Jagoda (Fragaria × ananassa) je opšte poznata hibridna vrsta. Kultiviše se širom sveta zbog svog voća. Ima karakterističnu aromu, jarko crvenu boju, sočnu teksturu i vrlo je slatka. Konzumiraju se u masovnim količinama širom sveta, sirove ili u formi džema, soka, sladoleda, milkšejkova i kao aditiv čokoladi. Veštački zaslađivači i ukusi na bazi jagode se takođe koriste u širokom spektru produkata kao što su šminke, slatkiši, sapuni, parfemi i mnogi drugi. Prve baštenske jagode su kultivisane u Francuskoj tokom 1750ih ukrštanjem Fragaria virginiana sa istoka Severne Amerike i Fragaria chiloensis, koja je donešena iz Čilea od strane Amedija Frans Frezijera 1714. Kultivacija pitomih odnosno baštenskih jagoda je zamenila u komercijalnoj produkciji šumske jagode, koje su prve pritimoljene tokom početka 17-og veka. Ovo voće je od tada zauzelo mesto omiljenih poslastica širom sveta. Jagode i šlag su poznati dezert na Vimbldonu. U Švedskoj se tradicionalno suše tokom letnje dugodnevnice. Koristi se vrlo često u kolačima, tortama i naravno, pitama. U Grčkoj, jagode se obično poprskaju šećerom pa umaču u Metaksu, poznati grčki brendi, pa se potom serviraju kao dezert, dok su u Italiji uobičajni dodatak za gelato, famozni italijanski sladoled. Određeni procenat ljudi pati od anafilatičke reakcije na jagode, odnosno alergije koja se manifestuje osipom ili upalama na koži i u težim slučajevima može uzrokovati disajne probleme. Par studija su direktno sprovedene nad zdravstvenim efektima jagoda na zdravlje. Ograničena istraživanja ukazuju da unos jagoda može biti povezan sa smanjenjem rizika kardiovaskularnih bolesti, kao i da fitonutrienti u voću mogu imati protivupalna i antikancerogena svojstva. Još par istraživanja ukazuju da smanjuju nivo holesterola u krvi, kao i da umanjuju skokove u krvnom šećeru i masnoćama nakon unosa hrane bogate šećerom i holesterolom. Jagode imaju nizak broj kalorija i masnoća, ali su bogate antocijaninima i elagijskom kiselinom. Imaju izraženo antioksidantno svojstvo. Bogate su vitaminom C, celim kompleksom B vitamina, vitaminom A i E, beta-karotinom i luteinom od kojih svi smanjuju štetna dejstva slobodnih radikala, koji igraju bitnu ulogu u starenju i velikom broju bolesti. Takođe sadrže jod, flor, kalijum i mangan, od kojih svaki ima ulogu u krvnoj slici, formiranju i zarastanju kostiju i zuba. Danas je ovo voće u kulturi često povezano sa senzualnošću, željom i seksipilom.
Kada se pomene stevia, ljudi obično pomisle na relativno nov prirodni zaslađivač, koji je trenutno veoma popularan u industriji hrane. Međutim, stevia je rod od preko 240 vrsta, od kojih je samo jedna prirodno slatka.
List stevije sadrži dve vrste sastojaka, jedan koji je 200-300 puta slađi od šećera i drugi koji je 300-400 puta slađi od šećera. Taj drugi sastojak je osnova za proizvodnju zaslađivača na bazi stevije.
Biljka stevia potiče iz južne Amerike, najviše je ima u Paragvaju, a može se naći i u severnoj Argentini.
Iako je relativno nova (u SAD je registrovana kao dijetetski dodatak 1994.), ljudi koji žive u oblastima gde stevija raste koristili su ovu biljku stotinama godina ranije. Tek 1884. švedski naučnik Bertoni sproveo je prvu studiju o steviji, imenovao njene aktivne sastojke i približio je drugim zemljama.
Stevia ne sadrži kalorije i ne utiče na nivo šećera u krvi, što je čini idealnom za dijete, ili za ljude koji boluju od dijabetesa.
Nakon godina istraživanja ne postoje dokazi o štetnosti upotrebe ove biljke i njenih ekstrakata u ishrani, ali u istraživanjima sprovedenim na životinjama, stevia je povezana sa neplodnošću.
Sve zamene za šećer imaju i dobre i loše strane, a to što je nešto prirodno ne znači da je nužno i bezbedno za konzumaciju (setimo se samo otrovnih pečurki). Čak i prirodni zaslađivači mogu škoditi, ako se neumereno koriste. Međutim, uz normalnu upotrebu, zasad ne postoje indikacije da je stevia opasna.
Špargla je povrće koje pripada porodici ljiljana. Uzgaja se širom Evrope, severne Afrike i zapadne Azije. Bogata je kalijumom, folnom kiselinom, vitaminom B6, tiaminom i vlaknima.
Špargle nazivaju i „kraljevsko povrće“ i „jestiva slonovača“, zbog brojnih lekovitih svojstava poznate su i kao „čistači organizma“ i „čuvari zdravlja“, a pripisuju im se i afrodizijačka svojstva.
Jedna je od vodećih izvora folne kiseline koja pomaže telu u formiranju eritrocita i genetskog materijala, ali je neophodna i za rast ćelija.
Kalijum je neophodan za pravilno funkcionisanje srca, bubrega, mišića, nerava i probavnog sistema pa se špargla pokazala kao neverovatni izvor ovog elektrolita.
Špargla takođe sadrži velike količine rutina - jedinjenja koje jača zidove kapilara.
U staroj Kini, jedna vrsta špargle koristila se kao lek protiv suvog kašlja, čireva i otoka, za ublažavanje bolova u nogama...
Podstiče aktivnost bubrežnih ćelija i povećava izlučivanje vode iz tela. Mali sadržaj ugljenih hidrata čini je odličnom u ishrani za dijabetičare.
Priprema se i kao veoma kaloričan obrok pa je treba konzumirati u slučaju neuhranjenosti ili tokom oporavljanja nakon bolesti jer otvara apetit.
Deluje kao blagotvorno sredstvo protiv zatvora, preporučuje se anemičnim osobama i upotrebljava se kao oblog protiv ekcema.
Ako volite ukus piva, ali ne možete sebi da dozvolite da po ceo dan budete supijani, biće vam drago da čujete da jedna italijanska kompanija napravila bezalkoholni namaz koji sadrži 40% piva.
Ovaj prilog se proizvodi od 2012, ali tek od skora se može naći na internacionalnom tržištu, gde se reklamira kao odličan dodatak siru, ili u kombinaciji sa tostom. Ima glatku, ali lepljivu strukturu, i nema ukus sličan ničemu što ste probali dosad.
Kako biste se malo bolje upoznali sa ovim proizvodom, pogledajte video.
Drvo argana je najstarije na svetu. Od davnina se veruje da igra veoma važnu ulogu u očuvanju ravnoteže u ekosistemu. Raste u jugozapadnom delu Maroka. Poznato je po svojoj sposobnosti da opstane u ekstremnim vremenskim uslovima. Njegov koren se može protezati i do 30 metara. Visoko je 8 do 10 metara. Obično se obrađuje zarad arganovog ulja koje sadrži esencijalnu masnu kiselinu Omega 3, ali i omega 6. Bogato je i vitaminom E zbog čega može povoljno uticati u borbi protiv akni. Koristi se kao prirodni hidratant. Štiti kožu od štetnog UV zračenja i jača koren dlake. Stimuliše rast kose i noktiju.
