Brokoli baš i nije omiljeno povrće, ali je svakako jedno od najzdravijih. Ova biljka bogata je vlaknima, antioksidantima, vitaminima B, A, C i K, kao i gvožđem. U nastavku slede ključni zdravstveni benefiti konzumiranja brokolija.
Krompir je vrsta biljaka skrivenosemenica i pripada porodici pomoćnica. Poreklom je iz Južne Amerike, sa Anda. U Evropu su ga doneli Španci sredinom 16. veka. Višegodišnja je, zeljasta biljka i poseduje podzemno stablo po tipu krtole. Listovi su perasto deljeni i postavljeni su naizmenično. Obratite pažnju na energetske i hranljive vrednosti ovog povrća koje je nepravedno proglašeno za "povrće praznih kalorija".
Energetska vrednost (na 100 g): 77 kcal
Ugljeni hidrati: 17,49 g
Proteini: 2,05 g
Masti: 0,10 g
Holesterol: 0 mg
Dijetalna vlakna: 2,1 g
Niacin: 1,061 mg
Pantotenska kiselina: 0, 279 mg
Vitamin A: 2 µg
Vitamin B3: 1,1 mg
Vitamin B4: 12,1 mg
Vitamin C: 19,7 mg
Vitamin E: 0,01 mg
Vitamin K: 2 µg
Natrijum: 6 mg
Kalijum: 421 mg
Kalcijum: 12 mg
Gvožđe: 0,81 mg
Magnezijum: 23 mg
Mangan: 0,153 mg
Fosfor: 57 mg
Cink: 0, 30 mg
Crni luk je mala zeljasta biljka iz porodice ljiljana, poreklom iz južne Azije, mada se danas gaji širom sveta. Spada među najotpornije i najstarije vrste baštenskog povrća. Ima oštar ukus pošto sadrži eterično ulje bogato sumporom. Može biti različitih veličina, boja, oblika i ljutine. Sadrži veoma malo kalorija i masti. Obratite pažnju na tabelu energetskih i hranljivih vrednosti:
Energetska vrednost (na 100 g): 40 kcal
Ugljeni hidrati: 9, 34 g
Protein: 1,10 g
Masti: 0,10 g
Holesterol: 0 mg
Dijetalna vlakna: 1,7 g
Niacin: 0,12 mg
Pantotenska kiselina: 0,123 mg
Vitamin A: 2
Vitamin B2: 0,03 mg
Vitamin B4: 6,1 mg
Vitamin B5: 0,123 mg
Vitamin C: 7,4 mg
Vitamin E: 0,02 mg
Natrijum: 4 mg
Kalijum: 146 mg
Kalcijum: 23 mg
Gvožđe: 0,21 mg
Magnezijum: 10 mg
Mangan: 0,13 mg
Fosfor: 29 mg
Cink: 0,2 mg
Celer je dvogodišnja zeljasta biljka sa mesnatim korenom koja se danas u našim krajevima najviše koristi kao dodatak raznim supama i čorbama, mada mnogi ne znaju da se može koristiti na mnogo više načina. Ukus mu je slatkast i blago ljut, ali opet izuzetno aromatičan. Postoje beli celer, zeleni celer, i celer koji podseća na belu repu. Osim u supama i čorbama, njegovi listovi se mogu koristiti i u raznim salatama, kao dodatak raznom kuvanom povrću, a možete ga i sitno naseckati i dodati u razne marinade za pečeno meso, ribu ili roštilj. Ni seme ovog začina nije za bacanje, može se osušiti i pomešati sa solju i time se dobije izuzetno ukusan začin koji se može koristiti za posipanje slanih peciva. Smatra se da je odličan diuretik, smanjuje celulit, a mnogi tvrde i da zbog velike količine vitamina K jača nervni sistem.
Ova začinska biljka može se uzgajati kao žbun ili kao drvo. Nakon sadnje raste veoma sporo i potrebno je minimum dve godine kako bi njen rast bio intezivniji. Što više raste, iziskuje sve više prostora. Đubrenje je veoma važno, naročito na svake dve godine nakon presađiavanja biljke. I ovoj začinskoj biljci potrebna je dobra drenaža, a najbolje uspeva na umereno vlažnom tlu. Količina vode u zemljištu određuje oblik korena, zbog čega je zalivanje neophodno tek kada se zemlja u potpunosti osuši. Lovor voli polusenku, a otporan je i na niske temperature.
