako možda smatrate da količina masti u slanini može biti pogubna po vas, varate se. Prisutne masti u slanini sastoje se od 40 odsto zasićenih masti i 10 odsto holesterola, a ostatak čine mononezasićene masti koje su bogate oleinskom kiselinom.

2. Slanina se ne razlikuje od bilo kog drugog oblika mesa, osim što je bogatija vitaminima B1, B2, B3, B6, B12, i mineralima: selenom, fosforom, kalijumom, cinkom, gvožđem i magnezijumom.

3. Veruje se da je slanina osnovni razlog za visok krvni pritisak, međutim, studije su pokazale da redovna konzumacija utiče na ravnotežu šećera u krvi i krvnog pritiska.

4. Sadrži znatne količine holina koji poboljšava pamćenje i koncentraciju.

5. Slanina u kombinaciji sa belim lukom garantuje uklanjanje simptoma prehlade i gripa. Pokušajte!

4848

Verovali ili ne, mikrotalasna peć je otkrivena...

...sasvim slučajno i to od strane siročeta koje nikada nije završilo školu!

Naime, Persi Spenser (Percy Spencer) je vrlo rano, već sa 18 meseci, izgubio oca, a majka ga je napustila i ostavila kod tetke i teče da se brinu o njemu. Samo nekoliko godina kasnije, Persi ostaje i bez teče, te sa 12 godina napušta školu i radi po ceo dan u lokalnoj fabrici konca. Nezadovoljan ovim poslom, sa 16 godina počinje da radi u fabrici papira. Tu se interesuje za električne instalacije. Znanje je upijao od starijih kolega, a par godina kasnije u svom gradu postaje jedan od trojice ljudi koji imaju jako znanje o električnoj energiji.
Kada se pridružio mornarici, imao je pristup mnogim stručnim knjigama o bežičnoj tehnologiji, pa iako nije stekao formalno obrazovanje, već 1939. godine postaje jedan od najboljih svetskih stručnjaka u oblasti radarske tehnologije. Čim je izbio rat, Persi je svojim znanjem o tehnologiji pokušavao da pomogne Savezničkim trupama. Zajedno sa timom stručnjaka, radio je na Menhetnovom projektu i dok je ostatak tima tokom eksperimenta pokušavao da osposobi jedno radarsko postrojenje, Persi je primetio da mu se istopila čokoladica u džepu. Eksperiment je ponovio sa kukuruzom i rezultat je bio zapanjujuć - iskokale su se kokice!
Spenser je pri završetku rata, 8. oktobra 1945. godine i prijavio svoj patent, a prva mikrotalasna peć je bila visoka dva metra i težila je oko 340 kila. Cena je bila prava sitnica - 5000 američkih dolara!

2476